Milijarde stižu na Jadran: Arapi dižu novi Dubai, fokus na jednom gradu, grade i aerodrom

Jedan od najvećih globalnih investitora šeik Mohamed Alabar je tokom jučerašnje posete Crnoj Gori razgovarao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima o ulaganjima koja bi mogla dostići stotine miliona evra, a možda i milijarde, piše Pobjeda.

Crna Gora, kako saznaje portal BiznisCG, nije imala ovako značajnog investitora od Mankovog vremena, kada je Porto Montenegro ušao u istoriju kao primer uspešnog partnerskog ulaganja stranog kapitala i države.

Mohamed Alabar je ime koje odjekuje u svetu nekretnina i investicija. Ovaj emiratski biznismen proslavio se kao osnivač Emaar Properties – kompanije koja stoji iza čuvenog nebodera Burdž Kalifa u Dubaiju i mnogih drugih megaprojekata.

Danas Alabar vodi kompaniju Eagle Hills, privatnu investicionu i razvojnu firmu sa sedištem u Abu Dabiju, specijalizovanu za izgradnju modernih gradskih centara i luksuznih destinacija širom sveta.

Njegovi projekti postali su sinonim za kvalitet i prestiž, od kojih mnogi stimulišu lokalnu ekonomiju, otvaraju nova radna mesta i privlače dodatne strane investicije. U poslednjih tridesetak godina Alabar je ostvario razvojne poduhvate u preko 16 zemalja, a svaka od tih investicija pažljivo je planirana kao savremena urbana celina sa stanovima, hotelima, trgovačkim centrima i drugom infrastrukturom.

Kao globalni investitor, Alabar je jednako aktivan na Dalekom istoku i u Evropi. Njegovo ime posebno je poznato na Balkanu gde je Eagle Hills realizovao ili najavio više velikih projekata. Upravo ta regionalna usmerenost dovela ga je i do Crne Gore, koju vidi kao sledeću destinaciju za svoj investicioni poduhvat. Zahvaljujući reputaciji čoveka koji je "izgradio dobar deo modernog Dubaija", Alabarov dolazak u Crnu Goru privlači ogromnu pažnju javnosti i budi optimizam da bi ova naša država mogla biti sledeća uspešna priča u njegovom portfoliju.

Poseta Crnoj Gori – najveća investiciona prilika od vremena Pitera Manka

Dolazak Mohameda Alabara u Crnu Goru mnogi porede sa vremenom kada je kanadski milijarder Piter Mank pokrenuo projekat Porto Montenegro u Tivtu pre petnaestak godina. Mankova investicija transformisala je napuštenu tivatsku vojnu luku u svetski poznatu marinu i luksuzno naselje, donoseći zemlji stotine miliona evra ulaganja i potpuno novi turistički profil. Sada se sličan investicioni zamah očekuje od Alabara, čija je nedavna poseta označena kao najvažnija investiciona poseta Crnoj Gori u poslednjih desetak godina.

On je u Podgorici i Ulcinju dočekan otvorenih ruku – slično kao u Srbiji i Albaniji gde su mu tamošnji lideri priredili izuzetno srdačan prijem.

Alabar je tokom ove posete razgovarao sa najvišim crnogorskim zvaničnicima o ulaganjima koja bi mogla dostići stotine miliona evra, ako ne i milijarde. Crna Gora nije imala ovako značajnog investitora od Mankovog vremena, kada je Porto Montenegro ušao u istoriju kao primer uspešnog partnerskog ulaganja stranog kapitala i države. Premijer i ministri su Alabara nazvali "prijateljem Crne Gore", a on je uzvratio istakavši veliki potencijal crnogorske obale i prirodnih lepotа. Ovakav entuzijazam podseća na period ranih 2000-ih kada je Crna Gora privlačila vizionare spremne da ulože u njenu transformaciju.

Fokus na Ulcinj: Aerodrom u Štoju, luksuzni resorti i nova bolnica

U centru Alabarovog interesovanja posebno se našao Ulcinj, najjužnija opština Crne Gore poznata po prelepој Velikoj plaži i netaknutoj Adi Bojani, ali i po slabijoj razvijenosti u odnosu na severniji deo obale. Alabar je upravo u Ulcinju prepoznao ogromnu mogućnost za razvoj novog luksuznog turističkog centra na Balkanu. Prema najavama sa sastanaka, planira se više povezanih projekata koji bi u narednim godinama potpuno promenili sliku ulcinjske rivijere.

Najambiciozniji među njima je izgradnja aerodroma u Štoju, u zaleđu Velike plaže. Ideja o ulcinjskom aerodromu postoji decenijama, ali nikada do sada nije imala ovako konkretnu podršku investitora. Novi aerodrom bi omogućio da turisti iz Evrope i sveta direktno sleću na prag Ulcinja, što bi znatno produžilo turističku sezonu i olakšalo dolazak gostiju visoke platežne moći. Već postoje i tehničke studije – planska dokumenta opštine Ulcinj predvidela su mogućnost gradnje aerodroma u tom području, navodeći da bi njegova lokacija u blizini granice sa Albanijom bila više prednost nego mana. Alabar je spreman da, uz podršku države, finansira ovu ključnu infrastrukturu, čime bi Ulcinj postao tek treći crnogorski grad sa međunarodnim aerodromom.

Uporedo s tim, ulaganja u turističke komplekse prostirala bi se duž same obale. Prema izvorima bliskim pregovorima, Alabarova Eagle Hills je već pokazala interesovanje za najatraktivnije delove Ulcinja – od Velike plaže do poluostrva Mavrijan. Planira se izgradnja elitnih letovališta sa hotelima najviše kategorije, vila kompleksa, marinom za jahte i pratećim sadržajem (restorani, spa-centri, šoping zone). Jedan od projekata koji se spominje je i poslovno-stambeni kompleks "Green Gate", koji bi Ulcinju doneo moderno gradsko središte kakvo trenutno postoji samo u većim crnogorskim gradovima. Transformacija obuhvata i revitalizaciju Ade Bojane, gde bi uz pažljivo očuvanje prirode bile izgrađene luksuzne eco-lodge vile i sportsko-rekreativni sadržaji. Sve ove investicije ciljaju da iskoriste ogromnu neiskorišćenu površinu Ulcinja – opština raspolaže sa preko 20 km netaknute obale – i da je pretvore u destinaciju za elitni turizam koja može konkurisati poznatim mediteranskim letovalištima.

Važan segment Alabarovog plana za Ulcinj je i ulaganje u društvenu infrastrukturu, pre svega zdravstvo. Tokom posete, Alabar je lokalnim vlastima ponudio donaciju za izgradnju nove bolnice u Ulcinju, čime je pokazao nameru da direktno podrži kvalitet života građana. Ulcinj trenutno nema savremenu opštu bolnicu – za ozbiljnije zdravstvene usluge stanovnici moraju ići u obližnje gradove poput Bara ili čak Podgorice. Alabarova donacija omogućila bi podizanje modernog medicinskog centra u Ulcinju, na korist čitavog regiona. Takav gest investitora ne samo da bi unapredio zdravstvenu zaštitu, već bi i ojačao poverenje lokalne zajednice da je cilj projekta dugoročni održivi razvoj, a ne samo profit. Lokalni zvaničnici pohvalili su ovu inicijativu, ističući da je rijetkost da investitor uz komercijalne poduhvate nudi i tako značajan doprinos zajednici.

Kombinacija infrastrukturnih (aerodrom, bolnica) i turističkih projekata (rizorti, marine) ukazuje da Alabar ima sveobuhvatan plan za Ulcinj. Ukoliko se on realizuje, Ulcinj bi u narednih nekoliko godina mogao da doživi preporod – od usnulog primorskog gradića poznatog po prelepoj prirodi, do svetske luksuzne destinacije koja će privlačiti bogate nautičare, investitore i turiste željne vrhunske usluge.

Ekonomske koristi za državu: lekcije Porto Montenegra i drugih projekata

Ovako obiman investicioni poduhvat nesumnjivo bi doneo značajne ekonomske benefite, ne samo Ulcinju, nego i celoj Crnoj Gori. Iskustva prethodnih stranih ulaganja pokazuju kakav multiplikativni efekat može imati jedan veliki projekat. Primer Porto Montenegra u Tivtu je ilustrativan: od pokretanja tog marina-resorta, Tivat je doživeo ekonomski procvat – postao je opština sa ubedljivo najvišim prosečnim platama u Crnoj Gori (prosečna neto plata u Tivtu dostigla je 1.243 evra u novembru 2024, što je gotovo 25% iznad državnog proseka), a lokalni budžet je višestruko uvećan. Budžet opštine Tivat kontinuirano raste sa 19,5 miliona evra u 2020. na planiranih 32 miliona evra u 2025., dobrim delom zahvaljujući prihodima od Porto Montenegra kroz poreze na nekretnine, komunalne takse i rastući luksuzni turizam. Ovaj projekat je otvorio stotine novih radnih mesta za lokalno stanovništvo – od marinaca, ugostitelja i graditelja, do menadžera marina i luksuznih hotela – čime je Tivat od nekadašnje male baze postao prosperitetni grad. Slično tome, može se očekivati da će Alabarova investicija podstaći rast zapošljavanja u Ulcinju, povećanje plata u sektorima turizma i građevine, kao i rast prihoda države kroz poreze i doprinose.

Eagle Hills se i u drugim sredinama dokazao kao pokretač lokalne ekonomije. Kompanija naglašava da kroz velike razvojne projekte diversifikuje lokalnu privredu, kreira nova radna mesta, privlači domaće i strane investicije i pospešuje razvoj biznisa i turizma. U Abu Dabiju, Amanu, Kairu i drugim gradovima gde je Eagle Hills prisutan, lokalne zajednice su osetile poboljšanje životnog standarda i infrastrukturni napredak.

Kritičari ovakvog pristupa ponekad postavljaju pitanja o uslovima i transparentnosti ovih dogovora, no važno je sagledati i širu sliku: zašto Alabar uživa poverenje regionalnih lidera? Odgovor leži u njegovim referencama – malo ko ima kredibilitet da realizuje mega-projekte od nule kao čovek koji je podigao Burdž Kalifu i veći deo modernog Dubaija. Upravo zato mnoge vlade objeručke prihvataju priliku da rade s njim, svesne da on donosi ono što im nedostaje – viziju i kapital za mega-projekte koji mogu obeležiti čitavu jednu epohu razvoja. U regionu je primeteno da političari vole merljive rezultate (kvadrate izgrađenih objekata, kilometre puteva i sl.), a Alabar im pruža mogućnost da takve rezultate prikažu biračima.

Za Crnu Goru, dobra vest je da su državni vrh i investitor brzo našli zajednički jezik. Vlada je već najavila spremnost da strateškim investitorima olakša proceduru i eventualno ponudi posebne podsticaje, što je uobičajena praksa i u drugim državama gde je Eagle Hills prisutan. Uz prijateljske odnose koje Alabar gradi, očekuje se da će potencijalne prepreke – administrativne ili političke – biti lakše prevaziđene. Lokalna zajednica u Ulcinju, uključujući i predstavnike različitih političkih partija, uglavnom pozdravlja inicijativu, nadajući se da će ona biti izvan dnevne politike i da će svi raditi zajedno na njenoj realizaciji. U tom smislu, Alabarovo umeće da se poveže sa različitim akterima može biti dragoceno za ostvarenje zacrtanih planova.

Od atraktivnih vizualizacija do brze realizacije: Alabarov model rada

Jedan od razloga Alabarovih uspeha je jedinstvena metodologija kojom pristupa projektima – od početne vizije do završetka radova. Gde god dođe, sa sobom donosi spektakularne vizualizacije i makete budućih kompleksa, koje već na prvi pogled ostavljaju jak utisak na partnere i javnost. U Beogradu i Draču je primenio isti, oproban recept: najpre su predstavljeni efektni kompjuterski renderi čitavih novih kvartova – višespratnice od stakla i čelika, široka šetališta, marine pune jahti i bulevari pod palmama – što je odmah izazvalo oduševljenje i pažnju medija. Takva jasna vizija "na dlanu" pomaže donosiocima odluka i građanima da zamisle kako će zapuštena područja danas izgledati za nekoliko godina kao moderne oaze. U Ulcinju se može očekivati sličan pristup: nije isključeno da će već ovog leta biti predstavljeni detaljni planovi i 3D animacije budućih rizorta na Velikoj plaži i kompleksa na Adi, koje će probuditi maštu građana o novom izgledu ulcinjske obale.

Nakon faze vizualizacije i planiranja, Alabarov tim prelazi na brzu implementaciju. Primer za to je Belgrade Waterfront – samo nekoliko meseci nakon što je projekat javno predstavljen, na terenu su postavljeni temelji prvih zgrada. Slično je i u Draču: čim je potpisan ugovor, započeti su pripremni radovi i prodaja stanova "na maketi". Uobičajeno je da Eagle Hills još u toku rane faze krene sa marketinškim aktivnostima – na primer, pokreće se web stranica gde zainteresovani kupci mogu izraziti interes za kupovinu apartmana koji još nisu ni izgrađeni. Ovakav paralelni pristup (prodaja i promocija dok gradnja tek počinje) omogućava projektu snažan zamajac: prikupljaju se avansna sredstva, stvara se lista klijenata i podiže se svest javnosti.

Kritičari bi mogli reći da iza blistavog dekora stoje i teški zadaci – pribavljanje dozvola, rešavanje imovinskih odnosa, uklapanje u planove zaštite prirode itd. Međutim, Alabar je pokazao da zna savladati i te prepreke uz dobru saradnju sa lokalnim vlastima. U Beogradu je, recimo, izmenjen urbanistički plan velikom brzinom kako bi projekat mogao da napreduje, dok je u Albaniji vladina Komisija za strateške investicije odobrila poseban status projektu u Draču. Na sličan način, možemo očekivati da će za Ulcinj biti formiran tim ili komisija koja će pratiti realizaciju – od republičkog do opštinskog nivoa – kako bi se administrativni poslovi ubrzano rešavali. Inženjerski timovi Eagle Hills-a poznati su po tome što angažuju lokalne stručnjake i kompanije gde god mogu, čime se ubrzava rad na terenu i prenosi know-how. Recimo, u izgradnji beogradskih kula učestvovale su domaće građevinske firme, a isto se planira i u Crnoj Gori – crnogorski građevinci i projektanti mogli bi dobiti značajan deo posla, što opet znači zapošljavanje domaće radne snage i rast njihovih referenci.

Još jedna odlika Alabarovog modela je fleksibilnost i prilagođavanje tržištu. Ako potražnja za stanovima premaši očekivanja, on će možda povećati stambeni deo projekta; ako se ukaže prilika za dovođenje renomiranog hotelskog brenda, prilagodiće plan da uključi i veći hotelski kapacitet. Već se spekuliše da bi u Ulcinj mogli doći svetski hotelski lanci poput Four Seasons ili Address Hotels (jedan od brendova povezanih sa Emaar grupom). Pored toga, Eagle Hills u svojim kompleksima često uvodi i sadržaje poput zdravstvenih centara i edukativnih kampusa, što podiže vrednost destinacije tokom cele godine, a ne samo leti. S obzirom da se spominje i bolnica kao deo ulaganja, nije isključeno da će Ulcinj dobiti i specijalizovanu medicinsku ustanovu ili kliniku koja bi mogla privući i zdravstveni turizam (npr. za rehabilitaciju, well-being i sl.), što bi diverzifikovalo ponudu.

Ukratko, Alabarov metod je spoj grandiozne vizije i operativne efikasnosti. Od momenta kada predstavi projekat do trenutka kada prve građevine izrastu, često prođe mnogo kraće vremena nego što je to uobičajeno na Balkanu. Ta brzina uliva poverenje i pokazuje da su njegove namere ozbiljne. Ako se isti tempo prenese i na Crnu Goru, Ulcinj bi mogao već za par godina dobiti prve nove hotele i uređene plaže, a u roku od pet do sedam godina i kompletan novi turistički grad u malom.

Za Crnu Goru, regionalna aktivnost Alabara znači i veću vidljivost. Ako Eagle Hills paralelno bude razvijao projekte u više balkanskih zemalja, to može dovesti i do sinergije u promociji – turisti koji posete Beograd na vodi ili luku Drač čuće i za novi resort u Ulcinju.

Ulcinj pred preporodom: dugoročni prosperitet Crne Gore na vidiku

Ako se svi ovi planovi ostvare, Ulcinj bi mogao doživeti sudbinu kakvu je pre njega iskusio Tivat: da od relativno zapostavljenog kutka obale postane centar luksuza i razvoja. Zamisliva je slika za nekoliko godina – privatni avioni bogatih gostiju sleću na aerodrom Štoj, odakle ih za deset minuta vožnje dočekuju kilometri preuređenih plaža sa ekskluzivnim rizortima. Na Velikoj plaži niču hotelski kompleksi okruženi palmama, svetski restorani i beach klubovi, dok u ulcinjskoj marini u Limanu klijentela ostavlja jahte duge nekoliko desetina metara. Stari grad Ulcinj prepun je umetničkih galerija, butik-hotela i restorana koji spajaju lokalnu tradiciju sa luksuzom, privlačeći kako strane, tako i domaće posetioce. Paralelno, u zaleđu, novi aerodrom otvara Ulcinj ka tržištima od Bliskog istoka do Skandinavije, a nova bolnica pruža sigurnost i stanovnicima i turistima da će imati vrhunsku negu.

Ovakav scenario do juče je delovao kao san, ali sa Alabarom postaje dostižan. Emocije nade i entuzijazma vidljive su među Ulcinjanima – koji su generacijama gledali kako turisti prolaze pored njihovog grada ka Budvi ili Dubrovniku, a sada prvi put realno očekuju da će i njihov kraj zablistati na mapi luksuznih destinacija. Mnogi starosedeoci se sećaju da je Ulcinj 80-ih godina imao popularna letovališta i punu plažu, da bi tokom 90-ih i 2000-ih pao u drugi plan. Sada se javlja šansa za novi početak, da Ulcinj povrati stari sjaj i još ga umnogostruči kroz savremene investicije.

Sa makroekonomskog aspekta, Crna Gora bi ovim dobila snažan podsticaj za održivi rast. Turizam već čini oko četvrtine crnogorskog BDP-a; realizacijom ovakvog projekta taj udeo bi mogao još porasti, ali uz kvalitativan pomak – fokus na luksuzni turizam znači i veću dodatu vrednost. Takođe, diversifikacija kroz marine, sportske i zdravstvene sadržaje produžiće sezonu i smanjiti zavisnost od samo letnjih meseci. Multiplikativni efekti prelivaće se na sever zemlje (poljoprivreda će imati veću potražnju za proizvodima, npr. za hotelske kuhinje; planinski turizam može biti deo šire ponude gostima koji dođu na primorje) i na ostatak primorja (posetioci Ulcinja verovatno će obilaziti i Kotor, Cetinje, nacionalne parkove, čime se troši novac i tamo). U finansijskom smislu, veći devizni priliv iz turizma ojačaće platni bilans države i stabilnost eura u Crnoj Gori, dok će porezi od novih kompanija i zaposlenih puniti državni budžet iz kojeg se finansiraju škole, bolnice, penzije.

Naravno, realnost investicija uvek nosi i rizike – od globalnih ekonomskih kretanja do lokalne birokratije – pa euforiju treba balansirati zdravim oprezom. Ipak, činjenica da iza ovog plana stoji provereni vizionar kao što je Mohamed Alabar pruža razlog za opravdani optimizam. Njegova dosadašnja dela – od blještavila Dubaija, preko Beograda na vodi, do obnove jadranskih bisera – svedoče da zna i može ostvariti velike snove. Crna Gora se sada našla u prilici da bude deo te priče. Ulcinj, sa svojom netaknutom prirodom i bogatim kulturnim nasleđem, ima sve predispozicije da uz pravu investiciju zablista. Ako se planovi ostvare, ovaj grad bi mogao postati simbol jednog novog talasa razvoja Crne Gore u 21. veku – talasa gde se strani kapital i lokalni potencijal spajaju da bi stvorili nešto od čega svi imaju koristi.

Uz partnerstvo sa Alabarom i Eagle Hills-om, Crna Gora ne dobija samo finansijsku injekciju, već i znanje, promociju i globalnu mrežu kontakata koju ovakav investitor donosi. Ulcinj bi mogao postati primer kako se uz poštovanje lokalne zajednice i prirode mogu realizovati veliki projekti na obostrano zadovoljstvo. Na kraju, najveći dobitak bi bila promena percepcije: da Crna Gora nije samo mala turistička zemlja, već destinacija otvorena za najveće svetske vizionare i investicije. A to je nasleđe koje bi se osećalo decenijama unapred – kroz prosperitetnije društvo, nove generacije koje ovde pronalaze svoju šansu i ponos što je jedan grad, nekad na marginama, postao svetska priča o uspehu.

(Telegraf.rs)