Vesić: Samo u ovoj godini na auto-putevima imaćemo 114 električnih punjača

Foto: Shutterstock/Mike Flippo

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, u intervjuu za Bloomberg Adriju rekao je da je uveren da Srbija može dostići broj od 5000 električnih punjača na svojoj mreži puteva u naredne dve do tri godine, ukoliko se budu poštovali zacrtani planovi.

Prema njegovim rečima, izazov je dopremanje struje do električnih punjača i zbog toga je odlučio da se uradi velika studija o mogućnostima ugradnje solarnih ćelija duž auto-puteva.

Kako navodi, tačan broj električnih punjača nije poznat, pošto se ne vodi evidencija. Procenjuje se da u Srbiji ima između 100 do 150 električnih punjača u javnoj upotrebi.

Teme za vas

- Što se tiče putne mreže, trenutno ima 58 električnih punjača duž mreže auto-puteva, od čega je osam električnih punjača postavilo JP Putevi Srbije, dok su oko 50 punjača postavile benzinske stanice - rekao je ministar.

Vesić je podsetio da su kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji iz jula 2023. godine, stanice za snabdevanje gorivom obavezane da duž auto-puteva moraju da imaju električne punjače i to minimum jedan na četiri točiona mesta.

Takođe, na inicijativu ministra u delu putne infrastrukture za koje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture biće ugrađeno još najmanje 50 električnih punjača duž auto-puteva ove godine od čega 30 punjača u zelenim odmaralištima kroz projekat "Zelene stanice", dok će preostale postaviti JP Putevi Srbije.

- Putevi Srbije postaviće nešto više od 20 punjača duž naplatnih stanica: u toku je postavljanje 10 električnih punjačana mreži auto-puteva - od Šida prema Beogradu, od Beograda prema Nišu, od Niša prema Preševu, kao i od Beograda do Novog Sada i od Niša prema Dimitrovgradu, kao i još 16 električnih punjača na dva nova velika auto – puta Miloš Veliki i Ruma – Šabac - naveo je Vesić.

Vesić pojašnjava da će realizacija "Zelenih stanica" početi u novembru i da će biti postavljeno prvih šest stanica sa 30 punjača, kao i da je zatim planirano da se do maja 2025 godine, svaki mesec postavlja još dve, tako da će na zelenim stanicama bitinovih 80 punjača u prvoj fazi realizacije ovog projekta.

Dakle, ukupno sa 58 postojećih imaćemo 114 električnih punjača samo u ovoj godini na mreži auto-puteva.

Prema njegovim rečima, do kraja aprila 2025. godine (kada se očekuje i završetak prve faze projekta "Zelene stanice") duž mreže auto-puteva u planu je da bude postavljeno najmanje 164 električna punjača.

“U skladu sa ugovorom, kroz projekat "Zelenih stanica" biće postavljeno najmanje 80 punjača do aprila naredne godine a najviše 225, računajući ovih 80, električnih punjača u narednim godima.

S obzirom na to da od sledeće godine zvanično stupa obaveza benzinskih stanica da duž auto-puteva imaju električne punjače, može se očekivati da do kraja sledeće godine imamo više od 300 električnih punjača duž auto-puteva”, dodao je Vesić.

Uzimajući u obzir trenutan broj električnih vozila u Srbiji, ministar navodi da trenutno imamo oko 3.000 registrovanih električnih automobila, što je kako kaže zaista malo na oko 2,4 miliona

registrovanih putničkih automobila u Srbiji.

Konstatuje da čaki za tako mali broj registrovanih električnih automobila u Srbiji trenutno nema dovoljno električnih punjača u javno upotrebi.

- Mnogi korisnici električnih automobila pune automobile na kućnim ili punjačima u okviru preduzeća, hotela ili slično, koji su najčešće male snage, i njima zadovoljavaju svoje potrebe vožnje u užem gravitacionom području. Međutim, kada električnim vozilom treba otići na udaljenije mesto, tad se oseća problem nedostatka brzih punjača, što je i jedan od razloga zbog čega se u malom obimu kupuju električni automobili u Srbiji - reko je Vesić.

Kada je u pitanju tranzit električnih vozila kroz Srbiju, Vesić objašnjava da tu imamo najveći problem, jer u našoj zemlji nema dovoljno brzih elektro punjača duž auto-puteva.

Zbog toga se trenutno kako kaže priprema Zakon o izgradnji infrastrukture za alternativna goriva, koji će na bolji način regulisati ovu oblast, a u skladu sa direktivama i uredbama EU.

Vesić je pojasnio da u skladu sa tim direktivama, stanice za električno punjenje moraju da budu na minimum 60 kilometara rastojanja na auto-putevima i sa ukupnom minimalnom snagom 300 kilovata i najmanje jednim brzim punjačem od 150 kilovata.

Kako kaže uzimajući sve ovo u obzir može se reći da bi trenutno stanje saobraćaja električnih automobila na auto-putevima zadovoljio oko 100 električnih punjača duž auto-puteva, a što ćemo imati do kraja godine.

- Paralelno sa izgradnjom mreže električnih punjača na auto-putevima, mreža električnih punjača će se širiti po celoj Srbiji po svim javnim objektima i prostorima, pogotovo u novogradnji jer je to i obaveza prema izmeni Zakona o planiranju i izgradnji - naglašava Vesić.

Takođe dodaje da trenutni nedostatak električnih punjača na auto-putevima odvraća vozače iz Evrope da voze kroz našu zemlju, ali da već od sledeće godine to neće biti slučaj.

Odgovarajući na pitanje za koliko godina bi Srbija mogla da ima 5.000 punjača, Vesić obrazlaže da početak proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, uz podsticajne mere za kupovinu i korišćenje istih može značajno ubrzati širenje mreže električnih punjača.

Prema njegovim rečima ako uzmemo u obzir da u Srbiji imaizmeđu 1.500 i 1.600 registrovanih benzinskih stanica i ako se u proseku u narednih godinu izgradi samo jedan električni punjač po benzinskoj stanicu mimo auto-puteva na kojima benzinske stanice imaji zakonsku obavezu da imaju elektropunjače, to je minimum 1.500 do 1.600 električnih punjača.

- Realno uz proizvodnju i prodaju električnih automobila i zakonske obaveze za izgradnju električnih punjača, broj od 5.000 punjača u Srbiji je dostižan za naredne dve do tri godine, a posle toga počinje eksponencijalni trend - podvlači Vesić.

I dodaje da u prilog tome govori i podatak da je u Evropskoj uniji (EU) u 2023. godini bilo registrovano 630.000 javnih punjača, a samo u 2023. godini pušteno je oko 130.000 električnih punjača. Kao i da u EU procenjuju da će do 2030. biti potrebno osam puta više električnih punjača, da bi dostigli cilj da do 2035. godine prestane proizvodnja automobila sa unitrašnj sagorevanjem koji emituju ugljovodonike.

- Srbija je deo Evrope, deo smo evropske putne mreže, hteli ili ne, verovali ili ne, moramo biti deo ovog trenda u najkraćem roku, a fabrika električnih automobila je samo deo ovog trenda i koja će sigurno promeniti strukturu voznog parka u Srbiji, a time ubrzati širenje mreže električnih punjača - zaključio je Vesić.

Govoreći o najvećim preprekama u procesu postavljanja električnih punjača, minister kaže da će brzina razvoja mreže električnih punjača direktno zavisiti od mogućnosti elektromreže i brzine kojom će se električna energija dovesti do trafostanica koje će snabdevati električne punjače i to je najveći problem u brzom širenju mreže punjača.

Takođe, ističe kako bi se ubrzao proces postavljanja mreže punjača neophodno je obezbediti veliku količinu električne energije, a to će prema njegovim rečima predstavljati pritisak na energetski sistem, zbog čega je neophodno da se deo električne energije obezbedi iz obnovljivih izvora (sunce, vetar).

- Baš iz tih razloga, doneo sam odluku da se uradi studija o mogućnostima ugradnje solarnih ćelija duž auto-puteva. Solarne ćelije bi se ugrađivale u zidove za zaštitu od buke, a postavljali bi se i solarni paneli u putnom zemljištu auto-puta, čime bi se napravile tzv. solarne elektrane za proizvodnju struje. Ovim bi se obezbedio deo električne energije neophodne za snabdevanje električnom energijomo objekata i opreme duž auto-puteva - pojasnio je Vesić.

U skladu sa ovom inicijativom, kroz projekat "Zelene stanice", navodi da će pored električnih punjača i ostalih sadržaja, biti postavljeni solarni paneli i izgrađena "skladišta" za čuvanje električne energije, čime će se smanjiti potreba za električnom energijom iz energetskog sistema EPS-a.

Kada je reč o benzinskim pumpama, Vesić misli da obaveza ugradnje električnih punjača neće biti prevelik teret, pogotovo velikim benzinskim pumpama. Jer kako pojašnjava pumpe najveći profit ostvaruju kroz ostale usluge koje pružaju, pogotovu kroz prodaju pića i hrane.

Vesić je takođe mišljenja da će ugradnjom električnih punjača, pumpe samo privući korisnike električnih vozila da koriste te usluge koje im donose profit, a usput prodaju i uslugu punjenja električnih vozila.

- Na ovaj način dobijaju nove korisnike koji moraju da se zadržavaju dosta duže na pumpi od naftnih korisnika, što predstavlja novu poslovnu priliku za benzinske pumpe. Takoda će se taj trošak ulaganja benzinskim pumpama u električne punjače, veoma brzo otplatiti - zaključuje Vesić.

Obrazlažući koliko košta postavljanje jednog elektro punjača, Vesić objašnjava da cena varira u zavisnosti od snage i od namene.

Kao i da su, najjeftiniji oni punjači koji su malih snaga, od nekoliko kilovata do 22 kilovata, koji se mogu koristiti i kao kućni punjači. Dok su najskuplji oni za javnu upotrebu, naročito brzi punjači. I da su cene u rasponu od nekolikoh hiljada evra do nekoliko desetina hiljada evra u zavisnosti od karakteristika.

Naveo je i primer za cenu električnog punjača velike snage sa ugradnjom:

- Električni punjač od 60 kilovata košta oko 25.000 evra po komadu, električni punjač od 120 kilovata košta oko 35.000 evra po komadu, dok električni punjač od 150 do 180 kilovata vredi i više od 40.000 evra po komadu - rekao je.

Kada je reč o naplati punjenja u Srbiji, ministar je rekao da cene variraju i zavise od mesta punjenja, kao i koliko su brzi isnažni električni punjači.

Isto tako dodaje da se na električnim punjačima koji su u vlasništvu Puteva Srbije još uvek ne naplaćuje punjenje električnih automobila, ali i da će se to u narednom periodu promeniti.

- Troškovi punjenja na javnim punjačima za automobil sa klasičnom baterijom od 50 kilovat-sati sa kojom može da se pređe oko 400 kilometara je oko 25 evra, što je upola jeftinije nego za istu kilometražu dizel automobile - rekao je Vesić.

I dodao da za jače automobilske baterije od 107 kilovat-sati, koju imaju bolji električni automobili i koji mogu da pređu oko 550-600 kilometara, punjenje košta oko 52 evra, a što bi za dizel/benzin automobile koštalo oko 85 evra.

- Ovo znači da je vožnja električnim automobilima (ako punjenje vršimo na javnim punjačima) od 40 do 50 odsto povoljnija u odnosu na klasične automobile - objasnio je Vesić i dodao da je ovaj odnos još povoljniji ako se vozila pune sopstvenim električnim punjačima.

(Telegrf Biznis)