Rasprodaja državljanstva: Raj na ivici propasti prodaje pasoše za spas, evo koliko koštaju i šta dobijate

Pacifička ostrvska država Nauru počela je da prodaje državljanstvo kako bi prikupila sredstva za preseljenje stanovništva u unutrašnjost, suočena s rastom nivoa mora izazvanim klimatskim promenama, najavio je predsednik zemlje Dejvid Adeang u utorak. Ovaj kontroverzni program "zlatnih pasoša" dolazi u trenutku kada su globalni izvori finansiranja za borbu protiv klimatskih promena presušili.

Niska priobalna ostrvska država od 13.000 stanovnika planira masovno preseljenje u unutrašnjost kako bi izbegla posledice porasta nivoa mora, koji postepeno potapa obradivu obalu.

Teme za vas

Nauru će prikupljati sredstva prodajom pasoša strancima po ceni od 105.000 američkih dolara, uprkos zabrinutostima da su ovakvi programi podložni zloupotrebama i kriminalnim aktivnostima.

Zvaničnici tvrde da nauruski pasoš omogućava bezvizni ulazak u 89 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, Ujedinjene Arapske Emirate i Hongkong.

- Za Nauru ovo nije samo pitanje prilagođavanja klimatskim promenama, već i osiguravanja održive i prosperitetne budućnosti za naredne generacije - rekao je Adeang za AFP.

- Ovo nije samo borba za opstanak, već za stvaranje sigurnog, otpornog i održivog doma za buduće generacije. Spremni smo za izazove koji nas čekaju.

Zemlja na ivici opstanka

Nauru se nalazi na maloj visoravni od fosfatne stene usred Pacifika. Sa površinom od samo 21 kvadratnog kilometra, jedna je od najmanjih država na svetu.

Jedinstvene naslage fosfata – ključnog sastojka za proizvodnju đubriva – nekada su činile Nauru jednom od najbogatijih zemalja po glavi stanovnika.

Međutim, rezerve su odavno iscrpljene, a istraživači procenjuju da je 80% ostrva danas neupotrebljivo zbog posledica rudarenja.

Sada se Nauru suočava s dodatnom pretnjom: naučnici su izmerili da nivo mora oko ostrva raste 1,5 puta brže od globalnog proseka.

Kontroverzni "zlatni pasoši"

Dosadašnji pokušaji prikupljanja finansijskih sredstava nisu dovoljni za rešavanje problema, kaže Edvard Klark, koji vodi novi Program ekonomske i klimatske otpornosti kroz državljanstvo Naurua.

- Zaduživanje bi predstavljalo preveliko opterećenje za buduće generacije, a međunarodna pomoć nije dovoljna - rekao je Klark za AFP.

Vlada Naurua očekuje da će program u prvoj godini doneti 5,7 miliona dolara, što odgovara prihodu od oko 66 prodatih pasoša. Cilj je da se ta cifra postepeno poveća na 43 miliona dolara godišnje, odnosno 500 prodatih pasoša, što bi činilo oko 20% ukupnih budžetskih prihoda.

Zvaničnici veruju da će 90% stanovništva u nekom trenutku morati da se preseli na višu nadmorsku visinu. Prva faza tog preseljenja koštaće najmanje 60 miliona dolara.

- Ovo je vid inovacije - kaže Klark.

- Dobro je poznato da zemlje koje su najranjivije na klimatske promene trpe nesrazmerne posledice. Zato postoji hitna potreba da one nesrazmerno više profitiraju od klimatskih inovacija.

Opasnosti i prethodni skandali

Više od 60 zemalja širom sveta nudi neki oblik državljanstva kroz investicije, pokazalo je istraživanje australijskog Instituta Loui.

I druge pacifičke države, poput Vanuatua, Samoe i Tonga, u prošlosti su prodavale pasoše, navodi ova istraživačka organizacija.

Henrijeta Meknil, istraživačica sa Australijskog nacionalnog univerziteta, upozorava da ovakvi programi mogu pomoći državnim budžetima, ali su istovremeno skloni zloupotrebama.

- Kriminalci mogu koristiti ove dokumente za izbegavanje zakona, pranje novca ili zloupotrebu bezviznih režima - rekla je Meknil.

Nauru je već imao loše iskustvo s prodajom pasoša.

Godine 2003. zvaničnici su prodali državljanstvo pripadnicima Al-Kaide, koji su kasnije uhapšeni u Aziji, prenosi australijski ABC.

Sada Klark tvrdi da će novi program biti daleko rigorozniji.

- Pasoše će moći da dobiju samo investitori koji prođu najstrože provere. Ovaj program nije samo kupovina pasoša – to je prilika da se postane deo zajednice posvećene rešavanju globalnih problema - rekao je on.

Nauru i prihvat migranata

Od 2012. Nauru je dobijao milione dolara od Australije za smeštaj migranata koji su tražili azil u toj zemlji.

Međutim, ovaj sporazum postepeno je ukidan nakon što je zabeleženo 14 smrti među pritvorenicima, više pokušaja samoubistava i šest slučajeva koji su završili pred Međunarodnim krivičnim sudom.

Prema poslednjim podacima australijske vlade, na Nauruu je 31. avgusta 2024. još uvek bilo 87 migranata u pritvoru.

(Telegraf Biznis/The Guardian)