Tri smrtonosne igračke koje su povučene sa tržišta: Deca se igrala uranijumom, lomila kosti, ostajala bez kose

Igračke bi trebalo da budu bezbedne, edukativne i zabavne, ali istorija nam pokazuje da su neki proizvodi završili kao prava pretnja po zdravlje i bezbednost dece. Neke su bile toliko opasne da su ubrzo povučene sa tržišta, ali ne pre nego što su izazvale povrede i paniku među roditeljima.

Predstavljamo tri najopasnije igračke svih vremena koje su zabranjene zbog ozbiljnih rizika.

Teme za vas

1. Gilbert U-238 Atomic Energy Lab (1950-1951) – igračka sa radioaktivnim materijalom

U današnje vreme zvuči neverovatno, ali pedesetih godina prošlog veka deca su mogla da se igraju pravim uranijumom – i to u sopstvenoj sobi! Gilbert U-238 Atomic Energy Lab bio je naučni komplet koji je obećavao budućim naučnicima priliku da istražuju tajne nuklearne energije.

Problem? Sadržao je uzorke pravog uranijuma i druge radioaktivne materijale.

Komplet je uključivao i Geigerov brojač, kameru za posmatranje čestica i brojne eksperimente koji su deci omogućavali da istražuju svet atomskih reakcija. U teoriji, zvučalo je kao revolucionarna edukativna igračka. U praksi – roditelji su nesvesno izlagali decu zračenju!

Nakon što su stručnjaci upozorili na potencijalne zdravstvene rizike, set je brzo povučen sa tržišta. Danas se smatra jednom od najopasnijih igračaka ikada proizvedenih.

2. Clackers (1970-e) – igračka koja je lomila kosti

Sedamdesetih godina prošlog veka deca su bila opsednuta igračkom koja je na prvi pogled delovala bezazleno – Clackers. Ove plastične kugle bile su povezane kanapom, a cilj igre bio je da ih igrači brzo udaraju jednu o drugu, stvarajući zvuk koji podseća na kastanjete.

Međutim, problem je nastao kada bi kugle, napravljene od tvrde plastike, pukle pod pritiskom i rasprsnule se u oštre delove. Deca su zadobijala ozbiljne posekotine, modrice, pa čak i prelome kostiju kada bi ih delovi pogodili u lice ili ruke. Kako su povrede postale sve učestalije, vlasti su odlučile da zabrane proizvodnju ove igračke.

3. Cabbage Patch Snacktime Kids (1996) – lutke koje su "jele" prste i kosu

Lutke koje same "jedu" hranu zvučale su kao san za decu koja su želela interaktivnu igračku. Cabbage Patch Snacktime Kids, lansirane 1996. godine, imale su ugrađene mehaničke vilice koje su mogle da "žvaću" plastičnu hranu.

Problem? Lutke nisu znale da stanu.

Mnogi roditelji prijavljivali su da su deca, u želji da ih nahrane, nesrećno završavala s prstima zarobljenim u ustima lutke. Još gori scenario? Lutke su uvlačile i kosu! Jednom kada bi mehanizam uhvatio pramen, nije bilo načina da ga zaustavite osim da odsečete kosu ili rasklopite igračku.

Panika među roditeljima i brojni incidenti doveli su do hitnog povlačenja ovih lutaka sa tržišta.

4. Olovo u dečjim igračkama: Trovanje skriveno u bojama

Danas se olovo u igračkama smatra ozbiljnom pretnjom po zdravlje, ali nekada je bilo sasvim uobičajeno da se koristi u bojama i premazima, čak i za predmete namenjene deci. Decenijama su roditelji širom sveta nesvesno kupovali igračke prekrivene olovnom bojom, ne znajući da su one otrovne i da mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice.

Zašto je olovo uopšte korišćeno?

Olovo je vekovima bilo omiljeni dodatak bojama jer im je davalo intenzivnije i dugotrajnije boje, poboljšavalo otpornost na vlagu i činilo ih glađim i postojanijim. Od 19. veka pa sve do kraja 20. veka, olovna boja se koristila u svemu – od zidova u domovima, preko nameštaja, pa sve do igračaka za decu.

Plastične i drvene igračke su često bile premazane jarkim, privlačnim bojama koje su sadržale olovo, a mala deca, koja prirodno istražuju svet stavljanjem stvari u usta, nesvesno su gutala toksične čestice.

Zdravstveni problemi i prvi znaci opasnosti

Trovanje olovom je posebno opasno za decu, jer olovo može da se akumulira u organizmu i izazove ozbiljne probleme, uključujući:

• Oštećenje mozga i usporen kognitivni razvoj
• Smanjenje IQ-a i problema sa učenjem
• Poremećaje pažnje i hiperaktivnost
• Anemiju i oštećenje bubrega
• Problema sa rastom i razvojem

Tokom 20. veka, lekari su sve češće počeli da primećuju da deca koja su često bila u kontaktu sa olovnom bojom pokazuju znakove trovanja – umor, iritabilnost, problemi s koncentracijom i, u težim slučajevima, ozbiljna oštećenja mozga i čak smrt.

Zabrane i povlačenje sa tržišta

Prvi zakoni o zabrani olovne boje doneti su još 1920-ih u nekim evropskim zemljama, ali je ona i dalje široko korišćena u industriji igračaka. Tek 1978. godine, Sjedinjene Američke Države su zabranile upotrebu olovne boje u kućama i proizvodima za decu, dok je u mnogim drugim zemljama zabrana došla znatno kasnije.

Ipak, problem nije potpuno nestao. U 21. veku, mnoge igračke proizvedene u Kini i drugim zemljama sa slabijom regulativom i dalje su sadržavale opasne količine olova. Tako je 2007. godine došlo do jednog od najvećih povlačenja igračaka u istoriji, kada je kompanija Mattel opozvala više od milion igračaka prekrivenih olovnom bojom, proizvedenih u Kini.

Ove igračke danas su deo crne istorije industrije zabave za decu i služe kao primer koliko je važno testirati proizvode pre nego što se nađu u rukama mališana. I dok su neka deca pedesetih godina rukovala uranijumom, sedamdesetih lomila kosti, a devedesetih ostajala bez kose, jasno je da su sigurnosni standardi danas daleko stroži – na sreću roditelja i dece širom sveta.

(Telegraf Biznis)