Francuzi veruju u litijum
Nakon četiri godine istraživanja, inovacija i razvoja, zajednička kompanija Stelantisa, Total Enerdžisa i Mercedesa – Automotive Cells Company (ACC) – beleži ovog meseca važnu prekretnicu. Na tržište je plasirala prve EV baterije proizvedene u Francuskoj, koje će biti ugrađene u električne automobile Pežoa i Opela.
Kako piše "Figaro", ambicije ACC su da postane "šampion evropskog suvereniteta" na tržištu na kom trenutno dominira Kina. Baterije su proizvedene u fabrici koja je svečano otvorena u maju 2023. godine u blizini Lensa. Do 2030. godine, ACC planira da proizvede 2–2,5 miliona baterijskih paketa, osiguravajući 20% tržišnog učešća u EU. U pitanju je tehnologija na bazi nikla, mangana i kobalta (NMC), koja predstavlja podvrstu litijum jonskih baterija.
Kritične sirovine – osnov zelene tranzicije
Projekat ima poseban značaj za Francusku kao simbol nove zelene industrijske revolucije na severu zemlje. U istoj regiji Ot-d-Frans planirane su još tri gigafabrike, zbog čega je ona sada poznata i kao "dolina baterija".
Francuska je prepoznala značaj razvoja sopstvene industrije bazirane na kritičnim sirovinama u trenutku kada evropski Zeleni dogovor nameće postepeno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine.
Pored podsticaja za ulaganja u fabrike baterija, Francuska je proglasila litijumski rudnik "Emili" projektom od nacionalnog značaja, ubrzavajući proceduru otvaranja. Procenjuje se da u nekadašnjem rudniku kaolina u oblasti Alije ima dovoljno litijuma za proizvodnju baterija za 700.000 električnih vozila godišnje. Ovim potezima postavljeni su temelji za evropsku konkurentnost u lancu vrednosti za električna vozila, čime se Francuska svrstava među vodeće igrače u rastućem sektoru e-mobilnosti.
Gde je Srbija u zelenoj tranziciji?
Sličan potencijal ima i Srbija zahvaljujući projektu "Jadar", koje bi po mnogim prognozama mogao da postanestub razvoja integrisanog lanca vrednosti. Litijum pruža izuzetnu šansu za kreiranje ekosistema koji uključuje proizvodnju katoda, baterija, delova za e-vozila i samih električnih automobila. O tome je bilo reči i na konferenciji Look Up koja je nedavno okupila u Beogradu stručnjake i poslovne lidere u oblasti zelene tranzicije.
Direktor kompanije ElevenEs, Nemanja Mikać, istakao je da Srbija ima jedinstvenu šansu da zaokruži ceo lanac vrednosti.
- Centar tog procesa je tehnologija baterija, naročito LFP baterije, koja će biti ključna narednih 10 do 15 godina. Srbija ima jedinstvenu šansu van Azije da postane lider u standardizaciji tehnologije LFP, koja čini polovinu svetske proizvodnje baterija. Druga polovina proizvodnje već postoji u zemljama poput Nemačke, Švedske, Španije i Francuske. Mi smo prvi u Evropi koji radimo na ovoj tehnologiji, i očekujem da će postajati sve prisutnija - istakao je Mikać.
On je uporedio litijum jonske baterije i LFP tehnologiju sa benzinom i dizelom u automobilima, naglašavajući da će te dve tehnologije dominirati na tržištu.
- Nazovimo LFP našim novim dizelom, koji može biti razvijen upravo u Srbiji - rekao je direktor subotičke fabrike baterija.
Zaključak je da uz strateško planiranje i saradnju sa EU, Srbija ima priliku da se pridruži ovoj petoj industrijskoj revoluciji i izgradi održivi lanac vrednosti za industrije budućnosti. Osnov za saradnju i dublju integraciju u evropski lanac vrednosti predstavljaće Memorandum koji je letos potpisan sa najvišim predstavnicima EU.
Zahvaljujući bogatstvu litijuma, Srbija bi mogla da doprinese energetskoj tranziciji čitave Evrope, dok istovremeno osigurava održiv ekonomski rast. Studija procene ekonomskog uticaja pokazala je da bi razvoj lanca vrednosti mogao potencijalno da kreira preko 20.000 visoko plaćenih radnih mesta i privuče više od 6 milijardi investicija.
(Telegraf Biznis)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Мирослав
Кратко и јасно : НЕЋЕТЕ КОПАТИ!
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Ако би се заиста радило по врхунским еколошким стандардима, без опасности по људе, земљиште, воду и ваздух, ово би било сјајно за нашу земљу. Јер наше двориште је мало и становништво воли своју дедовину, у долини Јадра је богата пољопривредна производња, тло је издашно и плодно. Има преко 140 заштићених врста, археолошка налазишта, цркве, споменици културе. Дакле, заиста је комплексна тема и надам се да ће и наша стручна јавност и научна заједница изаћи у сусрет овом изазову. Јер јесте чињеница да Европа касни за другима у свету по питању литијумских производа. А то спречава зелену транзицију и циљану декарбонизацију континента. Уз све то све су екстремнји временски услови који наносе штету привреди, пољопривреди, људима и инфраструктури. Малено острво Мајот је готово збрисано са лица Земље. То је последњи пример последица временских екстрема.
Podelite komentar
Pp
Pa oni nemaju domaće izdajnike i strane plaćenike, Soroševce i Rokfeler autošoviniste koji u svakoj situaciji rade protiv interesa svoje države i naroda.
Podelite komentar