Ogromna promena za Srbe koji rade u Hrvatskoj: Usvaja se ovaj zakon, važiće i za ljude iz BiH!

Vlada Hrvatske je sa sednice u sabor uputila predlog zakona kojim će se regulisati pravni okvir za strane radnike u Hrvatskoj. Izmenama se zakon usklađuje s evropskim zakonodavstvom, a premijer Andrej Plenković je u uvodu sednice istakao da želi bolje i sistematičnije da reguliše pravni okvir kako bi se "na pravi način reagovalo na fenomen većeg broja stranih radnika koji dolaze u Hrvatsku".

Zakonom će se urediti status i zaštita stranih radnika, kao i nadzor agencija koje su posrednici i dovode ih u Hrvatsku, rekao je Plenković.

Teme za vas

Tokom prošle godine podneseno je 286 hiljada zahteva za izdavanje dozvole za boravak i rad, 22 odstvo više nego u 2023., a izdato je 206.529 dozvola što je 210 odsto više nego 2020. godine kada ih je izdato 66.655. Najviše ih je izdato u oblastima građevine, turizma i ugostiteljstva, industrije, saobraćaja i trgovine.

Od ukupnog broja izdatih dozvola, naveo je Plenković, za novo zapošljavanje je izdano 132 hiljade, a za produženje gotovo 57 hiljada te 17,5 hiljada dozvola za sezonske radnike, najviše u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Najveći broj dozvola za boravak je u 2024. godini izdat državljanima BiH (38.100) i Nepala (35.635), a slede iz Srbije (gotovo 28 hiljada), i Indije (20.000), Filipina (14.600), Severne Makedonije (nešto manje od 14.000, Bangladeša (13.600), tzv. Kosova (8000), Uzbekistana (7000) i Egipta (nešto manje od 7 hiljada). Predloženim zakonom, urediće se status i zaštita stranih radnika, kao i nadzor agencija koje su posrednici i dovode ih u Hrvatsku, naglasio je Plenković.

Uvodi se EU direktiva o plavoj karti

Izmenama se uvodi implementaacija EU direktiva o tzv. plavoj karti čija je svrha privlačenje visokokvalifikovane radne snage, a izmene se odnose na produženje važenja plave karte s 24 na 48 meseci. Plavu kartu moći će da dobiju i osobe koje nemaju obrazovnu kvalifikaciju, a veštine, i to isključivo u IT sektoru, dokazuju radnim iskustvom, što će procenjivati Poverenstvo koje imenuje ministar nadležan za rad. Nosilac plave karte moraće da ima mesečno 1.5 prosečnu bruto platu u Hrvatskoj.

Izmenama zakona, među onim, reguliša se i da se dozvole za boravak i rad izdaju do 3 godine (sada se izdaju do jedne godine), dozvole za boravak i rad za sezonski rad izdavaće se do devet meseci (sada se izdaju na šest meseci), a propisuju se i pravila za smeštaj stranih radnika.

Poslodavcima se uvodi obaveza davanja novčanog jemstva RH u za slučaj da odustanu od radnika za kojeg su ishodovali radnu dozvolu.

U odnosu na prvo čitanje izmenama zakona omogućava se produženje privremenog boravka u druge svrhe osobama koje se nalaze na lečenju u Hrvatskoj uz mišljenje ministarstva nadležnog za zdravstvo, naveo je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović.

Posebna pravila za migrante

Takođe, za jednostavna (pomoćna) deficitarna zanimanja neće biti potrebno dokazivati radno iskustvo niti kvalifikaciju (pomoćni kuvar, pomoćni konobar, sobarica...), a plata stranih radnika neće smeti da bude manja od plate koju primaju hrvatski radnici u tom određenom zanimanju.

U cilju prilagođavanja poslodavca, propisano je odloženo dejstvo prekršajnih sankcija kao smetnje za izdavanje dozvole do 1. januara 2026. godine, a propisana je i zabrana obavljanja delatnosti putem digitalnih platformi (Bolt, Volt i dr.) ukoliko je taj poslodavac na crno zaposlio strane radnike.

Govoreći o izmenama zakona u okviru Ministarstva rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike, hrvatski ministar Marin Piletić je, između ostalog, istakao da do sada nije bio regulisan promet za poslodavce koji uvoze stranu radnu snagu, a da je sada doneta odredba da u poslednjih šest meseci minimalni mesečni promet za pravna lica mora biti 10 hiljada evra za fizička lica, a za fizička lica šest hiljada evra ili 5 hiljada evra.

Ministar Ivan Šipić je istakao novine u nadležnosti Ministarstva za demografiju i imigraciju i rekao da se uvodi nova, posebna kategorija privremenog boravka za potrebe useljavanja i povratka iseljenika za hrvatske iseljenike i njihove potomke iz trećih zemalja, te se oni više neće tretirati kao stranci.

Tako će, odmah po odobrenju boravka, stranci moći da podnesu zahtev za državljanstvo, i imaće pravo na zapošljavanje i samozapošljavanje bez boravišne i radne dozvole, na programe obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obrazovanja i studiranja.

(Telegraf.rs/Index.hr)