Sud EU traži izbacivanje turskih i kineskih građevinskih kompanija iz Hrvatske: "Otvara se Pandorina kutija!"

Presuda Suda Evropske unije od 22. oktobra, u vezi sa tužbom turske kompanije Kolin Inşaat ​Turizm Sanayi Ve Ticaret na tenderu za gradnju železničke pruge Hrvatski Leskovac - Karlovac, mogla bi izazvati velike promene u sistemu javne nabave u Hrvatskoj, posebno na tenderima za izgradnju velikih infrastrukturnih objekata koje sprovode državne kompanije.

- Otvara se Pandorina kutija u sistemu javne nabave - tvrde nam sagovornici koji se bave javnom nabavkom u jednoj državnoj firmi.

Teme za vas

- Ekonomskim subjektima iz trećih zemalja, poput Turske, koji nisu sklopili međunarodni sporazum sa EU, ne može se omogućiti učešće u postupku javne nabave u Uniji, zahtevajući jednako postupanje u odnosu na ponuditelje iz zemalja članica ili ponuditelje iz trećih zemalja koji takav sporazum imaju - navodi se u saopštenju Suda EU nakon objave presude.

U prevodu, Sud EU tvrdi da kompanije iz trećih zemalja koje nemaju sklopljen međunarodni sporazum o javnoj nabavi sa Evropskom unijom ne mogu učestvovati na javnim tenderima u Hrvatskoj! Prvo se to odnosi na kompanije iz Kine i Turske.

Dok Sud EU i građevinske kompanije u Hrvatskoj tvrde da je situacija jasna i da te kompanije više nemaju pravo učešća na budućim tenderima, u državnim firmama kao što su Hrvatske autoceste, Hrvatske ceste i HŽ Infrastruktura još su oprezni po ovom pitanju. U tim firmama se u poslednjim danima pažljivo proučava presuda, a sagovornici tvrde da još nije donesen konačan zaključak o zabrani takmičenja za kineske i turske kompanije.

- Ako pitate građevinske kompanije iz EU, one će reći da kompanije iz trećih zemalja više ne mogu učestvovati na tenderima, ali tu je još mnogo nejasnoća. Nama kao javnom naručitelju važno je šta će o čitavom slučaju reći Visoki upravni sud (VUS) i kakvo tumačenje će dati Državna komisija za javnu nabavu. Čekamo upute kako se u ovom slučaju postaviti - kažu sagovornici iz odeljenja javne nabave u jednoj od državnih kompanija.

Turska kompanija se žali

Ceo slučaj traje već 2,5 godine, od trenutka kada je Državna komisija za kontrolu javne nabave odbila žalbu turske kompanije Kolin na odluku HŽ Infrastrukture da austrijska firma Strabag gradi prugu Hrvatski Leskovac - Karlovac. Kolin se žalio jer je HŽ Infrastruktura naknadno, tokom tendera, Strabagu dozvolila dopunu referenci.

Turska kompanija je podnela tužbu Visokom upravnom sudu i tražila poništenje odluke o izboru Strabaga. Međutim, VUS je prekinuo postupak i zatražio mišljenje Suda EU o tome da li je dopunjavanje referenci nakon isteka roka za predaju ponuda u skladu sa Direktivom EU.

Prema pravilima, Sud EU angažovao je nezavisnog advokata Anthonyja Colinsa, koji je mišljenje izneo 7. marta ove godine, a Sud ga je u presudi potpuno prihvatio. Colins je Sudu EU predložio da hrvatskom Visokom upravnom sudu odgovori da je naručitelju radova zabranjeno od ponuđača tražiti nove reference nakon zatvaranja tendera i da ponuđač ne sme samoinicijativno dostavljati nove reference.

Međutim, Colins je u analizi slučaja otišao mnogo dalje od onoga što je tražio VUS. On je zaključio da je zahtev VUS-a nedopustiv jer Turska nema sklopljen sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i stoga ne sme imati pristup tržištu javne nabave EU i zaštitu prava EU! U prevodu, HŽ Infrastruktura nije smela dozvoliti učešće kompaniji Kolin na tenderu!

U pisanom mišljenju advokat Collins navodi da je na raspravi 21. novembra 2023. svoj stav iznela i hrvatska Vlada. Njen predstavnik je istakao da Unija izričito ne zabranjuje učešće ekonomskih subjekata iz trećih zemalja u postupcima javne nabave u EU. Takođe je naveo da smernice Evropske komisije potvrđuju takav stav, jer se u njima navodi da ekonomskim subjektima iz trećih zemalja može, ali i ne mora, biti zabranjeno učešće u tim postupcima, prenosi Jutarnji.hr.

Osim toga, predstavnik Državne komisije za kontrolu postupaka javne nabave istakao je da je Hrvatska prenela Direktivu kojom se reguliše učešće kompanija na javnim tenderima u svoj zakon, tako da su postupci javne nabave u našoj zemlji otvoreni svim kompanijama, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze. Međutim, Collins, a posle i Sud EU u presudi, tvrde da je to područje isključivo u nadležnosti Unije i da nijedna članica Unije ne može usvajati vlastite pravno obavezujuće akte bez ovlašćenja Unije, a ona to nije učinila.

Više se neće javljati

Dakle, stav Suda EU je da Unija nije donela akte kojima državama članicama dozvoljava da omoguće učešće na javnim tenderima kompanijama iz trećih zemalja koje s EU nisu sklopile međunarodni sporazum. Kako EU nije donela takav akt, u presudi se navodi da je na naručitelju iz članice EU da sam odluči hoće li dozvoliti učešće na tenderu kompanijama iz trećih zemalja koje nemaju potpisan sporazum. Međutim, u tom slučaju u dokumentaciji mora biti jasno propisano koja pravna pravila važe za kompanije iz EU, a koja za one iz Turske i Kine.

Stručnjak za javnu nabavu i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Marko Turudić u svom blogu tvrdi da to u praksi znači da kompanije iz tih zemalja na tenderu ne bi imale pravo pozivati se na zaštitu prava EU niti nacionalnog prava države članice. Odnosno, ne bi se mogle žaliti na bilo koju odluku naručitelja. Ako je to ispravno tumačenje presude, teško je očekivati da će se u budućnosti kompanije iz Turske i Kine javljati na tenderima u Hrvatskoj.

Neki naši sagovornici tvrde da će potencijalni izostanak turskih i kineskih ponuda na tenderima za izgradnju državne infrastrukture drastično povećati cene tih radova, s obzirom na to da su dosad ponude kineskih i turskih kompanija obično bile daleko niže od ponuda evropskih firmi. S druge strane, evropske kompanije tvrde da su te niske cene rezultat visokih državnih subvencija koje kineske i turske dobijaju od svojih država i da se radi o nelojalnoj konkurenciji.

Sada se očekuje potez države. Profesor Turudić kaže da bi Ministarstvo gospodarstva i zakonodavac trebali odmah početi s inkorporacijom ove presude u hrvatsko javno nabavno pravo, dok drugi od državnih institucija traže zaštitu državnih interesa, a to je, pojednostavljeno rečeno, osiguranje što niže cene gradnje državne infrastrukture.

(Telegraf Boznis)