Odlazak kao jedino rešenje: I ovu zemlju mladi masovno napuštaju zbog niskih plata i nedostatka posla

Elena Pikardi se vratila u Rim nakon što je studirala politologiju u Francuskoj, no njene nade da će pronaći posao u Italiji brzo su nestale. Bili Fusto ne ide za velikom platom: školuje se za arhivistu i ne želi ništa više od mirnog života kod kuće u Italiji.

No, poput desetina hiljada mladih diplomaca u zemlji, 24-godišnjak se boji da nema drugog izbora osim iseljenja.

Teme za vas

Oni koji odlaze krive niske plate i nedovoljno uvažavanje njihovih veština, a među njima naročito raste broj diplomaca.

- Ne tražim bogatstvo ili velike odgovornosti. Želim miran život u kome ne moram da brinem imam li 15 evra da odem u kupovinu. Trenutno to u Italiji nije zagarantovano - kazao je Fusto iz Kalabrije za AFP, koji je trenutno na studijam u Rimu.

Dok je migracija postala tema o kojoj se vode žustre rasprave, za svakog mladog stranca koji se naseli u Italiji, gotovo devet mladih Italijana napusti domovinu, prema izveštaju fondacije "Nord Est".

- Nije normalno da se naša zemlja ne zapita zašto (je tako) i da ne pokuša zaustaviti taj odliv - rekao je Renato Brunett, predsednik nacionalnog veća za ekonomiju i rad (CNEL), tokom predstavljanja izveštaja u oktobru.

Pad realnih plata

Neki, posebno sa siromašnijeg italijanskog juga, sele se u bogatije pokrajine na severu zemlje kako bi iskušali svoju sreću. Udeo diplomaca među njima se u protekle dve decenije povećao sa 18 na 58 odsto.

No, čak i na industrijalizovanom severu, radni uslovi mogu biti manje privlačni nego drugde.

Italija je jedna od retkim zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) gde su se realne plate smanjile u poređenju sa 2019. godinom.

Nezaposlenost mladih je, takođe, viša od evropskog proseka te je u oktobru iznosila 17,7 odsto dok je prosek Evropske unije 15,2 odsto.

Italija nije na glasu kao zemlja u kojoj se radno mesto dobija na osnovu veština i znanja. Nema nacionalne minimalne plate, a naknada za rad ne raste u skladu sa brojem godina provedenim u visokom obrazovanju.

Elena Pikardi se vratila u Rim nakon što je studirala politikologiju u Francuskoj, no njene nade da će pronaći posao u Italiji brzo si nestale.

- Kada je riječ o italijanskim ponudama poslova, često ili plata nije navedena ili je generalno niža - kazala je 24-godišnjakinja za AFP.

Razlika može da iznosi i više stotina evra mesečno za isto radno mesto u odnosu na druge evropske zemlje.

- Htela bih da doprinesem budućnosti svoje zemlje i da ostanem blizu moje porodice. Ali, zašto bih žrtvovala svoje prilike kad me više cene u inostranstvu? - rekla je Pikardi.

Demografska tempirana bomba

Italijanski "odliv mozgova" je zemlju stajao oko 134 milijarde evra u periodu između 2011. i 2023. godine prema fondaciji "Nord Est".

Od onih koji se vrate, mnogi tvrde da je to zbog toga što žele da budu blizu svojim porodicama, ističe se u izveštaju fondacije.

Drugi ostaju kod kuće iz nužde, pre nego izborom. Prema Eurostatu prosečan uzrast za napuštanje roditeljskog doma u Italiji je 2022. godine bio je 30 godina, odnosno jedan od najviših u Evropskoj uniji.

Egzodus mladih dodatno zabrinjava s obzirom na sve starije italijansko stanovništvo.

ODnos između zaposlenih i onih koji ne rade će se povećati sa trenutnih tri naprema dva do 2050. na jedan prema jedan, prema nacionalnom zavodu za statistiku.

U pokušaju da suzbije taj trend, Italija nudi poreske olakšice za visokokvalifikovane italijanske radnike u inostranstvu kako bi se vratili kući, a još se veće olakšice nude onima koji sa sobom dovedu decu, prenosi Poslovni.

(Telegraf Biznis)