Ima ih 8 i omogućavaju značajnu poresku olakšicu investitorima: Šta su alternativni investicioni fondovi?

Vlada Republike Srbije na sednici u prošli četvrtak predlložila je izmene i dopune Zakona o alternativnim investicionim fondovima, kojima se smanjuje najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova, povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje i propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama.

Za neupućene - ša su zapravo alternativni investicioni fondovi, zašto i kome je ova vest važna?

Teme za vas

Naime, Narodna skupština je prvi put 2019. godine usvojila Zakon o alternativnim fondovima iz dva ključna razloga:

1. Unapređenje i razvoj tržišta kapitala koji posledično doprinosi razvoju ekonomije Republike Srbije,
2. kao i proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

U zakonu je alternativni investicioni fond definisan kao investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koji se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Postojje dva tipa alternativnog investicionog fonda: otvoreni i zatvoreni - a ključna razlika je u upravljanju vašim novcem.

Dok kod otvorenog AIF-a, investitori u svakom trenutku mogu zahtevati otkup svojih jedinica, kod zatvorenog tipa to nije slučaj.

Trenutno u Srbiji ima osam alternativnih investicionih fondova, od kojih su četiri otvoren i četiri zatvorena AIF-a.

Zašto je pet godina kasnije Vlada odlučila da predloži izmene već postojećeg Zakona?

Kako se navodi u predlogu, cilj Ministarstva finansija je da privuče veći broj potencijalnih investitora koji bi uzeli učešće na domaćem tržištu kapitala kroz ulaganje u alternativne investicione fondove.

Kroz izmene bi se obezbedio veći iznos sredstava uloženih u fondove, koja društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom mogu da plasiraju u različite oblike imovine, kao što su, između ostalog, mikro, mali i srednji privredni subjekti, ali i veća privredna društva, infrastrukturni objekti i nekretnine, što bi doprinelo ne samo razvoju domaćeg tržišta kapitala, već privrede uopšte, povećanju zaposlenosti, a samim tim i standarda građana.

Krajnji cilj je osnivanje većeg broja AIF-a i privlačenje većeg broja potencijalnih domaćih i stranih investitora. Očekuje se da će u naredne dve godine broj postojećih AIF-a biti uvećan za 50%.

Poslednje, ali ne i najmanje bitno, u predlogu Zakona se podvlači sledeće:

"Najbolji pokazatelji svrsishodnosti donošenja ovog zakona biće broj osnovanih ili organizovanih alternativnih investicionih fondova u narednom periodu, kao i ukupna vrednost imovine pod upravljanjem i ukupna vrednost po vrstama imovine u koju su uložena prikupljena sredstva".

Šta se menja?

Sa predlogom izmena i dopuna postojećeg Zakona predlaže se smanjenje iznosa sa 50.000 evra na 5.000 evra kao jednog od uslova koje je potrebno da ispuni mali investitor kako bi se mogao smatrati poluprofesionalnim investitorom koji može da ulaže u sve vrste ovih fondova, osim zakonom propisanih izuzetaka.

Isto tako, procenjeno je da obavezni iznos uplate poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond privatnog kapitala nije prilagođen ekonomskom stanju u Republici Srbiji i da bi smanjenje obaveznog iznosa ulaganja poluprofesionalnog investitora u udele jednog alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala sa 250.000 na 50.000 evra omogućilo značajniji obim aktiviranja privatnog kapitala radi povećanja broja investicija u inovativna društva, mala i srednja preduzeća, kao i razvoj domaćeg tržišta kapitala.

U cilju olakšavanja uslova za osnivanje zatvorenih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica i koji se osnivaju u formi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, ovim izmenama se povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg takvi fondovi moraju imati dvodomno upravljanje sa 200.000 evra na 10.000.000 evra.

Takođe, predlog se naslanja na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Naime, ko ulaže u alternativne investicione fondove ima pravo na poreski kredit do 50 osto na godišnjem nivou (odnosno oslobođenje) ali samo u slučaju da u toj godini ili u naredne tri godine ne otuđi akcije ili udele u AIF.

(Telegraf Biznis)