Čak 26 odsto hrvatskih penzionera ima najniže penzije: Manje su od 400 evra a prosečna nije mnogo viša

Prosečna penzija je 553 evra, a penje se na 623 evra kada se izbace oni koji primaju najmanje, a dodaju oni s najviše. Čak 26 odsto penzionera preživljava od najniže penzije od svega 395 evra. S druge strane, veteranske iznose preko 1.200, a poslaničke premašuju 2.000 evra.

Prosečna penzija svih 1.227,747 korisnika u decembru je iznosila 553 evra. Bez isplata za 188.880 korisnika kojima se penzije od prosečnih 170 evra isplaćuju prema međunarodnim ugovorima, prosečna penzija penje se na 623 evra. Međutim, u tom proseku nisu samo radničke penzije, nego i one koje su ostvarene potpuno ili delimično prema posebnim propisima. Bez njih, prosečna penzija iznosi 507 evra, pokazuju podaci Zavoda za penziono osiguranje. Razlike postoje od grada do grada, pri čemu su penzije najmanje u Vukovaru, a najveće u Zagrebu, Rijeci i Dubrovniku, piše Mirovina.hr.

Teme za vas

Čak 26 posto građana prima najnižu penziju

Udeo penzije u prosečnoj plati pao je u odnosu na prošli mesec sa 47,1 odsto na 46,5 odsto zbog blagog rasta prosečne plate koja je za oktobar iznosila 1.340 evra. Ipak, zbog rasta penzija udeo u plati veći je nego poslednjih godina. Međutim, od 2013. do 2015. godine udeo penzije u plati prelazio je 47 odsto pa je tada bio veći nego danas.

Hrvatska ima 271.416 najnižih penzija koje iznose svega 395 evra te čine manje od 30 odsto udela u prosečnoj plati. To znači da više od 26 odsto građana preživljava sa manje od 400 evra svakog meseca. Najnižih penzija sve je više, jer plate radnika uvelike zaostaju za prosekom pa se takva penzija računa samo na temelju godina radnog staža, pomnoženih sa vrednošću najniže penzije.

Porodičnu penziju prima 157.477 korisnika, a u proseku je reč o 483 evra, dok je invalidskih penzija skoro 85.000 od svega 419 evra u proseku. Veliki deo tih korisnika još uvek čeka isplatu inkluzivnog dodatka koji bi im olakšao život u starosti i bolesti.

Starosne penzije u prosjeku su 614 evra, pri čemu one prevremene ne prelaze 570 evra. U tom proseku su i veteranske i vojne penzije. Pritom one prema braniteljskom zakonu iznose 1.213 evra te uvelike popravljaju ukupnu penzionu statistiku, kao i penzije nekadašnjih saborskih zastupnika, a koje premašuju 2.000 evra.

Istovremeno, rastu rashodi za penzije. Do decembra je na penzije potrošeno gotovo 7,5 milijardi evra, a predviđa se da će taj trošak do kraja godine porasti na gotovo 8,4 milijardi evra. Osim penzija, u troškove su uključena i ostala penzijska primanja, poput jednokratnih Vladinih dodataka.

Slika je nešto povoljnija i kada je reč o odsnosu radnika i penzionera. Taj je odnos pre deset godina bio 1,15, a danas je 1,39 zahvaljujući rastu zaposlenih. Istra ima dva radnika na jednog penzionera, dok je u Sisačko-moslavačkoj taj odnos jedan naprema jedan, prenosi Poslovni Dnevnik.

(Telegraf Biznis)