"Da zaplačeš!" Srpska čokolada 264 din. jeftinija u Americi nego u Srbiji: 8.000 km dalje, a košta upola manje

Cena domaće čokolade "Najlepše želje" izazvala je buru komentara na društvenim mrežama, ali ne zbog poskupljenja – već zbog neverovatne razlike u cenama između Srbije i inostranstva.

Jedan korisnik je podelio fotografiju iz Čikaga, gde se ova čokolada prodaje za samo 111 dinara. Ono što je šokiralo ljude jeste činjenica da ista ta čokolada, Najlepše želje Kapri 190 grama,  u Srbiji u većim marketima košta između 374,99 i 439,99 dinara.

Teme za vas

- Dakle, ova čokolada iz Srbije putuje 8.024 km da bi u Americi koštala 111 dinara! U našoj zemlji toliko košta, da počneš da plačeš! - napisao je korisnik u objavi.

Mnogi su u komentarima istakli da slična situacija postoji i sa drugim domaćim proizvodima, koji su u inostranstvu često jeftiniji nego u Srbiji.

Kako smo nedavno objavili, slična situacija se nedavno dogodila i u Rusiji. Dok u Srbiji čokolada "Najlepše želje" košta 239 dinara, u Novosibirsku se ista čokolada mogla kupiti za samo 138,9 dinara, što je za čitavih 100 dinara manje.

U nastavku vam pojašnjavamo kako se zapravo određuje cena proizvoda.

Cena proizvoda ili usluge, osim što zavisi od ponude i potražnje, takođe je pod uticajem nekoliko drugih ključnih faktora, među kojima je i marža, koja je vrlo važan element u formiranju cene.

1. Marža

Marža predstavlja razliku između cene po kojoj proizvod ili usluga dolazi do prodavca i cene po kojoj se prodaje krajnjem kupcu. To je profit koji firma ostvaruje na svakom proizvodu ili usluzi.

• Bruto marža je razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje ili nabavke proizvoda.
• Neto marža uzima u obzir sve troškove poslovanja, poreze i druge izdatke. Viša marža znači veći profit za prodavca, dok niža marža može biti strategija za privlačenje kupaca, ali sa manjim profitom po jedinici.

2. Trošak proizvodnje i nabavke

Cene proizvoda često zavise od troškova proizvodnje (rad, materijali, energija) i troškova nabavke (ako je proizvod kupljen od drugih proizvođača). Ako se troškovi proizvodnje povećaju (na primer, zbog rasta cena sirovina ili rada), prodavac obično mora povećati cenu kako bi zadržao profitnu maržu.

3. Distribucioni kanali i troškovi logistike

Distribucioni kanali (trgovci na malo, online prodavci, distributeri) i troškovi transporta mogu značajno uticati na cenu. Svi ovi posrednici dodaju svoju maržu na osnovnu cenu proizvoda, što može povećati finalnu cenu koju plaća krajnji potrošač.

Troškovi skladištenja, pakovanja i distribucije mogu biti značajni, posebno za robu koja je teža ili zahteva posebne uslove čuvanja.

4. Porezi i regulative

• Porezi na dodatu vrednost (PDV) ili specifični porezi na proizvode (npr. ekološki porezi, akcize) takođe mogu uticati na finalnu cenu. U mnogim slučajevima, prodavci su primorani da uključuju ove poreze u prodajnu cenu.
• Vladine regulative koje se odnose na cene, kao što su kontrole cena na osnovne proizvode ili subvencije, mogu promeniti način na koji se formira cena.

5. Psihološki faktori

Cena može biti oblikovana i na osnovu psiholoških faktora. Na primer, cena od 9,99 € se često doživljava kao niža nego 10 € zbog "psihološkog efekta" koji se koristi u marketingu. Takođe, neki proizvodi mogu imati "luksuznu" maržu zasnovanu na percepciji kvaliteta i prestiža, pa se cena formira na način da odražava statusni simbol.

6. Konkurencija

Ako postoji velika konkurencija na tržištu, proizvođači ili prodavci mogu smanjiti marže i cenu kako bi bili konkurentniji. U suprotnom, kada konkurencija nije velika, prodavac može povećati cenu i maržu. Cene se često postavljaju u odnosu na konkurenciju, a marginu je moguće povećavati ili smanjivati kako bi se privukli kupci.

7. Tržišni segment i ciljna grupa

Cene se mogu prilagoditi specifičnom tržišnom segmentu i ciljnoj grupi. Na primer, proizvodi za luksuzne ili visoko-kvalitetne brendove obično imaju višu maržu i višu cenu, dok proizvodi za masovno tržište mogu imati niže marže.

8. Sezonske varijacije i promocije

Cene mogu varirati tokom godine, posebno kod proizvoda koji imaju sezonsku potražnju. Na primer, cena letnjih proizvoda (poput klima uređaja) može rasti pred letnju sezonu.

Promocije i popusti takođe mogu uticati na privremeno smanjenje cene, ali se i dalje temelje na marži koju prodavci žele ostvariti.

9. Valutni kursevi i inflacija

Ako se proizvod uvozi, promene u valutnim kursevima mogu značajno uticati na cenu, jer može doći do povećanja troškova zbog slabije domaće valute.

Inflacija utiče na opšte povećanje cena na tržištu, uključujući proizvode i usluge, jer povećava troškove proizvodnje i distribucije.

Cena na tržištu, dakle, nije samo rezultat jednostavne kalkulacije, već se formira kroz složen proces koji uključuje sve ove faktore. Prodavci i proizvođači pažljivo balansiraju ove elemente kako bi postigli profitnu maržu, konkurentnost i privukli potrošače.

(Telegraf Biznis)