Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih devet meseci 50,489 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-septembar iznosila 50,489 milijardi evra, što je rast od 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Razmena je u istom periodu u dolarima iznosila 54,858 milijardi dolara , što je za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Teme za vas

Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 21826,3 miliona, što je čini rast od 1,4 u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 28.662,7 miliona, što predstavlja povećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23.715,4 miliona dolara, što čini rast od 1,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 31.143,1 milion dolara, što je za 5,6 više nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit iznosi 7427,7 mil. dolara, što čini povećanje od 20,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 6.836,4 miliona, što je povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,1 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6 odsto), sledi Beogradski region (23,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,6 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,1 odsto), a oko 1,2 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,1 odsto), slede Region Vojvodine (32,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 1,5 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,1% (14715,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,9% (6132,3) i oprema, 12,1% (2866,8).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,7% (17028,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,4% (6364,0), i oprema, 12,8% (3972,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,1% (3778,7 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su kada je reč o uvozu: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska.

U izvozu to su bili Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2329,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila.

Izvoz Srbije iznosi 3624,7 a uvoz 1295,2 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 279,9 odsto.

Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3335,5 a uvoz 1191,2 mil. evra (suficit je 2144,3 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 280,0 odsto).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Azerbejdžanom, Poljskom, Kazahstanom, Ruskom Federacijom, Holandijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Mađarskom, Francuskom, Rep. Korejom, Grčkom, Danskom, SAD ...

U septembru 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2647,1 miliona dolara, što čini povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3556,0 miliona dolara, što je povećanje od 11,0 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2381,3 miliona evra, što čini smanjenje od 1,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3199,3 miliona evra, što je povećanje od 7,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2024 / avgust 2024. godine pokazuje pad izvoza za 0,9% i pad uvoza za 1,9%. Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2024 / avgust 2024. godine pokazuje pad izvoza za 2,6% i pad uvoza za 3,7%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (154 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (126 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 97 mil. dolara; sledi izvoz električne energije, sa 62 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 50 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (154 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (121 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (100 mil. dolara); sledi uvoz rude bakra i koncentrata (65 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa sa 48 mil. dolara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)