Delimir iz Paraćina zasadio drvo koje donosi bogatstvo: Na zasadu za 4 godine može da se zaradi i do 50.000 €

Da u isto vreme može da bude stvoreno nešto i za opštu i ličnu korist, da to nešto uopšte ne mora da bude neka fabrika, prodavnica ili kakva god "zgrada" u kojoj se odvija delatnost koja donosi profit  - dokaz je poslovna udeja jednog Paraćinca. Naime, Delimir Grkić zasadio je na svom imanju drvo paulovnije. Ovo drvo, poreklom iz Kine, poznato je po svom veoma brzom rastu. Međutim, ne raste tu solidnim tempom samo stablo, već i nešto zbog čega ovu priču i stavljamo u kontekst biznisa - zarada.

Početni ulog mali a zarada i do 50.000 evra

Grkić je ovo carsko drvo, zasadio na svojoj njivi u Zmiču i to čak 150 stabala na šest ari i za tri meseca skoro sva su visoka tri metra, a debljina stabala im je oko šest centimetara. Po rastu zaostaju samo one sadnice koje su bile pod vodom tokom poplave u maju.

Teme za vas

– Zaista raste vrlo brzo tako da spremam nove sadnice. Na proleće zasadiću još 1.000 na 40 ari i tako ću svojoj porodici obezbediti ogrevno drvo za naredne tri do četiri decenije. Planiram seču 10 puta u tom periodu, to jest svake četvrte godine – izvodi ekonomsku računicu Grkić.

O isplativosti baš ovog "biznisa" posvedočio je i Milorad Cvetović iz Kruševca, koji takođe ima plantažu ove biljke.

– Od uzgajanja ovog brzorastućeg drveta poreklom iz Kine može lepo da se živi. Jedan hektar, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra. Kasnije je to i više, kada dovoljno poraste da može da se koristi za druge namene, osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a možete zaraditi do 25 puta za nekih sedam godina kada drvo može dostigne obim da se prodaje kao oblovina – ukazuje Milorad.

Ovaj Paraćinac je više nego zadovoljan kako se paulovnija u njegovoj njivi "primila", mada je, navodi, bio prilično skeptičan kad se odlučio za sadnju. Međutim, radoznalost je bila jača, kao i ekonomski odnosno finansijski momenat, jer paulovniju poznavaoci nazivaju drvetom budućnosti upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja.

Kaloričnije od mrkog uglja

Kako navodi Grkić, cena ogrevnog drveta sve je veća jer se šume nemilice seku, a pošumljavanja nema. Zato je on, priznaje, stabla paulovnije zasadio zbog grejanja.

- I kako vidim, neću se pokajati - ističe on.

Dakle, osnovna prednost za gajenje ovog drveta, koje raste i do 20 metara u visinu, jeste što je potražnja za njim u svetu velika, a da ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri. Dalje, kalorična vrednost paulovnije je veća od mrkog uglja što je čini odličnom za ogrev. Upotrebljava se za izradu peleta i bioetanola zbog svoje izuzetno visoke energetske vrednosti. Dobro je znana i po izuzetnoj čvrstini, nema čvorova i laka je za obradu, lako prima boju i otporna je na vlagu, čime je našla široku primenu u izradi stolarije, parketa, nameštaja i muzičkih instrumenata.

Ekološki biser

Inače, nama je ovo drvo poslednjih godina "otkriće", dok ga u dalekoj Kini ima više od 3.000 godina. Rasprostranjeno je i u Japanu, a u Srbiju je stiglo tek nedavno preko rasadnika koji se specijalizovao za proizvodnju i distribuciju ove sadnice.

– Stvar je u tome da su se tek sada pojavili hibridi ovog neobičnog stabla koji mogu da uspevaju u klimatskim uslovima kakvi postoje kod nas. Ukrštanjem, paulovnija je adaptirana za naše područje, pa sad nove vrste mogu da izdrže zimske temperature niže i od dvadeset stepeni Celzijusa ispod nule, a leti – više od 45 u plusu - ukazuje Grkić.

Što se tiče opšte koristi, dodajmo i to da zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, paulovnija proizvodi veliku količinu kiseonika. Paraćinac kaže da jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi. Takođe, ovo drvo je poznati korisna kao čuvar životne sredine jer nije zagađivač prilikom sagorevanja. Od jedne tone drveta ostaje samo pola kilograma pepela. Najveći je proizvođač kiseonika (1.7 kg kiseonika na sat), pritom apsorbuje veoma visoke količine CO2, te se njeno sađenje preporučuje u blizini vrtića, škola, kao i u prenaseljenim i delovima grada u kojima je saobraćaj gust.

(Telegraf.rs/bizportal.rs)