Čeka li Švajcarce krah skijaške sezone? Ako dugoročno nastave sa ovom praksom, nije isključeno kažu stručnjaci

Kopaonik / Foto: Shutterstock

Dinamički modeli cena postaju sve češći u skijalištima, pri čemu se cene ski karata razlikuju od dana do dana, na šta utiču faktori kao što su potražnja i vremenske prilike. Ovo omogućava skijalištima da optimizuju svoj profit, sa nižim cenama za rane rezervacije i višim za last-minute kupovine, posebno u periodima velike potražnje.

Na primer, ski karta u Aletsch Areni može koštati 54 franka 18. decembra, dok cena može porasti na 62 franka 28. decembra. Iako ovaj model može ponuditi popuste, on generalno dovodi do povećanja prosečnih cena.

Turistički stručnjak Jurg Stetler upozorava da bi dinamičko određivanje cena na duže staze moglo naškoditi skijalištima. On smatra da bi više cene mogle smanjiti potražnju, posebno među švajcarskim porodicama koje bi mogle smatrati skijanje sve manje pristupačnim s obzirom na rast cena. Kako cene rastu, sve manje ljudi bi se odlučivalo na skijanje, što bi dovelo do smanjenja ukupne potražnje.

Teme za vas

Međutim, Berno Stofel, direktor švajcarske kompanije za žičare, ne slaže se sa ovim, sugerišući da mogućnost ranih rezervacija uz niže cene može zapravo povećati potražnju. Nedavna studija pokazuje da ne postoji jasan trend povezivanja dinamičkih cena sa smanjenjem broja skijaških dana, iako su dugoročni efekti još uvek neizvesni.

Uopšte, dok je broj skijaških dana (skijaški dan predstavlja svaku kupljenu  dnevnu kartu, bez obzira na cenu) u Švajcarskoj stabilizovan na oko 23 miliona godišnje, što je opadanje u odnosu na više od 30 miliona u 2000/01. godini. Susedna Austrija je zabeležila mali rast broja skijaških dana u poslednjim godinama. Dugoročni uticaj dinamičkog određivanja cena na industriju skijanja još uvek nije potpuno jasan, ali stručnjaci se slažu da skijališta moraju pažljivo upravljati promenama cena kako bi izbegla potencijalne negativne efekte na potražnju, piše Blick.

(Telegraf Biznis)