NBS predstavlja izveštaj o inflaciji

Narodna banka Srbije (NBS) danas predstavlja Izveštaj o inflaciji, koji je usvojen na sednici Izvršnog odbora centralne banke 13. februara.

Kako je napomenuto, prethodnu godinu obeležila je globalna inflacija, koja je u Srbiji doživela otpor bez recesije. BDP premasio je predpandemijski nivo za 18% što je veliki uspeh, napominje se, uz dodatak da je fiskalni deficit bio oko 2%.

Teme za vas

- Inflacija u decembru iznosila je 4,3% - istakao je Željko Jović.

Cene usluga opredeljuju da se bazna inflacija kreće 5,3, napominje Jović.

Jović je istakao da je čak 100 proizvoda imalo manje cene u odnosu na prethodnu godinu.

- Rast cena donosi povećanje tražnja za jeftinijim proizvodima, što opterećuje tržište, i apelujemo na trgovce da ozbiljno shvate svoju ulogu u snabdevanju - rekao je on.

Međugodišnja inflacija bi trebalo da se kreće oko gornje granice inflacije, nakon čega bi na kraju godine trebalo da se kreće srednjim nivoom čime će doprimenti niža uvozna inflacija, niža cena energetaka...

- Trebalo bi da se proizvodnja hrane obavlja jeftinije, kao i manje cene poljoprivrednih proizvoda čime će se smanjiti bazna i ukopna inflacija - istakao je Jović.

BDP je iznosio 3,5%, dok je na nivou cele godine bio 3,2%.

- Efekti suše siu bili viši nego što smo očekivali. Pozotovno je uticalo građevinarstvo, kao i Expo... Očekuje se rast BDP 4,5%, što će voditi domaća tražnja - ističe Jović.

Proizvodni potencijal države iznosi 4%.

- NBS je kupila na 2,735 milijardi evra na deviznom tržištu, kako dinar ne bi previše ojačao, čime smo ojačali otpornost na eksterne rizike - poručio je on.

Fiskalna kretanja u 2024 godini bila su povoljnije nego očekivano.

- Fiskalni deficit iznosio je 2%, dok je bilo rebalansom planirano da iznosi 2,7%.

Javni dug iznosio je 47,6%.

- Krajem prošle godine usvojeno je ograničenje kamatne stope, a odluku ćemo ubuduće donositi oprezno. Od sastanka do sastanka u zavisnosti od situacije i okruženja - istakao je on.

U periodu između 2018. godine i 2024. godine, BDP po glavi stanovkina iznosio je 80%.

Savo Jakovljević istakao je da eksterni uslovi na inflaciju deluju kao da se smiruju, pak nije baš tako.

- Monetarni uslovi širom sveta još uvek su neizvesni. Svetske centralne banke nisu usklađene što je izazov za sve. Privreda Srbije se i prethodnih godina se suočavala sa raznim izazovima ali uvek smo izlazi kao stabilni. U periodu od 3 meseca, inflacija se kretala i skladu sa očekivanjima. 4,3% je ono što smo očekivali. Očekujemo da postepeno usporava, i očekujemo da će biti sredinom godine oko gornje granice cilja, dok u drigom delu kasnije očekujemo pad i da godinu završimo sa 3,5% - rekao je on.

Na inflaciju uticale su ceene poljoprivrednih proizvoda na kojima je uticala suša, kao i ostatak povećanih cena.

- Svetska cena nafte rukovodili smo se fjučersima koji prate te cene. Što se tiče uvozne inflacije, želimo da se inflacija sa 2,4% smanjina 2%, a potom i na 1,8%.

Što se tiče domaćih faktora, ona jeste jedan deo koji utiče na inflaciju, pak to se u narednom periodu ne očekuje.

- Zarade će rasti zajedno sa produktivnosti - poručio je on.

Cene nafte i derivata imale su veći rast, a sada bi trebalo da bude blago negativan.

- Što se tiče cena hrane, očekuje se da će doprinos na inflaciju biti negativan.

Mirjana Miletić je potom istakla da su u toku upoređivanja cena za 2024. godinu u poređenju sa 2023. godininom, došli do zaključka da je inflacija bila gotovo upola niža.

- Tu su uticale cene proizvoda i energenata. U toku 2024. godine mogli smo da vidimo usporeni rast cena, kao i smanjenje istih.

Povećanje cena jeftinijih proizvoda

- Cene se povećavaju više nego troškovi proizvodnje. Posmatrali smo cene u prethodne 2 godine, i zabeležen je rast za biše od 40%. Skuplji brendovi su cene povećali za oko 35%. Ta razlika u dinamici rasta jeftinijih i skupljih brendova stvare se kada su pritisci inflacije veći.

NIS

- Od kako su uvedene sankcije NIS-u mi imamo svakodnevnu komunikaciju sa njima. Mi trenutno nemamo promena dok se ne reši njihov status. Ako se rok produži, taj rok biće rešen. Mi ne očekujemo ovde promenu, naravno mi radimo scenarije, u zavisnosti od informacija, ali mi verujemo da će doći do povoljnih rešenja - rekao je Jović.

NBS je zahtevala da se sve obaveze banaka bez uzdržavanja obavljaju prema NIS-u, zbog čega nije ni došlo do usporavanja.

- Nadamo se najboljem rešenju.

Priliv stanih investicija iznosio je 5,2 milijarde evra, pak priliv u januaru 2025. godine manji je u odnosnu na januar 2024. godine.

Bojkot

- Efekat bojkota je teško sagledati, jer je to skoro bilo, pak i svega nekoliko dana je pitanju. Potrebno nam je da sagledamo informacije u dužem periodu, ali jedan, ili pak pet dana ne može da promeni mnogo toga, to je više signalnog  karaktera - istakao je Savo.

Podsetimo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), međugodišnja inflacija u decembru ostala je na nivou iz novembra i iznosila 4,3 odsto, dok je prosečna godišnja inflacija u 2024. procenjena na 4,6 odsto.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,1 odsto, što je rezultat rasta cena u okviru bazne inflacije (+0,4%) i cena energenata (+0,3%), dok su niže cene neprerađene hrane (-1,7%) delimično ublažile ovaj rast.

Iz NBS ističu da su na baznu inflaciju najviše uticale više cene odeće i obuće, proizvoda kućne hemije, kao i poskupljenje komunalnih usluga.

U decembru je bazna inflacija usporila na 5,3 odsto, dok je rast cena energenata u istom mesecu iznosio 0,5 odsto, pri čemu su naftni derivati poskupeli za 0,4 odsto.

(Telegraf Biznis)