Pogledajte koliko su plate u obrazovanju skočile od 2019. u Hrvatskoj: Ipak, sprema se novi štrajk

Školski sindikat Preporod, Nezavisni sindikat zaposlenih u srednjim školama Hrvatske (NSZSŠH) i Nezavisni sindikat nauke i visokog obrazovanja najavljuju jednodnevni štrajk ove nedelje u Hrvatskoj, a tačan datum biće objavljen dva dana pre njegovog početka.

Sindikati su doneli ovu odluku nakon neuspelog postupka mirenja s vladom, tokom kojeg su izneli pet zahteva – tri vezana za poboljšanje materijalnog statusa i dva nematerijalna.

Pet zahteva sindikata Povećanje osnovice za 10% umesto trenutnih 3+3% Redefinisanje koeficijenata kroz Uredbu o koeficijentima Privremeni dodatak dok se ne uredi sistem koeficijenata Izuzimanje sistema nauke i obrazovanja iz ocenjivanja definisanog Zakonom o platama i Uredbom o ocenjivanju Odlaganje uvođenja reforme stručnog obrazovanja i sistematizacija pojedinih radnih mesta kroz nove pravilnike Vlada preti: Nećemo platiti štrajk

Iz vlade su poručili da ne vide razlog za štrajk, a ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić najavio je da štrajk neće biti plaćen.

- Nećemo pristati na takve ucene - rekao je kratko.

Naglasio je da su na sastanku parlamentarne većine detaljno objasnili koliko su plate rasle poslednjih godina (osnovica 48% i 37% kroz koeficijente) i istakao da nema potrebe za štrajkom baš u nedelji kada se održavaju nacionalni ispiti.

Koliko su plate u obrazovanju rasle poslednjih godina?

Prema podacima Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih, plate su značajno porasle od novembra 2019. (godina velikog štrajka u obrazovanju) do novembra 2024. godine.

Medijalne neto plate, koje predstavljaju srednju vrednost (polovina zaposlenih zarađuje više, polovina manje), porasle su ovako:

• Osnovne škole: učitelji su dobili nominalni rast od 73%, sa 913 € na 1.578 €
• Srednje škole: nastavnici su zabeležili rast od 72%, sa 934 € na 1.608 €
• Fakulteti: plate su porasle između 46% i 60%

Međutim, kada se uračuna inflacija od 27,7% u tom periodu, realni rast plata izgleda ovako:

• Učitelji u osnovnim školama: 35% realni rast
• Nastavnici u srednjim školama: 35% realni rast
• Profesori na fakultetima: 21% realni rast

Realna plata je nominalna plata umanjena za inflaciju, odnosno pokazuje stvarnu kupovnu moć.

Ko je prošao najbolje, a ko najlošije?

Najveći dobitnici nisu oni na vrhu obrazovne piramide. Nastavnici sa najvišim zvanjem u srednjim školama ostvarili su najveći realni rast od skoro 40%, dok su redovni profesori na fakultetima prošli najlošije sa samo 14% realnog rasta.

Uopšteno, školski sistem prošao je bolje od visokog obrazovanja. Dok su učitelji i nastavnici ostvarili prosečan realni rast plata od oko 33%, fakultetsko osoblje se moralo zadovoljiti sa prosečnih 20%.

Kakav je njihov položaj u odnosu na prosečnog građanina?

Svi zaposleni u obrazovanju imaju iznadprosečne plate u odnosu na medijalnu platu u Hrvatskoj, koja je u novembru 2024. iznosila 1.162 evra:

Obični učitelj zarađuje 36% više od hrvatskog proseka Asistent na fakultetu zarađuje 16% više Redovni profesor na fakultetu zarađuje čak 170% više

Međutim, treba uzeti u obzir da su plate u obrazovanju iste u celoj zemlji, dok troškovi života značajno variraju. Pored toga, rast plata u javnom sektoru proteklih godina uglavnom je bio veći od rasta plata u privatnom sektoru.

Nova povećanja u 2024.

Osim toga, sindikati traže dodatno povećanje osnovice od 10%, iako su im u februaru i oktobru već odobrena povećanja od po 3%. Prva povišica isplaćena im je u martu, a druga ih očekuje u oktobru.

Da li je štrajk opravdan?

Sindikati tvrde da plate ne prate rast životnih troškova, dok vlada ističe da su primanja značajno rasla. I jedni i drugi su verovatno delimično u pravu, ali ostaje pitanje šta sindikati zaista žele postići.

U emisiji Otvoreno povodom najavljenog štrajka sučelili su se lider Školskog sindikata Preporod Željko Stipić i državni sekretar u Ministarstvu nauke, obrazovanja i mladih Stipe Mamić.

Sindikati uglavnom porede svoje plate sa drugim sektorima, ali retko spominju konkretne probleme unutar obrazovanja ili ih ne povezuju sa platama. Takođe, obrazovni sistem se često posmatra kao homogena celina, iako postoje značajne razlike između škola i fakulteta.

Štrajk će početi ove nedelje, ali ostaje da se vidi koliko će trajati i hoće li sindikati i vlada postići dogovor. Verovatniji scenario je zadržavanje statusa kvo u pogledu poboljšanja obrazovnog sistema – bez obzira na to hoće li plate rasti ili ne. A u tom slučaju, svi gubimo.

(Telegraf Biznis/Index)