Poznati trgovinski lanci uvode novo prikazivanje cena: Kupci nisu znali da ova tehnologija postoji

Foto: Shutterstock

Elektronske etikete (ESL) postaju uobičajene na policama mnogih supermarketa u inostranstvu, ali s njihovom popularnošću raste i bojazan od zloupotrebe. Dok lideri u industriji i dalje zagovaraju korisnost elektronskih cena na policama, vladini službenici i mediji ističu upozorenja o tome kako ova tehnologija može postati štetna.

Elektronska etiketa na polici je digitalna verzija cene koji se nalazi u prodavnicama. Za kompanije, ove etikete su korisne jer smanjuju potrebu za ručnim ažuriranjem cena, mogu im pomoći da prate zalihe, a neke prodavnice koriste ove etikete i za prikazivanje barkodova sa korisnim informacijama, poput nutritivnih vrednosti.

Mediji su, ipak, zabrinuti da bi supermarketi mogli početi koristiti ESL za dinamičko određivanje cena, pri čemu se cene prilagođavaju u zavisnosti od doba dana, potražnje ili drugih faktora. Druga briga je da bi mogle početi koristiti prepoznavanje lica kao deo oglašavanja.

Teme za vas

Kupci nisu znali da takva tehnologija postoji

Zastupnica u američkom kongresu Rašida Tlaib je na platformi X objavila pismo upućeno Rodniju MekMalenu, generalnom direktoru kompanije Kroger. U pismu je izrazila zabrinutost zbog Krogerovih elektronskih etiketa na policama (ESL), kao i navodnih planova ove kompanije da koristi tehnologiju prepoznavanja lica na digitalnim ekranima – oba alata, napisala je, mogu biti "zloupotrebljena u cilju ostvarivanja profita."

Tlaib nije prva koja je izrazila bojazan u vezi sa Krogerovom ESL tehnologijom. Još u avgustu, senatori Elizabeth Voren i Robert Kejsi su pisali MekMalenu, navodeći da su zabrinuti da li  Kroger i Microsoft adekvatno štite podatke potrošača.

Oba pisma su izazvala zabrinutost – i prilično iznenađenje – kod korisnika platforme X, od kojih su mnogi priznali da nisu znali da takva tehnologija postoji u prodavnicama, iako se u pojedinima koristi već pet godina.

Sladoled skuplji kad je vreo dan

Prvo pitanje na koje su ukazali političari je da bi prodavnice mogle početi koristiti ESL za dinamičko ili promenjivo određivanje cena. To podrazumijeva ideju da bi, kako bi ostvarile veći profit, prodavnice mogle početi da prilagođavati cene u zavisnosti od doba dana, potražnje ili drugih faktora – poput Uberovog modela cena.

- Na primer, prodavnice bi mogle koristiti ovu tehnologiju da podignu cenu ćuretine u danima pred Dan zahvalnosti, ili cenu sladoleda tokom vrućeg dana, što bi prouzrokovalo neočekivano povećanje cena s kojim bi se kupci suočili kada dođu u prodavnicu i shvate da ne mogu da priušte namirnice koje su prvobitno planirali – napisali su u svom pismu kompaniji Kroger, Warren i Casey.

Kroger i Walmart tvrde da neće koristiti ESL-ove za dinamičko određivanje cena, već će ovu tehnologiju koristiti da ponude kupcima veće popuste na artikle poput robe u završnom sniženju.

Druga bojazan odnosi se na korištenje alata za prepoznavanje lica koji, kako je napisala Tlaib u svom pismu kompaniji Kroger, “imaju potencijal da naruše privatnost kupaca i uvedu cenovnu diskriminaciju.”

Kao glavni dokaz za ideju da Kroger planira da koristi prepoznavanje lica i “koristiti podatke kupaca za izradu personaliziranih profila svakog kupca” naveden je članak Fast Company iz 2019. godine u kom je pisano da je Kroger testirao novu tehnologiju u jednoj od svojih prodavnica, nazvanu “Enhanced Display for Grocery Environment” (EDGE), piše Poslovni Dnevnik.

(Telegraf Biznis)