Predlog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničava kamate na kredite

Predlog novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi dosta novina, a jedna od njih je da se prvi put uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje.

Svrha ovih ograničenja, kako je Tanjugu rečeno u Narodnoj banci Srbije (NBS) je dvostruka i ona s jedne strane ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečne ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa.

- Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada - navode iz NBS.

Dodaju da će kada je reč o korisnicima stambenih kredita usvajanje ovih ograničenja imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremena, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera.

S druge strane, ističu u centralnoj banci, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

Navode da je predviđeno ograničenje kamatnih stopa značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive Evropske unije a to je da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate.

I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS.

Tako će se, kažu, omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda.

Ovim predlogom se predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje podiže na još viši nivo, tako da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe.

U vezi s tim se prvi put na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi klijentima sa problemom u otplati.

Iz NBS navode da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ide ukorak sa digitalizacijom koja je sveprisutna, jer jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora.

Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka.

Prvi put se reguliše i praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, tako što se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge.

To primera radi znači da banka može klijentu da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora da ima mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kome je u prethodnih 12 godina NBS obeštetila ogroman broj korisnika pa su sva dobra iskustva iz prakse implementirana u ovaj zakon.

Osim toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa.

Guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je ranije da su banke pre nacrt ovog zakona dobile pre nedelju dana i da se očekuje da se svaka banka o predloženim izmenama oglasi pojedinačno.

Prema njenim rečima, novi zakon bi na snagu trebalo da stupi krajem godine, kada istekne trenutna mera o ograničenju kamata na stambene kredite.

- Prvo ćemo razgovarati sa bankama, a zatim sledi javna rasprava, ne u smislu javnog slušanja, već rasprava pod kojom podrazumevamo javno oglašavanje nacrta gde celokupna javnost ima mogućnost da se oglasi o izmenama - rekla je Tabaković.

Naglasila je da će se o detaljima zakona govoriti kada se prvo postigne konsenzus sa bankama, a onda će ono što se naziva javnom raspravom biti dostupno i ostalima.

(Telegraf.rs/Tanjug)