EMS: Za potrebe Ekspa biće izgrađena dodatna elektroenergetska infrastruktura

Elektromreža Srbije (EMS) izgradiće za potrebe Ekspo izložbe 2027. dodatnu elektroenergetsku infrastrukturu, koja podrazumeva gradnju dva kablovska voda od transformatorske stanice (TS) Surčin do TS Nacionalni stadion, kao i dvostrukog nadzemnog voda iz Makiša, rečeno je danas Tanjugu u tom preduzeću.

EMS je još ranije planirao da se na području Novog Beograda i Surčina proširi elektroenergetska mreža i o tome su 2018. godine donete konkretne odluke, ali je organizovanje izložbe Ekspo 2027. u Surčinu ubrzalo njihovu realizaciju a za potrebe izložbe, Nacionalnog stadiona i planiranog razvoja ovog dela grada, kao i radi sigurnosti snabdevanja postojećih potrošača, biće izgrađena dodatna infrastruktura, rekla je izvršna direktorka za investicije i razvoj u EMS-u Nadica Stojanović.

- Prateći potencijale razvoja opština Novi Beograd i Surčin, 2018. godine doneta je odluka da se uradi plan detaljne regulacije za distributivnu TS Surčin i za povezni 110-kilovoltni (kV) vod od postojeće trafostanice Beograd 5 do transformatorske stanice Surčin. Realizacija ovih projekata biće ubrzana zbog Ekspa a dodatno će biti izgrađena dva kablovska 110 kV voda od transformatorske stanice Surčin do transformatorske stanice Nacionalni stadion, sa koje se direktno napaja sama Međunarodna izložba Ekspo - rekla je Stojanovićeva Tanjugu.

Dodala je da će ovi infrastrukturni objekti pomoći napajanju svih planiranih potrošača u tom regionu, a rasteretiće i postojeću mrežu i obezbediti sigurno snabdevanje postojećim potrošačima u ovom delu Beograda.

- Ceneći koliko je važna izložba Ekspo 2027. i svi ostali potrošači, planiran je i alternativni, odnosno dodatni pravac napajanja, da bi se obezbedila potpuna sigurnost i kvalitet snabdevanja, pa će iz pravca Makiša biti izgrađen dvostruki nadzemni vod do transformatorske stanice Surčin - istakla je Stojanovićeva.

Prema njenim rečima, vrednost ova tri velika infrastrukturna projekta Elektromreže Srbije je oko 25 miliona evra, planirano je da osnovni pravac napajanja bude gotov do polovine 2026. a dodatni pravac napajanja iz Makiša do kraja 2026. godine.

Sve se, naglasila je ona, radi u koordinaciji sa državnim institucijama, Ministarstvom finansija, Ministarstvom energetike, Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gradskim i opštinskim upravama, Elektrodistribucijom Srbije, kao i ostalim kompanijama uključenim u projekat.

Govoreći o prošlogodišnjim rezultatima EMS-a, istakla je da su ulaganja bila velika i iznosila 11 milijardi dinara, od čega je devet milijardi utrošeno na kapitalna, a dve milijarde na operativna ulaganja, odnosno održavanje mreže.

- Ovoliko ulaganje je iznad višegodišnjih proseka i predstavlja rekordan rezultat. Ono zapravo pokazuje kako su zahtevi i prenosne mreže i potrošnje uopšte, veliki i koliko mi ulažemo u razvoj i u modernizaciju prenosne mreže - naglasila je sagovornica Tanjuga.

Kada je reč o budućim investicijama navela je da će se ove godine raditi na nekoliko velikih započetih projekata a jedan od njih je Beogrid, odnosno velika 400 kV trafostanica u Ugrinovcima, i veliki 400 kV vod, od te trafostanice do Čibuka u Južnom Banatu.

- Plan je da se sva proizvodnja iz obnovljivih izvora energije iz Južnog Banata prenese u centar potrošnje u Beogradu a odatle ka Novom Sadu i ostalim delovima, jer raspletom dalekovoda sa te trafostanice biće povezani i Novi Sad i Obrenovac, a krenuće vodovi ka Staroj i Novoj Pazovi i ka aerodromu- rekla je ona i dodala da će to doprineti pouzdanom napajanju svih potrošača.

Početkom ove godine očekuje se i potpisivanje ugovora o izgradnji dvosistemskog 400 kV dalekovoda od Bajine Bašte do Obrenovca, dužine 109 km kao i početak izgradnje ovog dalekovoda, a pomenuti projekat je deo treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Za kraj godine planirano je i potpisivanje ugovora za četvrtu sekciju ovog koridora.

- Dobijene su sve dozvole, projektna dokumentacija je urađena, a ti projekti su važni i za interkonekciju, odnosno povezivanje Srbije sa ostalim operatorima prenosnog sistema i prenosnim sistemima i za priključenje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će dati poseban kvalitet i pouzdanost snabdevanja u Srbiji - istakla je Stojanovićeva.

Kao veoma važan projekat navela je i Panonski koridor, koji je proistekao iz sporazuma srpske i mađarske vlade, a u cilju jačanja interkonekcije sa Mađarskom.

Plan je da prva faza ovog projekta bude završena do 2028. godine a ceo projekat do 2030.

Posle toga planiran je završetak i Centralno-balkanskog koridora tj. jačanje intrekonekcije sa Bugarskom.

(Telegraf.rs/Tanjug)