Ko su digitalni urođenici i kako pokreću promene? Avgust je njihov mesec, a digitalizacija oruđe

Foto: Shutterstock/G-Stock Studio

Prema podacima Popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 1.449.196 mladih (od 15 do 35 godina). Mesec avgust je poseban za mladena međunarodnom nivou jer se svakog 12. slavi njihov dan, a ovogodišnji je protekao u duhu ,,povezivanja, digitalizacije i održivosti" - Tri stuba napretka modernog doba.

Prvi stub: Omladina

Mladi su oduvek bili pokretači promena. Njihov način rezonovanja, entuzijazam, snaga i mogućnost brzog širenja informacija doprinele su ostvarenju mnogobrojnih ciljeva koji ovaj svet čine boljim. Poslednjih godina, jedan od ključnih ciljeva ogleda se u borbi za očuvanje životne sredine i stvaranje onakve planete kakvu želimo da ostavimo mlađim naraštajima.

Teme za vas

I zato je njihov glas važno slušati i osluškivati prenosi Održivost.rs.

Drugi stub: Digitalizacija

Sa digitalizacijom sve to dobija novu dimenziju. Iako izazovi kao što je digitalni jaz i dalje postoje, mladi ljudi se često smatraju „digitalnim urođencima“, jer su na čelu usvajanja i inovacija sa novim tehnologijama. Oni čine najveću demografiju korisnika i programera koji oblikuju digitalne trendove na globalnom nivou. Kako se približava rok do 2030. godine za ciljeve održivog razvoja, mladi ostaju suštinska demografska grupa u iskorištavanju transformativne moći tehnologija za rešavanje globalnih izazova.

Treći stub: Održivost

Poslednjih godina, tema broj jedan je održivost i „spasavanje planete“ od klimatskih promena koje se svakodnevno osete. Otuda je ovogodišnja tema Međunarodnog dana mladih baš „Od klikova do napretka: digitalni putevi mladih za održivi razvoj“. Naglašava ključnu vezu između digitalizacije i ubrzanja napretka ciljeva održivog razvoja (SDG), ističući ključne doprinose mladih u ovom transformativnom procesu.

Sa dubokim uticajem na ekonomske, društvene i ekološke dimenzije, digitalne tehnologije i podaci doprinose najmanje 70 odsto od 169 ciljeva održivog razvoja, dok potencijalno smanjuju troškove postizanja ovih ciljeva za do 55 triliona dolara.

Kako da podržimo mlade?

Iako ih nekada u potpunosti ne razumemo, važno je da ih osluškujemo. Jer njihove potrebe u stvari predstavljaju potrebe svih nas. Njihove ideje upravo su one koje mogu učiniti ovaj svet boljim, a nama omogućiti da budemo deo promena koje svi priželjkujemo.

Da svaka zemlja ima mlade i kvalitetne ljude kojima je neophodna podrška za dalji razvoj, govori i nedavno zapažen rezultat naših mladih na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi koja se održala od 11. do 22. jula u Velikoj Britaniji.

U zvaničnoj konkurenciji na ovom, najznačajnijem takmičenju za učenike srednjih škola, učestvovalo je 609 takmičara iz 109 zemalja iz celog sveta, a među najboljima su se našli i naši učenici.

Stefan Šebez, Gvozden Lapčević, Mihailo Jančević i Novak Despotović iz Matematičke gimnazije, osvojili su srebrne medalje, dok se bronzanom medaljom okitio Strahinja Svrzić, učenik gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša. Pohvalom je nagrađen Stevan Radivojević, učenik Matematičke gimnazije u Beogradu.

U cilju popularizacije prirodnih nauka, kao i afirmacije naših mladih i talentovanih matematičara, NIS u okviru svog programa „Energija znanja“ od 2013. godine sarađuje sa Društvom matematičara Srbije, kroz podršku u realizaciji takmičenja iz matematike, kako na državnom, tako i na međunarodnom nivou.

(Telegraf Biznis)