Ovo je ključ koji vraća svetske naučnike u Srbiju: Ima ih nekoliko na planeti, a jedan će biti u našim rukama

Foto-kolaž: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija/Zoran Petrović, Tanjug/Sava Radovanović

Više od 1.000 doktora nauka i 4.000 studenata u budućnosti imaće ,,svoju kuću" i to u Srbiji. Zapravo, ovakvih prostora je veoma malo u celom svetu, a našoj zemlji daje ključ, koji otvara vrata centra za svetske talente i naučnike. U pitanju je Bio4Kampus, čija je izgradnja krenula prošle godine u Kumodražu a očekuje se da će prvi tzv. stanari biti useljeni 2026. godine.

Ono što je posebno interesantno, ovim Kampusom, Biološki fakultet će konačno dobiti svoju zgradu, a kompletno će se preseliti i Farmaceutski fakultet, deo Poljoprivrednog, Medicinskog, Tehnološko-metalurškog i Hemijskog fakulteta sa, delovima kojima mogu da doprinesu oblastima kojima će se baviti kampus.

U razgovoru sa ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović za Telegraf Biznis pričali smo o razmeri značaja ovakvog Kampusa na našim prostorima, počev od mogućnosti do se svi naučnici okupe na jednom mestu, do vraćanja stručnjaka u zemlju, ali i mogućnosti da ne budemo samo korisnici tuđih rešenja već i kreatori istih.

Teme za vas

• BIO4 Kampus vraća srpsku naučnu scenu na mapu sveta. Zapravo, ovakvih Kampusa ima svega par u svetu, spomenuto je jednom prilikom. Šta on zapravo predstavlja?

BIO4 Kampus predstavlja najveće pojedinačno ulaganje u nauku u našoj zemlji i definitivno je simbol našeg strateškog opredeljenja da unapredimo nauku i inovacije u Srbiji na najvišem nivou. BIO4 Kampus ima za cilj da objedini sedam fakulteta, devet naučnih instituta, startap zajednicu i kompanija okupljene sa jednim ciljem a to je razvoj nauke i inovacija. BIO4 Kampus zamišljen je kao platforma za saradnju u oblasti četiri ključna polja – biomedicine, biotehnologije, bioinformatike sa veštačkom inteligencijom i biodiverziteta. Snažan akcenat stavljen je na povezivanje nauke i privrede, kako bi ideje koje nastaju u laboratorijama našle put do tržišta, bilo da se radi o nekom proizvodu ili usluzi, koji se mogu primeniti na primer u zdravstvu, poljoprivredi ili industriji. Kampus će raspolagati sa preko 300 laboratorija, a više od 1.000 doktora nauka i 4.000 studenata će raditi i učiti u ovom kompleksu. Ovakav centar treba da zaista postane prepoznatljiv na globalnom nivou ali centar koji će doprineti razvoju našeg društva, naše ekonomije ali i podizanju kvaliteta života naših građana. Ovo je projekat koji će rasti i razvijati se tokom decenija koje dolaze.

• Kakav prostor dobijaju naši naučnici? Očekujete li otvaranjem BIO4 Kampusa i povratak struke u zemlju?

BIO4 Kampus će obezbediti vrhunske uslove za istraživanje i rad, pružajući našim naučnicima prostor i opremu za realizaciju najnaprednijih istraživanja. Ono što je jako važno, BIO4 Kampus bi trebalo da postane mesto snažne saradnje između istraživača, preduzetnika, startap zajednice i kompanija. Ovaj projekat privukao je pažnju globalnih farmaceutskih kompanija, sa kojima smo već i potpisali memorandume o razumevanju i dogovorili otvaranje njihovih razvojnih centara u Srbiji, čime će naša zemlja postati značajan centar istraživanja i razvoja u Evropi. Želimo da kreativnost naših mladih i pametnih naučnika iskoristimo za dobrobit svih nas. BIO4 Kampus neće samo doprineti razvoju nauke, već će postati centar gravitacije domaćih i svetskih talenata, podstičući povratak naših stručnjaka iz inostranstva. Već sada se naši mladi ljudi koji studiraju u inostranstvu raspituju kada će BIO4 Kampus biti otvoren, jer žele da se vrate u Srbiju. Ukoliko želimo da vratimo makar deo onih koji su otišli moramo ulagati u infrastrukturu, kao što su novi instituti, naučno-tehnološki parkovi i veliki centri, kao što je BIO4 Kampus.

• Da li je ovaj prostor nešto o čemu su naši mladi naučnici oduvek maštali?

Iskreno verujem da je ovo projekat o kojem mašta svaki mladi naučnik koji prepoznaje koliko je nauka važna za dalji razvoj naše zemlje, posebno u vremenu globalnih izazova sa kojima se suočavamo na dnevnom nivou, kao što su, na primer, klimatske promene, izazovi u zdravstvu, poljoprivredi, ali i zaštiti životne sredine. Nauka je ključna, jer jedino ona može da da razume problem, ali i da pruži i rešenja za izazove. BIO4 Kampus predstavlja mnogo više od običnog istraživačkog centra, on je simbol nove ere u srpskoj nauci. Mladi ljudi, koji su svoje obrazovanje i istraživanja do sada često morali da nastave u inostranstvu, sada će imati priliku da svoje ideje i talente razvijaju u svojoj zemlji, u okruženju koje može da parira najboljim svetskim institucijama. Mladi istraživači će imati priliku da rade u najmodernijim laboratorijama, okruženi stručnjacima iz celog sveta, u zajednici koja podstiče kreativnost, razmenu znanja ali i praktičnu primenu nauke. Izuzetno je bitno da nauka i otkrića ne ostanu u fioci, već da nađu primenu, i zato očekujemo, pre svega, baš kod mladih naučnika da se jedan deo njih okrene primeni i da otvori startap kompaniju i gradi svoju karijeru dalje u BIO4 Kampusu. Na ovaj način studenti imaju više opcija, kada govorimo o njihovim karijerama. Ovaj prostor nije samo ostvarenje njihovih snova, već i prilika da ostave trag na globalnom nivou, stvarajući inovacije koje će imati uticaj daleko van granica naše zemlje.

• Zapravo, izgradnjom BIO4 Kampusa Biološki fakultet će konačno dobiti svoju zgradu - što je takođe višegodišnja želja?

Biološki fakultet, kao ključna institucija za biološka i ekološka istraživanja, zasluženo je dobio priliku da unapredi svoje kapacitete i konačno dobije prostor, koji će njihov rad podići na potpuno novi nivo.

Nova zgrada u okviru BIO4 Kampusa će omogućiti fakultetu da proširi svoje istraživačke i obrazovne kapacitete, obezbeđujući modernu infrastrukturu, koja je neophodna za vrhunska naučna istraživanja i obrazovanje.

Biološki fakultet je poznat po svojoj posvećenosti proučavanju biodiverziteta, ekologije i biotehnologije, i izgradnja ovog kampusa značajno će doprineti daljem razvoju ovih oblasti. Savremeni laboratorijski prostori i specijalizovane učionice omogućavaće studentima i istraživačima da rade na najsavremenijim projektima, primenjujući najnovije tehnologije i metode. Ovaj kampus će podržati razvoj inovacija, od ideje koja nastaje u laboratoriji do konkretnog proizvoda, podstaći međusobnu saradnju između studenata, istraživača kako u okviru akademije tako i sa privatnim sektorom. Na ovaj način, fakultet će moći da unapredi svoje istraživačke projekte, ali će postati i mnogo atraktivniji da se mladi ljudi opredele baš za njega, kao početak svog ozbiljnog obrazovanja i izgradnje karijere. U vremenima koja dolaze trebaće nam mnogo više i biologa, uključujući molekularne biologe, biotehnologe, ekologe i bioinformatičare, što će imati dugoročne koristi za nauku i obrazovanje u našem regionu, ali i za razvoj društva i ekonomije.

• Zanimljivo je i da BIO4 Kampus predstavlja vezu između naše zemlje sa drugim. Nedavno je razgovarano sa Italijom. Koje su još zemlje na spisku?

BIO4 Kampus je zaista najbolja reklama za Srbiju, koja nas u svetu predsatavlja kao zemlju talenata, inovacija, ali i državu koja je prepoznala snagu i potencijale nauke i novih tehnologija i spremna je starteški da uloži u nju. Što se BIO4 Kampusa tiče, potpisani su ugovori sa najvećim kompanijama iz oblasti farmaceutske industrije i biofarme, od Japana, preko Južne Koreje, evropskih kompanija, do Sjedinjenih Američkih Država. Kao primer mogu da navedem Fajzer, Takedu, Swiss Rocket, MSD i Ginko Bioworks. Mi, naravno, paralelno kao Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dalje povezujemo čitavu našu naučnu zajednicu sa svetom. Ponosno mogu da kažem da danas imamo bilateralne ugovore sa 14 zemalja, a kroz saradnju sa ovih 14 zemalja do sada finansirano više od 198 bilateralnih projekata koji su namenjeni kratkotrajnim boravcima naučnika u inostranstvu. Takođe, uspeli smo da potpišemo sa Kinom i Italijom posebne bilateralne sporazume, koji podrazumevaju učešće naših naučnika u strateškim naučnim projektima. Nadam se da ćemo uskoro dodati još jednu evropsku zemlju na ovu listu.

• Otvoren je i poziv za iskazivanje interesovanja za iznajmljivanje prostora u BIO4 Kampusu, ko zapravo može da ga iznajmi i ko su tzv. stanari BIO4 Kampusa?

Poziv je otvoren za sve zainteresovane strane iz privatnog sektora, jer BIO4 Kampus vidimo kao mesto gde se prepliće nauka u akademiji, ali i istraživanja i razvoj u privatnom sektoru. Jako smo fokusirani na privatni sektor, kompanije iz oblasti biotehnologije, biomedicine, farmaceutske industrije, koje u BIO4 Kampusu treba da otvore svoje istraživačko-razvojne centre i na taj način da sarađuju sa akademijom, da mladi ljudi imaju priliku da biraju da li žele da rade pri akademiji, u nekoj kompaniji, ili hoće da otvore svoju startap kompaniju. Zato je predviđeno da u okviru BIO4 Kampusa imamo naučno-tehnološki park koji treba da pruži podršku pre svega startap kompanijama, koje svoj biznis baziraju na nekoj ideji koja je nastala u laboratoriji.

Ako pričamo o budućim stanarima, u BIO4 Kampusu će se nalaziti sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu i devet naučno-istraživačkih instituta. Ono što sigurno već danas znamo je da će više od 1.000 doktora nauka raditi u Kampusu i da će preko 4.000 studenata imati priliku da se obrazuju i da tu stiču praksu. Projektovano je preko 300 laboratorija, neke od njih su visoko specijalizovane sa izuzetno skupom i savremenom opremom, dok će se celokupan kampus prostirati na oko 160.000 kvadrata.

Centralna zgrada, koja u stvari predstavlja mesto okupljanja svih ljudi koji rade i borave u BIO4 Kampusu, dobila je naziv Minglarijum, koji označava mešanje, kretanje među ljudima i komunikaciju. Uzevši u obzir da u ovoj zgradi imamo konferencijske sale, restorane i kafiće i multimedijalni prostor za građane, očekujemo da će baš ova zgrada biti mesto susreta, razmene ideja i komunikacije.

• Kada možemo očekivati završetak radova?

Radovi na BIO4 Kampusu su u toku i prva preseljenja i useljenja očekujemo 2026. godine.

• Kako se finansira izgradnja?

BIO4 Kampus je najveća pojedinačna investicija u srpsku nauku u našoj istoriji, naš „ključ“ da postanemo gravitacioni centar svetskih talenata i istraživanja. Srbija je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope potpisala okvirni sporazum o kreditu od 200 miliona evra za izgradnju BIO4 Kampusa, a ostatak dolazi iz državnog budžeta, tako da će ukupna planirana investicija biti oko 450 miliona evra.

• Gde vidite najveći potencijal naših naučnika? Da li je to možda farmacija?

Potencijal naših naučnika je, istinski verujem, bezgraničan. Srbija ima toliko briljantnih umova, koji će sa sigurnošću ostaviti trag na svetskoj sceni i dorpineti ne samo razvoju nauke, već i čovečanstva, ali za to moramo da im obezbedimo adekvatne uslove. Teško je reći da potencijal leži samo u jednoj disciplini ili oblasti, jer se i sama priroda nauke menja. Naučnici postaju multidisciplinarni stručnjaci, koji prave sintezu između brojnih polja nauke, pa smo tako već sada svesni da dolazi do spajanja prirodnih nauka, među kojima i bioloških, i informacionih tehnologija. Spoj bioloških i hemijskih nauka sa veštačkom inteligencijom otvara potpuno nova vrata i oblasti istraživanja sa neverovatnom primenom u medicini, farmaceutskoj industriji, poljoprivredi, klimatskim promenama ali i u društvenim naukama. Važno je pratiti tehnologije i biti makar u jednom segmentu kreator, a ne samo korisnik tuđih rešenja. Tu leži velika šansa za razvoj nauke, tehnologije, ali i ekonomije, što na kraju krajeva donosi opšti društveni razvoj. A Srbija ima snage za to.

(Telegraf Biznis)