Top 5 poslova koje veštačka inteligencija može da zameni: Većina Srba živi od ovih zanimanja

Veštačka inteligencija već menja način na koji neki ljudi rade, ali još uvek nije spremna da zameni rad koji obavljaju ljudi, prema novom izveštaju kompanije Indeed.

Nijedna od više od 2.800 veština koje je identifikovao Indeed Hiring Lab nije bila "veoma verovatno" da će biti zamenjena generativnom veštačkom inteligencijom, prema izveštaju objavljenom 25. septembra.

Teme za vas

Većina od 68,7% veština je "veoma malo verovatno" ili "malo verovatno" da će biti zamenjene veštačkom inteligencijom, dok bi 28,5% veština moglo da bude "potencijalno" zamenjivo. Izveštaj kompanije Indeed je ispitivao meke veštine kao što su komunikacija, liderstvo i organizacija, kao i tehničke veštine koje uključuju specifične programske jezike, i praktične veštine poput kuvanja i davanja lekova.

- Uspeli smo da uzmemo sve te veštine, mapiramo ih na preko milion oglasa za posao koje smo imali u poslednjih godinu dana, a zatim procenimo: "Da li generativna veštačka inteligencija može da zameni ljudsko biće u obavljanju te konkretne funkcije posla?" - kaže Svenja Gudel, glavna ekonomistkinja kompanije Indeed.

- Kada smo to uradili, rezultat je bio prilično iznenađujući, jer smo otkrili da stvarno nije bilo nijedne veštine – bukvalno nijedne – koja je vrlo verovatno zamenjiva - istakla je ona.

Indeed je koristio GPT-4o, najnoviji multimodalni generativni AI model kompanije OpenAI, da proceni sopstvenu sposobnost da obavlja radne veštine u tri oblasti: pružanje teorijskog znanja vezanog za veštine, korišćenje tih veština za rešavanje problema i izvršavanje tih veština bilo fizički ili digitalno.

Model je zatim koristio tu procenu kako bi ocenio verovatnoću da generativna veštačka inteligencija može da zameni osobu u obavljanju određene veštine.

Istraživanje ukazuje na to da je veštačka inteligencija trenutno pogodna samo za podršku radnicima: Iako veštačka inteligencija ima relativno visoku tehničku kompetenciju, bez jače sposobnosti za rešavanje problema i praktične funkcionalnosti, ona ne može da se takmiči sa ljudskim radom.

- Naš zaključak je bio da je generativna veštačka inteligencija, barem u svom trenutnom obliku – što je važna napomena – vrlo napredni digitalni asistent, i svakako može učiniti da budemo produktivniji u nekim okruženjima, ali još uvek ne zamenjuje ljude - kaže Gudel.

Istraživači kompanije Indeed su razmotrili 16 zanimanja u svojoj studiji i istakli pet poslova koji uključuju najveći procenat veština koje imaju potencijal da budu zamenjene veštačkom inteligencijom.

Ta zanimanja su:

- Računovodstveni stručnjaci;

- Stručnjaci za marketing i oglašavanje;

- Softverski programeri;

- Administrativno osoblje u zdravstvu;

- Službenici za procenu i obradu osiguranja.

Tehnička i često repetitivna priroda veština potrebnih za te uloge odgovara prednostima veštačke inteligencije, kaže Gudel, uz dodatak da te profesije obično zahtevaju manje fizičke interakcije.

S druge strane, zanimanja koja zahtevaju kontakt s klijentima ili korisnicima, fizičku prisutnost ili manje repetitivno rešavanje problema su najmanje verovatno zamenjiva, dodaje ona, navodeći kao primer poslove u zdravstvu koji su u direktnom kontaktu s pacijentima, poput medicinskih sestara.

Ipak, radnici ne bi trebalo da izbegavaju određene karijere koje su podložnije zameni veštačkom inteligencijom, prema Gudelovoj. Umesto toga, objašnjava, ljudi zainteresovani za softverski razvoj, na primer, treba da nauče kako da koriste AI alate kako bi povećali svoju produktivnost i poboljšali svoju konkurentnost na tržištu rada.

- Sve je u tome da iskoristite ove alate na najbolji mogući način kada tražite posao - kaže Gudel, prenosi CNN.

(Telegraf Biznis)