Evropa u recesiji? Koliko će ekonomski pad pogoditi građane i kada se očekuje oporavak

Evropska ekonomija suočava se sa ozbiljnim izazovima, a sve više pokazatelja ukazuje na ulazak u recesiju. Visoka inflacija, rast kamatnih stopa i geopolitička nestabilnost doprinose usporavanju privrednog rasta, što se direktno odražava na standard građana.

Glavni uzroci ekonomske krize

Jedan od ključnih faktora recesije u Evropi jeste uporna inflacija, koja, iako u padu u odnosu na prošlu godinu, i dalje opterećuje domaćinstva i preduzeća. Evropska centralna banka (ECB) nastavila je sa povećanjem kamatnih stopa u pokušaju da obuzda rast cena, ali je to dodatno otežalo pristup kreditima i usporilo investicije.

Pored toga, energetska kriza nastala usled rata u Ukrajini i sankcija prema Rusiji dovela je do rasta cena struje i gasa, što je uticalo na poslovanje mnogih evropskih industrija. Pad proizvodnje i smanjenje potrošnje dodatno su oslabili ekonomsku aktivnost.

Kako recesija utiče na građane?

Građani širom Evrope već osećaju posledice ekonomske krize. Kupovna moć se smanjuje, dok su cene osnovnih proizvoda i usluga i dalje visoke. U zemljama poput Nemačke, Francuske i Italije primećen je pad industrijske proizvodnje, što dovodi do smanjenja broja radnih mesta i rasta nezaposlenosti.

Posebno su pogođeni sektori maloprodaje, građevinarstva i auto-industrije. Banke su postale opreznije u odobravanju kredita, što dodatno otežava građanima kupovinu nekretnina i automobila. Istovremeno, preduzeća se suočavaju sa višim troškovima finansiranja, što usporava investicije i otvaranje novih radnih mesta.

Kada se može očekivati oporavak?

Ekonomisti predviđaju da bi Evropa mogla ostati u stagnaciji ili blagoj recesiji najmanje do kraja 2025. godine. Ključni faktori za ekonomski oporavak biće stabilizacija inflacije, smanjenje kamatnih stopa i obnavljanje investicija u ključne sektore poput tehnologije, energetike i infrastrukture.

ECB bi mogla početi sa postepenim smanjenjem kamatnih stopa već u drugoj polovini 2025, što bi olakšalo situaciju na finansijskom tržištu i podstaklo privredni rast. Takođe, ukoliko geopolitička situacija u svetu ostane stabilna, moguće je da se tržišta rada i investicija oporave brže nego što se trenutno predviđa.

Evropa ulazi u ekonomski težak period, a građani već osećaju posledice kroz visoke cene, smanjenje radnih mesta i otežan pristup kreditima. Iako se recesija ne može u potpunosti izbeći, pravovremene mere monetarne i fiskalne politike mogle bi ublažiti njen efekat i ubrzati put ka oporavku. Do tada, evropski građani će morati da se prilagode realnosti u kojoj je štednja postala nužnost, a ne izbor.

(Telegraf Biznis)