Kako je propao Las Vegas jugoslovenskog turizma: Moćni kompleks imao bazen punjen šampanjcem, sad se raspada

Hotelski kompleks Haludovo, Las Vegas jugoslovenskog turizma i najraskošnija turistička destinacija tadašnje države, odavno je izgubio na kocki sudbine.

Dva nekadašnja superluksuzna hotela Palace i Tamaris, smeštena u neposrednoj blizini Malinske na Krku, danas su posve devastirana. Hotel Palace danas razgledavaju i fotografišu radoznali turisti kojima je teško da poveruju da je reč o vrhunskoj arhitekturi druge polovine dvadesetog veka, dok je od Tamarisa ostao samo deo.

Teme za vas

Saradnja sa američkim izdavačem erotskog magazina

Haludovo je postalo poznato po poslovnoj suradnji s Bobom Gučioneom, vlasnikom erotskog magazina Penthaus (Penthouse) i niza kockarnica u tadašnjoj zapadnoj Evropi, iako je zamisao i projekt hotelskog kompleksa pored Malinske isplanirana pre nego što je Gučone došao na Krk.

- Projekt Haludovo zamišljen je krajem šezdesetih godina, pre sporazuma sa vlasnikom Penthausa o izgradnji kockarnice za bogate turiste, prie svega Amerikance. Taj posao nije dugo trajao, oko godinu dana, jer Gučione nije dovodio dovoljno američkih turista nedeljno na obližnji aerodrom - kaže dr. Melita Čavlović, profesorka na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu.

- Hotelski kompleks Haludovo u arhitektonskom smislu nastavlja se na zamisao Hotela Solaris. Radi se o uzdignutoj prizmi nad transparentnim prizemljem čiju organizaciju ispituje i reinterpretira kroz sva tri spomenuta projekta. U slučaju Haludova, omogućava razdvajanje uzdignutog stambenog dela od razvedenih programa na strmom terenu - ističe dr. Čavlović.

Kockarnica, hostese i mir u svetu

Bob Gučione je u medijima svojevremeno izjavljivao kako je projekat kockarnice, u kojoj su se hostese nazivale "maze", njegov doprinos "miru u svetu" i razumevanju među ljudima.

Poslovanje sa socijalističkom kompanijom Brodokomerc koja je uložila većinu novca mu je odgovaralo, piše Index.

- Radnički savet je smešan. Suglasili su se sa svime što hoćemo da radimo. Rastegli su pravila koliko god su mogli da bi nas pustili da uđemo. Jugosloveni i ja smo zaista ideološki srodne duše - izjavio je Gučione medijima i investirao tadašnjih 45 miliona dolara u izgradnju i pola miliona u marketing.

Hotel je izgrađen u roku od četiri godine i otvoren je, zajedno s kockarnicom, 1972. godine. Uz arhitekturu Borisa Magaša, smeštene su vrtne skulpture Frane Kršinića.

Arhitekta Boris Magaš sa saradnicima je projektovao i realizovao turistički kompleks Haludovo pored Malinske početkom 1970-ih, u vreme kada su u Hrvatskoj i Jugoslaviji već isprobani razni modeli turističke arhitekture. Tipologije vezane za turizam bile su jedno od glavnih područja za eksperimentiranje, a arhitekte su uživale jedinstveni stepen autorske slobode kao možda nigde drugde u svetu.

Danas samo ostaci raskoši

Haludovo je tako, zamišljeno kao zaokružena celina, sa centralnom palatom glavnog hotela smeštenom na uzvišenju, okružen "zidinama" sačinjenih od apartmana i hotela te gradskom strukturom atrijumskih vila i javnih sadržaja između njih", opisuje za Index dr. Maroje Mrduljaš, profesor na Arhitektonskom fakultetu.

U Haludovu se i danas vide ostaci raskoši - tepisi, lusteri moderni sedamdesetih godina, bazen za kupanje, koktel-bar, kuglana, viseći vrtovi, ostaci bazena sa zlatnim ribicama, uređen pristup plaži udaljenoj pedesetak metara, zdravstvena ambulanta, saune i saloni za masažu i ulepšavanje.

Pored oronulog hotelskog zdanja nalazi se i ribarsko selo koje je u dobrom stanju i povremeno se koristi.

Uz te glavne elemente, Magaš je arhitekti Darku Turatu poverio projektovanje "ribarskog sela" koje je bilo nalik na tradicionalni ambijent Kvarnera. Čitav kompleks bio je smešten u bogatom parku sa lokalnom vegetacijom. Tako raznoliki turistički kompleks, sa smeštajem različitog standarda, bilo je teško naći bilo gde na svetu. Sama arhitektura bila je ambiciozna, pretenciozna, u nekim aspektima čak i monumentalna.

- Glavni hotel, koji se i danas najviše pojavljuje u medijima, imao je ogromno predvorje koji je bio centralno mesto čitavog kompleksa i mogli bi ga nazvati katedralom turizma. Bio povezan sa raznim drugim sadržajima: ogromnom terasom sa spoljnim bazenom koja je poput broda plovila iznad zelenila i mora, velikom kuglanom u nižoj etaži, i zatvorenim bazenom. Taj prostor je arhitektonski naročito zanimljiv jer je natkriven 'lebdeći oblak' raspršenih betonskih krovova između kojih je u interijer dopiralo sunce - kaže nam Maroje Mrduljaš.

Bazen punjen šampanjcem

Tadašnji mediji izveštavali su kako je na početku rada Haludovo, ugošćujući kockare i američke turiste, trošilo sto kilograma jastoga, pet kilograma kavijara i nekoliko stotina boca šampanjca dnevno. Navodno, čak je i jedan od bazena bio napunjen šampanjcem.

Ipak, čarobna mediteranska atmosfera bila je ključna atrakcija ovog urbanističko-hotelijerskog čuda. Utisak raskoši nije proizlazio iz skupih materijala nego upravo iz samog prostora i arhitekture.

Projekt nekad moćnog riječkog Brodokomerca

Projekt je naručila i realizovala moćna riječka kompanija Brodokomerc koja je višak kapitala stekla međunarodnom trgovinom, pa je zatim prešla na jako ambiciozne investicije kao što su Robna Kuća Korzo u Rijeci i Haludovo. Gučione se pojavljuje po završetku projekta.

Često se naglasak stavlja na raskoš, pa i na određenu ekscentričnost i samog projekta, i njegovog kasnijeg života, no treba istaknuti da je Magaš promovisao i danas aktualne inovacije koje su ostale nedovoljno prepoznate.

- Vile koje se prostiru po kompleksu lep su primer održivosti jer zahvaljujući inteligentnoj kombinaciji otvorenosti i zaštićenosti prema prirodnim uticajima pokazuju vredan model života na Mediteranu i stvaranja mikro-klime bez klima uređaja - objašnjava dr. Mrduljaš.

Vlasnik Penthousea Bob Gučione pokazao se kao pravi političar. Svoje hostese, "maze", opisao je kao "borkinje za mir u svetu", dok je ceo projekat reklamirao kao želju za razumevanje među narodima.

Raskoš nije dugo trajala

- Da bismo pobedili neznanje, neophodno je razviti komunikaciju među ljudima. S tim u vezi, turizam je svakako najsnažnija forma komunikacije. Kroz realizaciju ovog projekta, imamo šansu da započnemo veliki proces re-edukacije: postali smo partneri u uklanjanju sumnje i neznanja - izjavio je Gučione 1972. godine za NIN.

U razdoblju najveće popularnosti Haludovo je ugostilo vrlo različite goste. Tu su letovali Sadam Husein koji je ostao zapamćen po napojnici jednoj "mazi" od dve hiljade dolara, ali i premijer Švedske Olof Palme. Ivo Vrhovec, gradonačelnik Zagreba, primio je 1974. godine u Haludovu  poslovne ljude iz Kalifornije zbog razgovora u turističkoj saradnji.

Ipak, godinu dana nakon otvaranja, 1973. godine, turistički kompleks Haludovo je gotovo bankrotirao. Bob Gučione doživio je poslovni krah i izašao iz projekta u sudskom procesu s Brodokomercom. Preminuo je 2010. godine u oskudici. Na vrhuncu poslovne moći raspolagao je s 400 miliona američkih dolara.

Novi vlasnik za novo vreme

Danas je Haludovo, u privatnom vlasništvo, vlasnik je ruski oligarh armenskog porekla Ara Abramyan koji sa porodicom, povremeno, i dalje letuje u sačuvanom "ribarskom selu".

- Upravo je isprepletanost ekskluzivnosti i demokratičnosti bila specifičnost Haludova - svako je tu mogao da pronađe mesto za sebe, od globalno slavnih i moćnih do lokalaca. Takav scenario se u savremenom turizmu teško može ponoviti, no činjenica da je takav kompleks prepušten propadanju neodrživa je i u kulturnom, socijalnom, pa i u ekonomskom smislu. Zaista je teško razumeti da državne institucije, ali i svi mi kao zajednica pristajemo na takvu situaciju -  kometariše dr. Maroje Mrduljaš današnju situaciju s Haludovo.

Problem obnove Haludovo prava je "kvaka 22" – investitor želi da hotelski rezort ima privatnu plažu. Prema Zakonu o pomorskom dobru i morskim lukama iz 2023. godine, svaka plaža mora biti pristupačna svima pod jednakim uslovima. Plaže posebne namene mogu imati samo zdravstvene ustanove - poput rehabilitacione bolnice u Rovinju – ili to mogu biti nudističke plaže, piše Index.

(Telegraf Biznis)