Rabrenović: Od Amerike i Rusije će zavisiti rešavanje NIS-a, nacionalizacija ne bi bila dobra

Ekonomista Mihajlo Rabrenović izjavio je danas da će od Rusije i SAD zavisiti dinamika i perspektiva rešavanja pitanja Naftne industrije Srbije (NIS), s obzirom na nova gopolitička dešavanja gde o najvažnijim pitanjima vode dijalog upravo te dve sile, kao što je pitanje budućeg položaja Ukrajine i nalaženje rešenja za primirje, i dodao da nacionalizacija NIS-a ne bi bila dobra.

On je za Tanjug rekao, komentarišući to što što odgovora na molbu NIS-a da se primena američkih sankcija, koje bi trebalo da stupe na snagu 25. februara, odloži za 90 dana, da iako bi Srbija volela da krajni ishod bude takav da građani i privreda ne trpe, sada je trenutak kada se rešavaju pitanja podele sfera uticaja.

Teme za vas

Zbog toga smatra smatra da NIS neće biti bilateralno pitanje već deo šire slike.

Rabrenović je dodao da će se verovatno u okviru toga voditi dijalog između uticaja SAD i Rusije da li će i koje rešenje biti prihvatljivo za NIS.

Kaže da bi jedno od rešenja moglo da bude da NIS u nekoj sferi uticaja zadrži većinsko vlasništvo, ali da ne treba smetnuti s uma nameru SAD da istisne ruski kapital iz Srbije.

Kako je naveo, jedan od scenarija za NIS je da se pitanje sankcija odloži ne zato da bi se zauvek odlagalo, već da bi se dalo vremena da se strateški partneri SAD i Rusija u jednom širem kontekstu dogovore gde će ko imati uticaja.

- Rusija ovde želi da zadrži uticaj ne samo zbog tog ekonomskog aspekta, već zato što je Gasprom veliki brend, ali s druge strane verujem da će oni u širem dijalogu doći do prihvatljivih rešenja. Čini mi se da imaju dosta razumevanja. Mislim da nećemo doći u situacija da moramo da se opredeljujemo. Ne bih mogao da zamislim scenario da Srbija nacionalizuje NIS - rekao je sagovornik Tanjuga.

Ukoliko bi američke sankcije NIS-u stupile na snagu 25. ferbuara, Rabrenović je rekao da od tada niko ne bi mogao da snebdeva NIS energentima, da bi platni promet prestao da to preduzeće ne bi vredelo ništa.

Istakao je da je i hrvatski nafotovod JANAF zabrinut s obzirom na to da je NIS njegov najveći korisnik.

- Verujem da su toga svesni i naši ruski prijatelji i da će se zato tražiti rešenje koje je prihvatljivo za sve učesnike, što u ovom momentu nije lako zato što je svetska pažnja zaokupljena traženjem odgovarajućeg modela za mir u Ukrajina. Upravo ovo odlaganje služi da se nađe malo strepljenja, da dođu i druge teme na dnevni red. Te sankcije nisu uperene protiv Srbije, već je to jedan nova geopolitička podela jer energetika igra važnu ulogu u svetskoj politici - ocenio je ekonomista.

Rabrenović je istakao da SAD pod rukovodstvom predsednika Donalda Trampa žele da povećaju izvoz energenata, što se teže postiže ako je ruski uticaj veći u nekim preduzećima.

Predsednik Saveta energetičara Srbije Nikola Rajaković rekao je Tanjugu da bi finansijka blokada koja bi usledila nakon eventualnog stupanja na snagu američkih sankcija NIS-u bila vrlo otežavajuća po Srbiju, jer bi onda NIS kao privredni subjekt prestao da funkcioniše.

- Jasno je da ćemo imati teškoće ako dođe do takve situacije, zbog čega treba tražiti sve moguće način da se ta situacija sa NIS-om u kojoj se eventualno možemo naći, prevaziđe na kvalitetan način odnosno da privreda Srbije ne oseti velike posledice - rekao je on.

Rajaković je dodao da iako se Srbija nada odlaganju sankcija, nije isključeno da će one stupiti na snagu, kako je rekao, 25. ferbuara.

Na pitanje šta bi sve prestalo 25. ferbuara ukoliko bi sankcije stupile na snagu i koliko dugo bi potrošači u Srbiji mogli da koriste zalihe, Rajaković je rekao da Srbija ima zaliha nafte i naftnih derivata za tri meseca.

Iako postoje alternativni putevi snabdevanja i načini da se ta situacija ublaži sa asepkta finalne potrošnje u Srbiji, Rajaković je istakao da je situacija veoma teška i da je neophodno da svi koji mogu da pomognu i u Srbiji i van nje, ulože napore kako bi se ublažile posledice.

(Telegraf Biznis/Tanjug)