Nemački stanodavci u problemu kada temperatura opadne: Ove obaveze moraju da ispune, ili "pršte" tužbe

Kada je reč o grejanju, stvari postaju zamršene jer postoje kuće koje jako dobro zadržavaju toplotu tokom dužeg perioda, ali u nekim starim zgradama vrlo brzo imate osećaj da je zima počela već u septembru. Kuće i stanovi ponekad se vrlo brzo ohlade i prostorije iznenada postanu neprijatno hladne.

Stanari se s pravom pitaju kako će izgledati grejanje u ovoj prelaznoj fazi. Službena sezona grejanja u Nemačkoj počinje tek početkom oktobra i traje do kraja aprila. Za to vreme, izdavaoci moraju obezbediti određene sobne temperature.

Teme za vas

Obaveze stanodavaca

Ne postoje zakonski propisi sa fiksnim specifikacijama temperature za pojedinačne prostorije. Međutim, postoji mnogo presuda iz kojih se mogu izvesti određena pravila:

Od 7 do 23 sata u stambenim prostorijama mora biti zagarantovana minimalna temperatura između 20 i 22 stepena Celzijusa. Ova obaveza stanodavca nije ograničena samo na sezonu grejanja.

Izdavaoci su dužni da puste u rad sisteme grejanja ako temperatura čak i privremeno tokom dana padne ispod 18 stepeni Celzijusa i može se predvideti da će hladno vreme potrajati duže od jednog ili dva dana.

Dobra vest je da ne morate da se smrzavate u stanu ni van sezone grejanja. Grejanje se, dakle, mora uključiti pri nižim temperaturama bez obzira na datum.

Ako stanodavac to ne učini automatski, razgovor za razjašnjenje je najbolja opcija. To često funkcioniše, ali ne uvek. U principu, smanjenje kirije je takođe moguće u krajnjem slučaju, jer hladan stan predstavlja "nedostatak" kirije. Ipak, najbolje je pokušati ne dopustiti da situacija prebrzo eskalira.

Izbegavajte potpuno hlađenje prostorijaAli i stanari imaju obaveze. Nagli rast cena struje i gasa poslednjih godina još uvek pogađa mnoge ljude. Zbog toga je često strategija sačekati što duže pre nego što se počne sa grejanjem.

S jedne strane, to je naravno dobro za troškove grejanja, jer ako se ne grejete, štedite na nafti, gasu i struji. S druge strane, prekomerna štednja može imati negativan efekat jer može prouzrokovati štetu na zgradi, što može dovesti do skupih popravki.

Kao minimalna granica može se navesti sobna temperatura od 15 stepeni Celzijusa. Ako temperatura u prostoriji padne ispod minimalne granice, to se naziva potpunim hlađenjem i povećava se rizik od stvaranja buđi. Stanari su dužni da se greju kako ne bi došlo do oštećenja.

Prava strategija grejanja

Uz nekoliko trikova možete svoj dom održati prijatno toplim, a ipak držati troškove pod kontrolom:

Iskoristite sunčano vreme: U prelaznom periodu obično nije stalno hladno. Dakle, još uvek postoje delovi dana kada je sunčano. Trebalo bi ih iskoristiti što je više moguće. Dakle, ako je moguće, razgrnite zavese kada je sunčano, a zatim ih zatvorite kada padne mrak kako biste zadržali toplotu u prostoriji.

Zatvorite vrata: Obično nije potrebno grejati sve prostorije tokom prelaznog perioda. Zato proverite da li su vrata zatvorena kako biste zadržali toplotu tamo gde je potrebna.

Ostavite grejanje uključeno: Ne isključujte grejanje prerano. Čak i ako povremeno postane toplo i sunčano, često nije preporučljivo potpuno isključiti grejanje. Jer kada zahladni, potrebno je puno energije da se prostorije vrate na željenu temperaturu, prenosi Fenix.

Pronađite pravi nivo: Razumnije je ostaviti grejanje uključeno na niskom nivou tokom jesenjih dana. Ovo važi i ako niste kod kuće. U određenim slučajevima to se mora uzeti u obzir i noću.

Ventilacija: Pravilno grejanje zahteva odgovarajuću ventilaciju. To takođe treba imati na umu u jesen. Konkretno, to znači: ne otvarajte prozor “na kip” već provetrite prostoriju 10 do 15 minuta. Na taj način višak vlage iz prostorija izlazi napolje.

(Telegraf Biznis)