Svet bruji o potencijalnom spajanju Honde i Nisana: Evo gde leži rizik

Japanski giganti automobilske industrije Honda i Nisan vode pregovore o mogućem spajanju, kako bi podelili troškove i pomogli sebi da se takmiče u brzo promenljivom i sve konkurentnijem okruženju. Međutim, spajanje, čak i između dve kompanije iz iste zemlje, nije garancija uspeha, a istorija automobilske industrije je puna neuspeha i razočarenja.

Kombinovanje dve velike, globalne proizvodne operacije je izuzetno težak zadatak koji uključuje usklađivanje različitih tehnologija, modela i pristupa poslovanju.

Teme za vas

Uspeh spajanja zavisi od toga da se ambiciozni menadžeri i inženjeri koji su decenijama konkurisali jedni protiv drugih saglase i sarađuju.

Timovi i projekti moraju biti ukinuti ili promenjeni, a izvršni direktori moraju ustupiti moć drugima. U nekim slučajevima, spajanje je ograničeno od strane izabranih lidera koji ih primoravaju da nastave sa radom u fabrikama koje prouzrokuju gubitke.

Tomas Stalkamp, automobilski konsultant sa sedištem u Mičigenu, bio je uključen u "muke" jednog od najvećih automobilskih spajanja: spajanje Krajslera (Chryslera) i nemačke kompanije Daimler 1998. godine. Stalkamp je proveo godine na vodećim pozicijama u Chrysleru i DaimlerChrysleru.

- Automobilske kompanije su velike, komplikovane organizacije, sa velikim inženjerskim timovima, proizvodnim pogonima širom sveta, stotinama hiljada zaposlenih u industriji koja je kapitalno intenzivna. Pokušate da ih spojite, i naiđete na mnoge egositične sukobe i interne borbe, tako da je veoma, veoma teško to ostvariti - rekao je Stalkamp.

Honda i Nissan su ove godine najavili planove da sarađuju na električnim vozilima, a u ponedeljak su zvanično započeli razgovore o proširenju te saradnje na spajanje koje bi moglo uključivati i Mitsubishi Motors, manju kompaniju koja tesno sarađuje sa Nissanom. Spajanje bi ujedinilo drugu i treću najveću japansku automobilsku industriju, nakon Toyote, i stvorilo kompaniju koja bi bila treća po veličini u svetu po broju proizvedenih automobila, nakon Toyote i Volkswagena.

Razgovori o spajanju pokrenuti su teškoćama sa kojima se kompanije suočavaju širom sveta.

Glavni problemi uključuju drastičan pad prodaje u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila. Kineski kupci automobila prelaze mnogo brže na električna i plug-in hibridna vozila nego što su mnogi stručnjaci iz industrije očekivali. Honda i Nissan nude malo takvih modela, koji sada čine više od polovine svih automobila prodatih u Kini. Kompanije koje najbolje rade u prelasku sa vozila na benzin su domaći proizvođači kao što su BYD i SAIC, kao i Tesla.

Prošlog meseca, Honda je saopštila da očekuje pad neto profita za fiskalnu godinu koja se završava u martu od 14%, i smanjila je prognozu globalne prodaje vozila na 3,8 miliona sa 3,9 miliona, uglavnom zbog problema u Kini, koja je ranije činila oko trećinu njihove prodaje.

Nissan ima ozbiljnije probleme od Honde i u poslednjim godinama je prošao kroz menadžerske potrese. U Sjedinjenim Državama, ključnom tržištu na kojem je Nissan ranije zarađivao značajne profite, tržišni udeo kompanije drastično je opao dok se bori da proda automobile i kamione koji nisu dobijali značajna unapređenja u poslednjim godinama. U periodu od aprila do septembra, operativni profit Nisana pao je za 90%, a automobilski proizvođač je nedavno izjavio da planira da se otarasi 9.000 zaposlenih širom sveta i smanji globalnu proizvodnju za oko 20%.

Spajanje bi moglo pomoći Hondi i Nisanu da brže i jeftinije razvijaju električna vozila – u teoriji. Međutim, druge kompanije su se mučile da ostvare takve dobitke u praksi, često zato što se prioriteti kompanija koje sarađuju često pomeraju i diverzifikuju. Ford Motor i Volkswagen su se udružili pre nekoliko godina da rade na EV-ovima i autonomnoj vožnji, ali su kompanije zatvorile svoj biznis sa samovozećim automobilima i imale su mali profit od saradnje na EV-ovima.

Honda je imala partnerstvo sa General Motors-om, a trenutno prodaje dva električna SUV-a – Honda Prologue i Acura ZDX – koji se proizvode u GM-u. Međutim, kompanije su odlučile da ne prošire partnerstvo izvan ova dva modela, a GM sada istražuje načine kako da sarađuje sa Hyundai-em, južnokorejskim automobilski proizvođačem.

Ipak, analitičari smatraju da spajanje Honde i Nisana ima potencijal da pomogne obe kompanije. U Sjedinjenim Državama, obe kompanije imaju slične linije proizvoda fokusirane na male i srednje automobile i SUV-ove kao što su Nisan-ovi Sentra, Altima i Rogue, kao i Honda-ovi Civic, Accord i CR-V.

Sem Fiorani, potpredsednik u Auto Forecast Solutions, istraživačkoj firmi, rekao je da Nisan ima tehnologiju za proizvodnju velikih pik-ap kamiona koje mnogi Amerikanci kupuju, nešto što Honda nema.

- To je nešto što bi moglo biti vredno za Hondinu budućnost - rekao je on.

Na proizvodnoj strani, Nisan ima dva pogona za montažu vozila u Sjedinjenim Državama, a Honda ima četiri. Svaka kompanija takođe ima fabrike za motore i transmisije i inženjerske centre.

U teoriji, oni bi mogli ostvariti uštede kombinovanjem svojih operacija, zatvaranjem nekih fabrika i lokacija i eliminacijom radnih mesta. Međutim, to je mesto gde bi mogli nastati problemi.

- To znači da će jedan od partnera u spajanju morati da uništi svoju organizaciju za razvoj ili ukine svoj program motora, i tu uvek nailazite na snažan otpor“, rekao je Stalkamp. „Kada dođe do toga, nijedna strana ne želi da preuzme gubitke.“

U mnogim slučajevima, mere smanjenja broja radnih mesta nailaze na politički otpor jer vlade pritiskaju kompanije da očuvaju radna mesta. Stellantis je nastao spajanjem francuskog Peugeot-a i Fiat Chrysler-a 2021. godine, a francuska i italijanska vlada su se borile da spreče zatvaranje fabrika.

Nakon početnog uspeha, Stellantis je ove godine doživeo pad prodaje vozila i opadanje profita. CEO koji je pomogao u realizaciji spajanja, Carlos Tavares, dao je ostavku ovog meseca. Kompanija, sada kojom upravlja odbor, traži novog vrhovnog izvršnog direktora i ukida delove strategije koju je sprovela nakon spajanja.

Više od dve decenije, Nisan je bio manji partner u savezu sa Renoom (Renault). Partnerstvo je spasilo Nisan od propasti i pomoglo mu da postane profitabilan, ali nijedna od kompanija nije postigla dugoročni uspeh kakav je Carlos Ghosn zamišljao, koji je vodio savez i bio CEO obe kompanije.

Na kraju, menadžeri u Nisanu su se naljutili što ih je Reno efikasno kontrolisao. 2018. godine, Ghosn je uhapšen i zatvoren u Japanu zbog finansijskih nepravilnosti. Pobegao je u Liban pre suđenja. Reno i dalje ima značajan udeo u Nisanu, ali dve kompanije više ne sarađuju kao pre.

DaimlerChrysler se suočavao sa nekoliko problema u vezi sa zatvaranjem fabrika, ali je imao problema da spoji luksuznog proizvođača automobila sa proizvođačem jeftinijih modela. Kombinovana kompanija imala je nespretnu strukturu upravljanja koja je uključivala dvojicu izvršnih direktora koji su delili moć na vrhu, uz velike kulturne razlike između nemačkih i američkih operacija. Dve strane su se razdvojile 2007. godine nakon devet godina.

- Bila je to stalna borba ega sa obe strane - rekao je Stalkamp.

Ostala partnerstva koja su se pokazala razočaravajućim uključuju BMW-ovo preuzimanje britanskog Rover-a 1990-ih. Ford je posedovao sve ili deo Jaguar Land Rover-a, Mazde i Volvo-a, ali je prodao ove imovine tokom i nakon finansijske krize 2008. godine.

Nekoliko automobilske spajanja su na kraju ispunila očekivanja. Fiat Chrysler – nastao kada je Fiat, italijanski automobilski proizvođač, preuzeo Chrysler koji je izlazio iz bankrota – je primer spajanja koje je izgledalo uspešno. Pod vođstvom CEO-a Sergia Marchionnea, Chrysler-ov deo poslovanja, koji je uključivao i brendove Dodge, Jeep i Ram, oporavio se i postao profitabilniji deo kombinovane kompanije.

Južnokorejski automobili Hyundai i Kia, koji su u savezu od 1998. godine, zajedno čine jednog od najvećih automobilskih proizvođača na svetu i uživaju u snažnom rastu poslednjih godina. Deliće razvoj, inženjering i proizvodne resurse, ali imaju odvojene prodajne i marketinške operacije.

Mark Kanon, konsultant koji je bio viši izvršni direktor u AutoNation-u, velikom distributeru automobila, rekao je da Honda i Nisan mogu pokušati da oponašaju Hyundai i Kia, ali je izrazio sumnje u vezi sa tim kako bi japanske kompanije prošle.

- Honda je i dalje sjajan brend sa sjajnim proizvodima. Nisan-ov brend je oštećen zbog svih problema koje su imali u poslednjim godinama, a njihova kvaliteta nije sjajna. Zato mi nije jasno zašto bi Honda želela da preuzme Nisan-ove probleme?, rekao je Kanon, a prenosi Ekonomik Tajms.

(Telegraf Biznis)