Članice EU se dogovorile o carinama na poljoprivredne proizvode i đubriva iz Rusije

Države članice Evropske unije usvojile su danas pregovaračku poziciju o uvođenju carina na niz poljoprivrednih proizvoda i đubriva iz Rusije i Belorusije, saopšteno je iz Saveta EU.

- Savet je usvojio stav, s obzirom na pregovore sa Evropskim parlamentom, o uredbi kojom će se uvesti tarife na preostale poljoprivredne proizvode iz Rusije i Belorusije, kao i na određena đubriva na bazi azota - navodi se u saopštenju ove institucije EU.

Kako se dodaje, očekuje se da će carine smanjiti prihode od ruskog izvoza, ograničavajući na taj način sposobnost Rusije da finansira rat u Ukrajini.

- Carine imaju za cilj da smanje zavisnost od Rusije i Belorusije, podstaknu domaću proizvodnju i podrže industriju đubriva EU, istovremeno obezbeđujući da Rusija nema komercijalne koristi od nastavka izvoza u Uniju - poručeno je iz Saveta EU.

One će, dodaje se, omogućiti diverzifikaciju snabdevanja iz trećih zemalja kako bi se uspostavila stabilna ponuda đubriva i kako bi se osiguralo da đubriva ostanu pristupačna za farmere u EU.

"Pažljivo ćemo pratiti primenu ovih tarifa kako bismo osigurali da su industrija đubriva u EU i farmeri zaštićeni, dok istovremeno smanjujemo zavisnost EU, čuvamo globalnu bezbednost hrane i dodatno slabimo rusku ratnu ekonomiju", rekao je ministar razvoja i tehnologije Poljske Krištof Pašik, čija zemlja predsedava Savetu EU.

Povećanja tarifa za đubrivo će se odvijati postepeno, u prelaznom periodu od tri godine. Ovaj predlog Saveta EU uključuje mere za ublažavanje uticaja na poljoprivrednike u EU, ukoliko dođe do značajnog povećanja cena đubriva.

Poljoprivredni proizvodi na koje utiču nove tarife čine 15 odsto ukupnog uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Rusije u 2023. godini.

Nakon stupanja na snagu novih tarifa, sav uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije biće predmet carina EU.

U 2023. godini uvoz predmetnih đubriva iz Rusije predstavljao je preko 25 odsto ukupnog uvoza Unije, što je oko 3,6 miliona tona u vrednosti od 1,28 milijardi evra.

Nakon što Evropski parlament usvoji svoj stav, ove dve institucije EU moraće da se dogovore o zajedničkom tekstu, a potom bi Savet EU trebalo da formalno usvoji uredbu kvalifikovanom većinom.

(Telegraf Biznis/Tanjug)