Trampova najava carina bacila automobilski sektor "na kolena", evropske berze strmoglavo pale

Najava Donalda Trampa o novim carinama od 25% na proizvode iz Meksika i Kanade izazvala je talas zabrinutosti na evropskim berzama, s posebnim udarom na automobilski sektor. Panevropski indeks STOXX 600 zabeležio je pad od 0,5%, dok su akcije Stellantisa potonule za gotovo 5%, čime je godišnji gubitak ove kompanije dostigao alarmantnih 42%. Ove carine, koje se primarno odnose na ključne trgovinske partnere SAD-a, izazvale su zabrinutost među evropskim proizvođačima automobila, koji su već suočeni s problemima na tržištu.

Novi trgovinski pritisci nisu stali na tome. Kina je, odgovarajući na Trampove poteze, najavila dodatne carine od 10%, što dodatno pogoršava strahovanja od opterećenja globalne ekonomije. Investitori su postali oprezni, a tržišta su pogođena povećanom nesigurnošću.

Teme za vas

Za Nemačku, 2024. godina nije donela mnogo dobrih vesti. Ekonomija je ušla u tehničku recesiju sa padom BDP-a od 0,3% u drugom kvartalu, dok se prognozira da će cela godina završiti sa padom od 0,2%. Uzroci su višestruki, uključujući rast kamatnih stopa, slabu potražnju na domaćem i međunarodnom tržištu, probleme u izvozu i energetsku krizu. Automobilski sektor, ključni oslonac nemačke privrede, pretrpeo je ozbiljne udarce zbog smanjene potražnje, posebno na evropskom i kineskom tržištu.

Ipak, u trećem kvartalu 2024. zabeležen je neočekivani rast BDP-a od 0,2%, što je podstaknuto povećanjem javne i privatne potrošnje. Ovaj skroman rast daje nadu za stabilizaciju, ali ekonomski rizici i dalje postoje. Visoka inflacija i problemi na tržištu rada dodatno otežavaju brži oporavak, dok političke nesuglasice unutar vlade Olafa Šolca mogu dodatno zakomplikovati situaciju.

Prvi put u 87 godina zatvaranje pogona u Nemačkoj

Folksvagen preti da će, prvi put u svojoj 87-godišnjoj istoriji, zatvoriti neke pogone u Nemačkoj. Političari, koji su decenijama štitili radnike od masovnih otpuštanja, sada se suočavaju sa rastućim nezadovoljstvom zaposlenih i pretnjom masovnih štrajkova.

"Kako vreme prolazi, shvatamo da je sve više ljudi veoma nezadovoljno," izjavio je za Politico Torsten Groger, glavni pregovarač najvećeg nemačkog sindikata, IG Metala.

Groger je najavio štrajkove upozorenja pre 9. decembra, neposredno pre sledeće runde pregovora sa upravom o smanjenju troškova. Takođe je zapretio mnogo većim akcijama ukoliko pregovori ne budu uspešni.

Ozbiljni problemi u kritičnom trenutku

Ovi izazovi dolaze u trenutku kada nemačka vlada ne može da deluje zbog raspada trostranačke koalicije početkom novembra. Proći će nekoliko meseci pre nego što Nemačka dobije novu vladu, jer bi pregovori između stranaka mogli potrajati i nakon izbora 23. februara. Čak i tada, ustavni okvir koji ograničava potrošnju verovatno će smanjiti moć nove koalicije.

Kakvo je stanje u Americi?

Na američkom tržištu, indeks S&P 500 postavio je novi rekord, uprkos padu akcija biotehnološke kompanije Amgen. Njihov lek MariTide nije uspešno prošao trenutnu fazu testiranja, što je izazvalo pad cena akcija za 12% rano u utorak – najveći pad od marta 2001. godine. Akcije su dan završile sa gubitkom manjim od 5%.

Bitkoin je zabeležio očekivanu korekciju nakon snažnog rasta od preko 40% u tri nedelje. Vrednost ove kriptovalute približila se psihološkoj granici od 100.000 dolara, ali nije uspela da je pređe. Pritisak na prodaju pojačao se vestima o odlasku šefa američke SEC agencije, Gerija Genslera. Američki bitkoin ETF-ovi zabeležili su odliv od 438 miliona dolara.

Iako je bitcoin na sedmičnom nivou blago u minusu, altkoini poput XRP-a, cardana, avalanche-a i polkadota beleže rast. Očekivanja su da Trampova politika "crypto first" može doprineti nastavku rasta kripto tržišta.

Evro je ostao ispod nivoa od 1,05 dolara, što predstavlja najnižu vrednost u poslednje dve godine. Slabost evra podstaknuta je izgledima za dodatno smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke, dok američki Fed najverovatnije neće menjati stope. Američki ekonomski rast od 2,6% godišnje dodatno jača dolar, dok evropska ekonomija teško može da ostvari pozitivan rezultat.

Pak, Amundi prognozira da bi evro do kraja godine mogao pasti ispod pariteta s dolarom.

Cene zlata su se u utorak blago oporavile nakon što su na početku sedmice pale za 3,4%. Cena unce zlata, koja iznosi 31,1 gram, opala je za 93 dolara u ponedeljak, što je najveći pad od novembra 2020. godine. Glavni razlog su očekivanja prekida vatre između Izraela i Hezbolaha.

Na tržištu obveznica, razlika u prinosima između nemačkih i francuskih desetogodišnjih obveznica dostigla je preko 80 baznih poena, što je najviši nivo od 2012. godine. Ove promene odražavaju sve veću nesigurnost među investitorima.

(Telegraf Biznis/Biznis info/Index.hr)