Objavljeni rezultati nemačkog eksperimenta: Smanjili radne dane i povećali produktivnost, evo kako

U poslednje vreme, tema smanjenja radnog vremena postaje sve popularnija, a jedno istraživanje koje je sprovedeno u Nemačkoj dodatno je otvorilo vrata ovoj diskusiji. U ukupno 45 kompanija učestvovalo je u eksperimentu koji je trebao da se sprovede još pre dve godine, ali zbog nedostatka zainteresovanih firmi, inicijativa je odložena. Kada je konačno započeta, nije sve prošlo glatko: dve kompanije su prekinule sa eksperimentom nakon samo nekoliko nedelja, dok su još dve ispale jer nisu zaista smanjile radno vreme zaposlenima, ostavljajući na kraju 41 firmu koje su nastavile sa ispitivanjem.

Marika Platz sa Univerziteta u Minhenu je učestvovala u evaluaciji ovog eksperimenta i ističe da su firme imale slobodu da odluče kako će smanjiti radno vreme. Dok su neki odlučili da smanje radnu nedelju na četiri dana sa punom platom, drugi su se odlučili za manje smanjenje, čak i ispod deset procenata. Od 85 procenata firmi koje su učestvovale, zaposleni su radili četiri dana umesto pet, što je u velikoj meri potvrdilo hipotezu o mogućim prednostima skraćenog radnog vremena.

Teme za vas

Voditeljka istraživanja, Julia Backmann, objasnila je da su istraživači pratili ne samo izjave zaposlenih, već i fiziološke podatke, uključujući otkucaje srca, nivo aktivnosti i kvalitet sna. Uzorci kose takođe su prikupljani da bi se procenio nivo stresa kod zaposlenih. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućio je dublje razumevanje kako skraćivanje radnog vremena utiče na opšte blagostanje radnika.

Jedan od ključnih ciljeva eksperimenta bio je merenje produktivnosti. Zagovornici četvorodnevnog radnog vremena veruju da će zaposleni biti odmorniji, motivisaniji i da će zadržati istu ili čak veću produktivnost u odnosu na petodnevni rad. Rezultati su pokazali da su zaposleni imali manje pritiska i osećaja radne iscrpljenosti. Zanimljivo je da su fizički postali aktivniji, ostvarivši više koraka dnevno nego što je to bio slučaj kod "normalne" mjerne grupe. U proseku su spavali 38 minuta više nedeljno, što može pozitivno uticati na njihovu efikasnost i dobrobit.

Međutim, neki rezultati istraživanja nisu ispunili očekivanja. Na primer, nije zabeležena značajnija razlika u broju dana bolovanja, a učinak na životnu sredinu bio je minimalan. Iako se zagovornici kraćeg radnog vremena nadaju da će smanjenje broja radnih dana doprineti zaštiti okoline, mnogi su iskoristili trodnevni vikend za putovanja, što nije dovelo do smanjenja emisije štetnih gasova. S obzirom na to da bi kraći radni tjedan mogao privući stručne radnike koji trenutno ne traže posao, istraživači izražavaju nadu da bi ovaj model mogao doprineti rešavanju nedostatka radne snage na tržištu.

Ovaj eksperiment predstavlja važan korak ka preispitivanju tradicionalnog modela rada i otvara vrata novim načinima organizovanja radnog vremena. Dok se rezultati analiziraju, jedno je sigurno: potreba za fleksibilnošću i prilagođavanjem potrebama zaposlenih nikada nije bila veća.

(Telegraf Biznis)