Ova zemlja munjevito postaje bogata sila, plivaju u velikim prihodima: Ipak, ljudi su tamo najusamljeniji

Foto: Pixabay/degoergens

Irska ima problem koji bi mnogi poželeli, kako pametno iskoristiti neplanirano veliki višak novca u državnom budžetu. Naime, irski zvaničnici tvrde da odluka o tome šta učiniti s viškom od 8,6 milijardi evra nije nimalo lak zadatak.

- Problem je u tome što Irska pokušava da pronađe načine kako da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne - komentarisao je Gerard Brejdi, glavni ekonomista u Ibecu, najvećem poslovnom lobiju u toj zemlji.

Više od decenije nakon finansijskog sloma zbog kojeg su EU i MMF morali da priskoče u pomoć sa 67,5 milijardi evra zajmova i nametnu kontroverzni program štednje, ova ostrvska zemlja i dalje je oprezna, pa nastavlja da štedi za penzije, kao i za klimatske i infrastrukturne izazove. Bez obzira na to što su okolnosti danas znatno pozitivnije - privreda je prošle godine rasla pet puta brže od očekivanog.

Teme za vas

Prošle godine Irska je bila u plusu 8,3 milijarde evra, a godinu ranije 8,6 milijardi. Prema pisanju Financial Timesa, očekuje se da će u periodu od 2024. do 2027. godine ukupno "skupiti" 38 milijardi evra viška.

Za prepunu državnu blagajnu najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit globalnih kompanija sa sedištem u Irskoj, uglavnom u tehnološkom i farmaceutskom sektoru. Vlada kaže da su joj ovi prihodi 2023. doneli 23,8 milijardi evra i predviđa se da će ove godine prikupiti 24,5 milijardi evra.

Međutim, oprezni su jer su svesni da su ovi prihodi samo privremeni, pa žele da štede za vreme kada ovakav priliv više ne bude postojao. Zbog toga su više od 100 milijardi evra viška usmerili u dva državna imovinska fonda do 2035. godine. Deo novca iskoristili su za otplatu duga i tako smanjili svoj odnos duga i BDP-a na nešto ispod 76 odsto, dok je deo otišao na finansiranje mera za COVID-19 i podršku troškovima života.

Ekonomisti veruju da bi upravo štednja mogla dugoročno naštetiti zemlji jer se ogromno bogatstvo ne koristi za rešavanje infrastrukturnih problema, kojih ima mnogo. Milijarde viška pomogle bi u rešavanju stambene krize u zemlji, gde rast populacije brzo nadmašuje novu ponudu, ublažavanju izazova u vezi s električnom mrežom, snabdevanjem vodom, zdravstvenim uslugama i javnim prevozom.

- Postoji ogromna potreba za javnim ulaganjima i prilika koja se pruža jednom u generaciji da se to finansira iz sopstvenog džepa. Retko se kojoj zemlji pružila tako izvanredna prilika da promeni društvo - rekao je za Financial Times ekonomista Dejvid Mekvilijams.

Vlada je ipak najavila da će budžet uključiti 6,9 milijardi evra potrošnje i 1,4 milijarde evra poreskih mera, čime će preuzeti svoje samonametnuto pravilo da povećanje potrošnje ne bude veće od pet odsto godišnje.

Ema Hauard, predavačica na Tehnološkom univerzitetu u Dablinu, smatra da bi Irska deo svog viška trebala usmeriti na društvene probleme. Prema podacima Evropske unije, Irska je najusamljenija zemlja u Evropi, s gotovo petinom ljudi koji su usamljeni većinu ili celo vreme, a gotovo dve trećine ljudi pati od anksioznosti ili depresije. Osim toga, svako sedmo dete živi u domaćinstvu sa manje od 60 odsto prosečnog prihoda u zemlji.

Dobar način da se kratkoročni višak novca pretvori u dugoročni priliv je podsticanje preduzetništva. Ili se on može iskoristiti da se poboljša sistem planiranja i ubrzaju procedure dobijanja dozvola. Izgradnja kuća se s godinama ubrzala, ali je to i dalje presporo s obzirom na potrebe. Na primer, nova nacionalna dečja bolnica daleko premašuje postavljene rokove, što je dovelo do toga da se ukupni troškovi s vremenom povećaju čak četiri puta, prenosi Jutarnji.

Šta god Irska učinila s njim, čini se da će novac i dalje pristizati. Prema jednom delu plana poreske reforme OECD-a, koji se sastoji od dva stuba i ima za cilj uklanjanje prednosti za multinacionalne kompanije koje posluju u jurisdikcijama s niskim porezima, Irska je povećala svoju stopu poreza na dobit sa 12,5 odsto na 15 odsto za velike kompanije. Međutim, drugi deo reforme - zahtev da korporacije plaćaju porez tamo gde se nalaze njihovi kupci, što bi usmerilo deo irskih prihoda od poreza na dobit - zapravo nije zaživeo.

- Trenutno smo u veoma, veoma jakoj poziciji - rekao je Šejmus Kofi, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog veća, na nedavnoj konferenciji. - Nadamo se da nećemo napraviti grešku.

(Telegraf Biznis)