Srbija dobija prvu fabriku startapa

Prva fabrika startapa u Srbiji "Tesla Venčer Studio" biće otvorena do kraja godine kao nastavak strateške inicijative za akceleraciju startap ekosistema u našoj zemlji, izjavio je danas direktor Centra za digitalnu transformaciju u Privrednoj komori Srbije Predrag Nikolić.

- Jedan od zadataka fabrike startapa biće jači nastup srpske startap scene u svetu, koja sa sobom nosi dodatne izazove kao što su pristupi finansiranju i traženje novih partnera kupaca - rekao je Nikolić Tanjugu.

Teme za vas

Istakao je da će srpska fabrika startapa, sa sedištem u Beogradu, u svojim aktivnostima imati sličnosti sa Fabrikom jednoroga u Lisabonu, koja je uspela da dovede 13 jednoroga iz različitih delova sveta i osnuje šest takvih kompanija čija vrednost dostiže nivo od najmanje milijardu dolara.

- Nama nije cilj velika produkcija jednoroga. Aktivnost fabrike startapa treba da omogući bolju koordinaciju svih činilaca startap ekosistema u Srbiji, a tu pre svega mislim na Privrednu komoru Srbije odnosno Centar za digitalnu transformaciju, Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnološki razvoj, ali i Ministarstvo finansija i ostala ministarstava koja mogu da pruže horizontalnu podršku u ovoj inicijativi, kao i Inovacioni fond i naučno-tehnološke parkove u Srbiji - navodi Nikolić.

On je istakao da je Srbija u poslednjih 10 godina doživela ekspanziju inovativnih biznisa i učetvorostručila broj startapa.

- Kroz to putovanje naučili smo dosta lekcija i primenili ih, ali nam je taj put ukazao i na dosta novih lekcija koje tek treba da naučimo i primenimo - rekao je Nikolić.

Startap je, prema Zakonu o inovacionoj delatnosti, novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koji obavlja inovacionu delatnost i ima potencijal brzog i velikog rasta.

- Cilj je ubrzan i dodatni rast u broju startapa, ali i u njihovom kvalitetu kako bismo obogatili njihovu ponudu na domaćem i globalnom tržištu - rekao je Nikolić.

Akceleratorski program je kratak intenzivan program čiji je koncept kreiran za startape koji su prešli najraniju fazu razvoja, a ključni su za njihov razvoj jer ih pripremaju za rast i prezentaciju investitorima što olakšava ulazak na nova tržišta i podizanje investicije.

Dosadašnje iskustvo je, kako kaže, pokazalo da naši inženjeri briljantno rešavaju zadatke, izazove i problematiku određenih tradicionalnih industrija, ali i da "brzo dostignu plafon kada su u pitanju investicije".

- To je pre svega posledica nedostatka tih nekih bočnih veština koje startapi ne poseduju. Oni poseduju one inženjerske, tehnološke veštine, ali veštine kao što su prodaja, marketing, finanasije i prava su aspekti koji im nedostaju i o čemu se nije vodilo računa priikom nastanka samog startapa, odnosno razvoja njihove ideje - naglasio je Nikolić.

Direktor Centra za digitalnu transformaciju kaže da će intenzivno mentorstvo biti glavna prednost za mlade preduzetnike koji budu želeli da iskoriste mogućnosti prve srpske fabrike startapa.

- Ovde govorimo o neka tri inicijalna programa, koja bi njima zapravo omogućila pristup timu, gde bi dobili bočne veštine i uspeli relativno komotnije da se posvete svom inicijalnom poslu, odnosno inženjeringu, to jest proizvodnji i dizajnu svojih originalnih proizvoda - rekao je Nikolić.

Kako kaže, jedini problem sa kojim bi oni mogili da se suoče odnosi se na stoprocentnu posvećenost mentorstvu.

- U pitanju je dvanaestonedeljni program podrške u razvoju tih ideja, takođe imaćemo i šestonedeljni program namenjen kompanijama koje već imaju svoje proizvode, ali im nedostaje veza sa globlanim tržištom, odnosno skaliranja proizvoda van granica ove zemlje - kazao je on.

Fabrikom startapa domaća privreda bi, prema njegovim rečima, konačno dobila pristup visokotehnološkoj grupi kompanija u Srbiji.

- Otvara se jedan kanal komunikacije između tradicionalne privrede i tehnološke privrede, gde će u toj ulici moći komotno da komuniciraju o svojoj problematici i potencijalnim rešenja. Dakle, otvaramo čitav jedan niz aktivnosti i razgovora, gde će se obe strane privrede upoznati sa onim što zaista jesu izazovi i progovoriti istim jezikom - rekao je Nikolić.

Kada je u pitanju uloga Privredne komore Srbije u svemu tome, Nikolić kaže da njene uloga neće biti samo posrednička, već zasnovana na finansiranju domaćih startapa.

- Težimo i ka tome da domaće startape predstavimo na tehnološkim događajima, kako bismo im obezbedili upoznavanje sa konkretnim kompanijama van zemlje, ali i u zemlji. Cilj je da ih ohrabrimo, da rade na konkretnim rešenjima, čak nudimo i prostor za te startape - istakao je direktor Centra za digitalnu transformaciju.

Na pitanje koliko smo daleko od prvog srpskog jednoroga, Nikolić nema prezican odgovor.

- Jesmo i nismo. On može da se desi u šest meseci, u 12 meseci, a može da se desi u tri godine. Mnogo nam je bitnije da napravimo ceo ekosistem zdrav, a ne da jedna firma raste do milijardu dolara, već da zaista imamo više kompanija koje će uspeti da svoj proizvod učine vidljivim i da nađu svoje mesto među kupcima - rekao je sagovornik Tanjuga.

U poslednje dve godine Srbija je dobila 300 novih startap kompanija u kojima radi oko 6.000 ljudi, a poseban rast startap kompanija zabeležen je u gejming industriji.

Vrednost startap ekosistema u Srbiji procenjuje se na 1,1 milijardu dolara, a godišnji rast od 2020. iznosi 20 do 30 odsto.

Kada je u pitanju Balkan, Slovenija je sa četiri jednoroga regionalni prvak, iako prema ključnim pokazateljima "Europe Startup Nations Alliance" (ESNA) zaostaje za evropskim prosekom.

Pored Slovenije, dva jednoroga posluju u Hrvatskoj.

Najvredniji evropski jednorog je britanski "Revolut", čija je vrednost procenjena na 33 milijarde dolara, što ga čini sedmim najvrednijim jednorogom u svetu.

Na svetskom tržištu 1.241 tehnološka kompanija ima status "jednoroga", a njihove procenjene vrednosti premašuju milijardu dolara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)