Putinu predstavljen veliki plan, tiče se naftnih kompanija i mnogima se neće dopasti: Razmisliće o tome?

Ruski ministar energetike pokušao je da objedini najveće naftne kompanije u zemlji, što je znak borbe za moć koja se vodi oko ključnog izvora prihoda Kremlja tokom rata, navode četiri visokopozicionirana lica iz ruske energetske industrije.

Predlog Sergeja Cvileva, rođaka predsednika Vladimira Putina, koji je na ovu funkciju imenovan u maju, uključivao je nacionalizaciju Lukoila i jačanje kontrole nad državnim Rosnjeftom i Gazprom Neftom, jedinicom gasnog monopola Gazprom, kažu izvori. Međutim, Putin nije dao zeleno svetlo Cvilevu da istraži ovu ideju, koja je naišla na protivljenje izvršnih direktora kompanija, dodaju isti izvori.

Teme za vas

Ovaj potez predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja lojalista i rođaka predsednika da povećaju svoj uticaj na rusku ekonomiju.

Takvo spajanje bilo bi najveća restrukturacija ruskog energetskog tržišta od devedesetih, stvarajući drugog najvećeg proizvođača nafte u svetu, odmah nakon saudijskog Saudi Aramca. To bi značajno povećalo ministarsku kontrolu nad energetskim gigantima, koji su tradicionalno bili vođeni moćnim Putinovim saveznicima kao što su Igor Sečin, direktor Rosnjefta, i Aleksej Miler iz Gazproma.

Ali, prema izvorima, čelnici ruskih naftnih kompanija imaju političku moć da se suprotstave ovoj ideji.

Cvilev je u braku sa Putinovom prvim rođakom po majci, Anom Cvilevom, koja je u junu postala zamenica ministra odbrane u okviru rekonstrukcije vlade, tokom koje su i drugi rođaci visokih zvaničnika dobili unapređenja.

On je preuzeo Ministarstvo energetike u maju, nakon šest godina vođenja Kemerovske oblasti, gde su on i njegova žena izgradili bogatstvo u sektoru uglja.

Cvilev je predstavio ovu ideju tokom svog prvog sastanka oči u oči sa Putinom prošlog meseca, kažu izvori upoznati sa situacijom.

Putin je rekao nešto poput: 'Razmišljaćemo o tome', što je njegov uobičajeni pristup da ostane iznad situacije i posmatra šta će se desiti“, rekao je jedan od izvora.

Na pitanje da li vlada razmatra spajanje, portparol Rosnjefta, Mihail Leontijev, odgovorio je: "Kako bismo mi znali? Oni su potpuno slobodni ljudi. Opseg njihove mašte je van svakog poimanja".

Portparol Putina, Dmitrij Peskov, rekao je: "Nema ničega o čemu bi trebalo da komentarišemo".

Gazprom Neft i Lukoil nisu odgovorili na zahteve za komentar prenosi Financial Times.

Analitičari iz ruskih banaka i brokerskih kuća navode da takvo spajanje nema snažnu ekonomsku opravdanost.

- Spajanje ovakvog obima uvek nosi rizik od privremenog smanjenja produktivnosti... što potencijalno poništava bilo kakve kratkoročne teoretske koristi - napisali su analitičari ruske brokerske kuće Finam.

Takođe su ukazali na to da odvojene ruske kompanije i trgovinske firme registrovane u inostranstvu olakšavaju zaobilaženje zapadnih sankcija. U međuvremenu, ujedinjena kompanija bila bi lak cilj, rekla su dvojica bivših visokopozicioniranih ruskih naftnih izvršnih direktora.

Jedna osoba upoznata sa diskusijom rekla je da bi deo privlačnosti spajanja državnih naftnih kompanija bio omogućavanje Rosnjeftu i Gazprom Neftu pristup Lukoilovoj trgovinskoj jedinici u UAE, Litasco Middle East DMCC, koja je postala jedan od najvećih izvoznika ruske nafte otkako je počela potpuna invazija na Ukrajinu.

Ovo bi Kremlju omogućilo veći nadzor nad finansijskim tokovima van Rusije. Međutim, bivši izvršni direktor Rosnjefta i dva bivša visokopozicionirana izvršna direktora iz sektora smatrali su da nema velike potrebe za proširenjem trgovinskih opcija kompanije, ukazujući na mrežu firmi na koju je Rosnjeft već oslanjao od početka rata u Ukrajini.

Aleksandar Djukov, izvršni direktor Gazprom Nefta, pominjan je na sastanku Putina i Cvileva kao mogući lider ujedinjene kompanije, rekli su izvori upoznati sa situacijom.

Iako je prihod Gazprom Nefta manji od prihoda Rosnjefta i Lukoila, njegova neto profitna marža prelazi 18 procenata, u poređenju sa 14 procenata za Rosnjeft i 15 procenata za Lukoil.

Profiti Gazprom Nefta delimično su kompenzovali ogromne gubitke matične kompanije, pošto je rat u Ukrajini praktično uništio Gazpromov poslovni model prodaje gasa po visokim cenama Evropi.

(Telegraf Biznis)