Budući dekan FON-a o osnivanju Alumni kluba i novim studentima: Ovom društvu trebaju obrazovani ljudi

"Od Novog Zelanda do Sjedinjenih Američkih Država", bivši studenti Fakulteta organizacionih nauka nalaze se na svakom meridijanu na planeti Zemlji. Ideja koja se dugo razvijala na fakultetu, konačno je ugledala svetlost dana, s ciljem umrežavanja bivših studenata i formiranja čvrste mreže ambasadora - Prve Alumni zajednice Fakulteta organizacionih nauka i GALA večeri u saradnji sa kompanijom Comtrade.

U razgovoru sa prodekanom za strateški razvoj i saradnju sa privredom Markom Mihićem za Telegraf Biznis, a pre nego što u oktobru stupi na funkciju dekana najtraženijeg fakulteta u Srbiji, razgovarali smo o budućim studentima, zašto ne jenjava popularnost FON-a ni decenijama kasnije, ali i ideji o formiranju prve Alumni zajednice koja okuplja bivše studente FON-a, koji su danas na zavidnim pozicijama širom sveta.

Teme za vas

"Na jedno budžetsko mesto, prijavljivala se četiri studenta"

• Bliži se oktobar, kakva je bila zainteresovanost budućih studenata za Fakultet organizacionih nauka ove godine?

Upisano je oko hiljadu studenata i mi već iz godine u godinu imamo preko 2.000 prijavljenih, to je trend koji je i ove godine nastavljen. Veoma velika je zainteresovanost, ne samo za Studijski program Informacioni sistemi i tehnologije nego i za Studijski program Menadžment i organizacija, s obzirom na to da smo ove godine imali rast zainteresovanih studenata, kao i rast minimalnog broja bodova potrebnog za upis na ovaj program.

Društveni trendovi u pogledu digitalne transformacije i primene informacionih sistema i tehnologija i menadžmenta se na neki način preslikavaju i na FON.

Veliki broj studenata nam daje i veliku odgovornost da kvalitetno sprovodimo nastavne planove i programe u skladu sa akreditacionim kriterijumima, ali nas čini i ponosnima na sve ono što smo uradili do sada.

Foto: Filip Plavčić

• Ta popularnost postaje nekako iz godine u godinu sve veća, koliko studenata se prijavljivalo na jedno mesto?

Ako bismo gledali broj budžetskih mesta, prijavljeno je preko četiri kandidata na jedno budžetsko mesto, a ako bismo gledali ukupan broj mesta, nešto više od dva kandidata na jedno mesto, tako da je broj prijavljenih kandidata na neki način i potvrda kvaliteta. Poslednjih godina broj prijavljenih se ustalio na preko 2.000 i očekujemo da će se sličan trend nastaviti i u narednim godinama.

Ono što je bitno, mi osluškujemo potrebe privrede i u tom smislu nam je značajan i Savet poslodavca, koji je formiran kao savetodavno telo fakulteta sastavljeno od predstavnik privrede, čija je uloga da pomaže fakultetu u unapređivanju nastavnih planova i programa, kako bi bolje odražavali realne potrebe privrede.

• Deluje da sve počinje ili se završava sa Fakultetom organizacionih nauka. Recimo, neko u startu upiše osnovne studije, s druge strane tu su i oni studenti koji nakon završenih studija na drugom fakultetu dođu na master studije na FON-u. Šta FON pruža pa je toliko popularan i danas?

Pored atraktivnih programa i prilagođenosti potrebama privrede, imamo posvećen, motivisan i mlad nastavni kadar, sa prosekom godina ispod 40 na nivou celog fakulteta. Takođe, imamo veoma veliki broj nastavnika i saradnika koji su radili ili rade  u privredi na realnim poslovnim problemima.

Studenti sa drugih fakulteta, koji upisuju naše master akademske studije, susreću se sa stimulativnim okruženjem u kome su motivisani da uče i rade na praktičnim primerima. Ono što je bitno, učimo ih da se temeljno posvete predmetima, jer pored naučno-metodološkog pristupa, dobijaju i jedan nivo poslovnog zanatskog znanja, koje mogu odmah da upotrebe u industriji, odnosno u biznisu gde se zaposle. Na neki način to i motiviše studente da upišu master akademske studije, a godišnje imamo oko hiljadu prijavljenih kandidata.

• Kakve mastere biraju?

Ne postoje pravila, međutim uglavnom je to u skladu sa potrebama posla gde oni rade,  jer su studenti master akademskih studija često već zaposleni. Studenti sa društvenih fakulteta se uglavnom usmeravaju na studijske programe iz različitih oblasti menadžmenta i biznisa (npr. Menadžment ljudskih resursa, Marketing menadžment I komunikacije, Organizacija i menadžment konsalting, itd), dok se studenti tehničkih fakulteta opredeljuju i za IT oblasti, ali i za oblasti menadžmenta i biznisa, u zavisnosti od menadžerskog nivoa na kome su zaposleni.

• Sa kojim fakultetom u inostranstvu biste uporedili FON?

Još kao student slušao sam priče da je FON formiran po ugledu na MIT Sloan School of Management. To je bila ideja vodilja osnivačima Fakulteta pre više od 50 godina - kvantitativni menadžment i informacioni sistemi u funkciji rešavanja konkretnih poslovnih problema. To je miks po kom je FON prepoznat, odnosno, to je osnova multidisciplinarnosti koju negujemo i koju smo se trudili da godinama održimo. Takođe, uzori su nam i druge elitne visokoškolske ustanove, poput Harvard Business School, HEC, INSEAD, itd.

Foto: Filip Plavčić

"Treba da opravdamo visoka očekivanja"

• Oktobar je posebno značajan i za vas, dolazite na funkciju dekana. Na koji način ćete doprineti fakultetu u novoj ulozi?

Obezbediću kontinuitet dosadašnjeg rada, s obzirom na to da sam u prethodne tri godine bio deo sadašnje uprave i da smo započeli uređivanje nekoliko strateških oblasti koje su bitne za razvoj fakulteta. U principu i moj program na osnovu kojeg sam i dobio poverenje kolektiva, predstavlja suštinu strateškog razvojnog dokumenta fakulteta.

Mi smo prošle godine usvojili razvojnu strategiju fakulteta za narednih deset godina i ona se bazira na ključnim prioritetnim oblastima: nastava, naučno-istraživački rad, međunarodna saradnja, izdavačka delatnost, saradnja sa privredom i razvoj organizacije. Započeli smo niz nekih projekata, inicijativa u tom smislu, neke su završene, neke još uvek traju, ali definitivno ono što ćemo u narednom periodu insistirati je da se unaprede poslovne funkcije koje smo identifikovali da su značajne za fakultet.

• Da li smatrate tu funkciju izazovnom za vas ili ste već spremni kao bivši prodekan?

Moj tim i ja smo dobili veliko poverenje da predstavljamo fakultet, ali i veliku odgovornost, jer mi smo danas organizacija sa oko 300 zaposlenih, od čega oko 180 u nastavi i treba ta visoka očekivanja koja su postavljena pred nas da opravdamo. Uzimajući u obzir rezultate u prethodne tri godine, trudićemo se da vrlo posvećeno i odgovorno radimo u interesu Fakulteta i u narednom periodu.

• Ne završava se sve sa fakultetom, a već tokom studiranja, studenti imaju mogućnost da primene svoje znanje. Možete li nam reći nešto više o tome?

Fakultet ima potpisane sporazume o studentskoj praksi sa preko hiljadu organizacija, a od prošle godina krenuli smo u strateška partnerstva sa određenim kompanijama, koje se na godišnjem nivou aktivnije uključuju u rad fakulteta, kroz konferencije koje organizuje fakultet, gostujuća predavanja, različite naučne tribine, panele, studentske projekte i slično.

Dakle, imamo određen broj kompanija koji su vrlo aktivne u podršci fakultetu, a s druge strane studenti imaju priliku da u preko hiljadu organizacija realizuju studensku praksu. I to je jedna od vrednosti fakulteta, da faktički završavajući fakultet studenti već imaju neophodno poslovno iskustvo. Takođe, bogatstvo fakulteta su brojne studentske organizacije, koje realizujući studentske projekte omogućavaju studentima dodatni angažman i praksu.

Mislim da imamo najveći broj studentskih organizacija na Univerzitetu u Beogradu, čini mi se 14 ili 15, što je potvrda da je studentski aktivizam veoma izražen. Fakultet će i dalje aktivno podržavati studentske organizacije, posebno jer smo u nekim naučnim istraživanjima potvrdili hipotezu da studenti ostvaruju bolje akademske rezultate ukoliko su podsticani vannastavnim aktivnostima.

• O kojim kompanijama je najčešće reč?

Bukvalno ceo spektar kompanija, od klasičnih IT kompanija, preko konsultantskih kompanija, proizvodnih, uslužnih, kompanija koje se bave organizacijom specijalnih događaja, pa do organizacija javnog sektora i međunarodnih razvojnih organizacija. Dakle, "Fonovaca", što je zanimljivo svuda ima, ali čak i u industrijama netradicionalnim za FON, oni na dobar način promovišu priču o multidisciplinarnosti i zbog toga su pravi ambasadori fakulteta.

Foto: Filip Plavčić

Klauzula o zapošljavanju na praksi

• Dešava li se da vam "kompanije" ukradu studente? Obično se studentima praksa osladi, pa ostanu u kompanijama. Kako rešavate taj problem?

Praksa se obično organizuje u završnoj godini studija. Pre odlaska na studentsku praksu, usmeno savetujemo studente da im je studiranje nešto što je prioritetno i da je potrebno da završe fakultet.

Takođe, u sporazumima, koje potpisujemo o studentskoj praksi, postoji klauzula gde se traži od kompanije da ne zapošljava studenta dok ne završi studije, jer je ideja da studenti steknu iskustvo i kroz praksu “otvore” vrata za rad u kompaniji, ali s druge strane je veoma važno da završe fakultet, jer je i za fakultet i za širu zajednicu i društvo, bitno da imamo zrele i formirane visokoobrazovane građane.

• Kao prodekanu za saradnju sa privredom, ta veza vam je veoma bliska. Koliko je zapravo važno da već na samom fakultetu prepoznajemo kadar koji će biti značajan za privredu i dalji razvoj zemlje?

Mislim da je jedna od najvažnijih prioritetnih oblasti razvoja fakulteta da imamo direktnu vezu sa privredom, odnosno da fakultet bude u službi privrede. Postoje određene naučne oblasti, koje nemaju direktnu vezu sa privredom, ali koje su vrlo važne za državu i naše društvo i to treba da bude prepoznato odgovarajućim strategijama kao prioritet u razvoju. Ali s druge strane, fakulteti kao što je FON, treba da obezbede kadrove koji će biti značajni za privredu i razvoj zemlje.

Mi već od prve godine, radimo na identifikaciji kvalitetnih i talentovanih studenata i pokušavamo na dobrovoljnnoj bazi da ih uključimo u rad fakultetskih katedri i centara, kao i studentskih organizacija.

Naše procene su da je preko 50% aktivnih studenata uključeno u rad studentskih organizacija, odnosno u realizaciju različitih studentskih projekata. Koristi od njihovog uključivanja su brojne i često nisu direktno vezane za potencijalni posao, ali indirektno omogućuju unapređenje ličnosti i veština kroz studije slučaja, sportske aktivnosti, debatu, razvoj preduzetničkih ideja i dr.

Jak akademski Alumni u Evropi i svetu

• Upravo dolazimo do pitanja o Alumni zajednici. Kako je uopšte nastala ta ideja o formiranju i šta zapravo predstavlja Alumni?

Kada pričamo o Alumniju, često postoji nerazumevanje u javnosti šta je Alumni. To je reč latinskog porekla i označava bivše studente jedne visokoškolske ustanove, a Alumni zajednica predstavlja organizaciju koja okuplja bivše studente jednog fakulteta ili univerziteta.

Formiranje Alumni zajednice FON-a nije nova ideja. Još od pokojne profesorke Nevenke Žarkić Joksimović, koja je bila dekan fakulteta, i drugih profesora koji su sa njom sarađivali, postojala je ideja da se formira Alumni zajednica. Bilo je nekoliko inicijativa i događaja na Fakultetu tim povodom i to su bili pionirski poduhvati, čija je vizija bila da se formira profesionalna Alumni asocijacija, po ugledu na Alumni asocijacije u svetu.

Pre dve godine intenzivirane su aktivnosti u tom smeru i započeto je formiranje Alumni zajednice FON-a. Osnovni cilj je povezivanje i komunikacija bivših studenata fakulteta, aktivnih studenata i zaposlenih.

Pored toga nam je veoma važna i komponenta društvene odgovornosti. Neki pojedinci imaju potrebu da vrate znanje ili deo kapitala, porodici, školi, lokalnoj zajednici, pa na kraju i društvu u kome su se razvijali. Često i mi koji smo završili FON, osećamo potrebu da se na neki način odužimo fakultetu, koji nam je toliko toga pružio. Pored toga, vrlo nam je važno i povezivanje Alumni asocijacije sa Alumni asocijacijama u svetu i razmena iskustava, ali takođe i povezivanje alumnista u cilju karijernog napredovanja, odnosno mogućnosti prepoznavanja potencijala pojedinaca na srednjim i visokim menadžerskim pozicijama.

Na kraju, ali ne najmanje važno, cilj Alumni zajednice je i dodeljivanje priznanja najuspešnim Fonovcima koji će promovisati vrednosti fakulteta.

• Da li je FON jedini koji ima Alumni klub u Srbiji?

Mnogi fakulteti u Srbiji imaju formirane alumni klubove, ali ono na šta smo mi ponosni je da smo krenuli sa formiranjem Alumnija na bazi najboljih svetskih praksi, odnosno praksi univerziteta tzv. Ajvi lige (Ivy League).

Preko godinu dana su trajale pripreme, upravo da bi se što veći broj bivših studenata uključio u rad alumni zajednice. Pravilnikom o radu Alumnija smo predvideli da postoje 4 kategorije odbora: prema mestu prebivališta, prema studijskom programu, prema industriji i prema radnom mestu.

• Spomenuli ste da ste iz različitih država skupljali bivše studente FON-a. Od koliko država je sastavljen Alumni?

Zastupljeni smo na svim meridijanima, od Novog Zelanda pa do SAD i Kanade. Trenutno je preko 30 država zastupljeno u kategoriji odbora prema mestu prebivališta.

Uzorak je vrlo reprezentativan, jer imamo alumniste na CEO pozicijama svetskih korporacija i profesore na prestižnim univerzitetima, poput Boston University, Frankfurt School of Finance and Management, Copenhagen Business School, itd.

• Da li je bilo teško okupiti ih sve, kako ste ih birali i koliko ih ima?

U principu mi ne pravimo selekciju, nego uključujemo sve bivše studente koji su završili jedan nivo studija na fakultetu.

Ceo taj proces smo započeli pre dve godine i pokrenuli smo informisanje bivših studenata. Identifikovani su najuspešniji studenti po generacijama, kao i bivši predstavnici studentskih organizacija. Trenutno imamo preko 2.000 prijavljenih članova, a cilj je da taj broj značajno povećamo u narednom periodu, s obzirom da je ukupan broj diplomiranoh studenata FON-a oko 16.000.

• Recimo kada pročitaju ovaj intervju, na koji način mogu da se jave?

Mogu da se jave Alumni kancelariji na fakultetu preko sajta alumni.fon.bg.ac.rs, takođe na mail i telefon kancelarije.

U međuvremenu smo uz podršku jednog alumniste, implementirali digitalnu platformu za upravljanje članstvom Alumnija, tako da će svi članovi imati priliku za saradnju i komunikaciju na platformi. Platformu ćemo lansirati u punom kapacitetu krajem ovog meseca.

Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

"Ovom društvu trebaju obrazovani ljudi"

• Po prvi put sutra će biti organizovano i prvo Alumni GALA veče u saradnji sa kompanijom Comtrade. Kako je došlo do te saradnje?

Sa bivšim studentima FON-a, koji su između ostalog zaposleni u kompaniji Comtrade, napravili smo stratešku saradnju i uz podršku kompanije organizujemo Alumni GALA veče, prvo okupljanje svih alumnista Fakulteta organizaconih nauka, ali ne samo Alumnista, nego i prijatelja fakulteta. Događaj će biti održan sutra sa početkom u 19.30 časova u prostorijama kompanije.

Prijavljeno je oko 1.300 učesnika. Prijatno smo iznenađeni brojem ljudi koji su se prijavili za događaj. To je iznad svih očekivanja i definitivno je potvrda da su sve pripremne aktivnosti, koje su rađene u prethodnom periodu, bile na pravi način postavljene.

S obzirom da je potrebno vrlo ozbiljno planiranje i organizacija događaja, angažovani su volonteri fakulteta i obezbeđena podrška partnerskih kompanija. Očekujemo da Alumni GALA veče na pravi način reprezentuje FON, studente i alumniste, ali i motiviše sve učesnike događaja da se aktivno uključe u rad Alumni zajednice. Takođe, veoma nam je važno da obezbedimo održivost funkcionisanja Alumnija i da to bude po principu alumnija univerziteta tzv. Ajvi lige.

• Svako je sa nekom vizijom krenuo na fakultet, kako se vaša menjala tokom studija i šta poručujete budućim studentima koje ćete dočekati u oktobru?

Kad se setim perioda kada sam se upisao na fakulet, vodio sam se idejom da FON ima potencijal i da su naučne oblasti koje pokriva perspektivne i u vezi sa realnim poslovnim izazovima. Završetak studija me je još više učvrstio u toj ideji, što je predstavljao i jedan od razloga da ostanem da radim na fakultetu.

Ono što bih mogao da poručim budućim studentima je da upisuju fakultet gde će dobiti savremena znanja, družiće se sa ljudima koji imaju slična interesovanja, imaće posvećen nastavni kadar, brojne prilike za praktičan rad i vannastavne aktivnosti i ono što je najvažnije, imaće mogućnost zapošljavanja već u završnim godinama studija, uz naravno onu pomenutu klauzulu, jer je svima nama u interesu da oni završe fakultet.

Primarni cilj ne treba da im bude novac ili visoka plata, već obrazovanje i rad na sebi, jer ovom društvu trebaju obrazovani ljudi koji će moći da ostvare svoj pun potencijal.

(Telegraf Biznis)