Kako se grejati u toku zime? Profesor pojasnio šta se u Srbiji najviše isplati, računica je jasna

Najjeftinije grejanje u Srbiji dugi niz godina je grejanje na prirodni gas, ali potrošači mogu povoljnije da prođu ako se greju i na drva zavisno u kom delu Srbije žive, jer su nabavne cene ogrevnog drveta različite, izjavio je danas profesor na Mašinskom fakultetu Miloš Banjac.

On je rekao da svake godine Agencija za energetiku utvrdi koliko će koštati grejanje jednog prosečnog stana od oko 60 kvadrata, ako se greje 180 dana na nekoj normalnoj temperaturi oko 16 sati dnevno i da ta računica ove godine pokazuje da će grejanje na prirodni gas domaćinstva koštati 55.000 dinara, a na daljinski sistem grejanja 105.000 dinara.

Banjac je objasnio i da od toga gde se nabavlja drvo za ogrev zavisi i njegova cena.

- U ruralnim područjima, kada nabavljate drvo direktno od šumskog gazdinstva cena je niska, međutim kada ga nabavljate u Beogradu onda su cene visoke, jer se tu onda uključi i cena prevoza. Naravno cene su zavisne i od ponude i potražnje, a na to ne može da se utiče - rekao je on za Tanjug.

Ekipa Telegrafa nedavno je istražila cene ogreva, što možete pogledati OVDE.

Profesor je naveo i da se smatra da je za oko 60 kvadratnih metara prostora, za jednu grejnu sezonu, zavisno od kvaliteta drveta potrebno između osam i 10 kubnih metara drva.

- U Srbiji se najčešće za grejanje koristi bukva. Kolika će konkretno potrošnja drveta biti zavisi od njegove vlažnosti, odnosno što je vlažnost veća, više drveta se troši da bi se ostvario isti grejni učinak - rekao je Banjac.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je za Tanjug da u Srbiji oko 50 odsto građana koristi ogrevno drvo za sopstveno grejanje i da to ima veliki uticaj na stabilnost elektroenergetskog sistema zemlje.

- Pre par godina smo imali situaciju da je cena ogrevnog drveta po kubiku skočila znatno iznad prosečnih godišnjih cena i onda su se građani koji su se grejali na drva okrenuli da koriste električnu energiju za grejanje što je dovelo do veoma visokog pritiska na elektroenergetski sistem i dovodilo ne samo do mogućnosti ispadanja sistema nego i do ogromnog zaduživanja države uvozom dodatnih količina struje iz inostranstva - rekao je Kapor.

On je kada je reč o prirodnom gasu rekao je i da taj energent država godinama subvencioniše i građani se podstiču da ga koriste.

(Telegraf.rs/Tanjug)