Ovo su 3 najveće nepoznanice! Svet je u neizvesnosti, čeka prelomnu najavu: "'Prljavih 15' će stradati!"

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp će 2. aprila predstaviti "recipročne" carine koje će nametnuti zemljama za koje veruje da su godinama tajno krale od Sjedinjenih Država, prenosi Skaj njuz.

Iako se ne zna o kojim zemljama je reč, Tramp je 30. marta rekao da će uvesti carine za "sve zemlje".

Da li će to zaista biti slučaj? Teško je reći, pogotovo što je američki predsednik 28. marta izjavio da je spreman da pregovara sa zemljama koje ne žele da im SAD nameću carine, ali da će pregovori početi posle 2. aprila, takozvanih "Dana oslobođenja". On je ranije rekao da je moguće da će nekim državama učiniti ustupke, a prema drugima da bude još ljubazniji.

Od kada je po drugi put postao predsednik SAD, Donald Tramp je carinama opteretio uvoz aluminijuma, čelika, automobila i šampanjca, kao i Kinu, Kanadu i Meksiko, a svojim carinskim bičem zapretio je i nizu drugih zemalja.

Carine o kojima Tramp govori su zapravo porezi na robu koju Amerika uvozi iz ostatka sveta. Ove tarife plaćaju američki uvoznici. Skaj njuz kaže da vlasti SAD žele da obeshrabre uvoz, zaštite američke proizvođače i povećaju broj radnih mesta carinama. Međutim, kompanije će podići cene svojih proizvoda zbog tarifa, što znači da će potrošači morati da ih plaćaju više. Carine mogu naštetiti zemljama izvoznicama jer će njihovi proizvodi postati skuplji i manje atraktivni.

Tramp planira da na carine koje će druge zemlje nametnuti Americi odgovori "recipročnim" carinama. Novi-stari predsednik SAD u svom prvom mandatu je takođe koristio carine da bi stekao prednost u trgovinskim pregovorima sa Kanadom i Meksikom.

Foto: Tanjug/AP

Velika Britanija se nada da će se naći na listi zemalja koje će Tramp poštedeti novih carina, ali britanski premijer Kir Starmer i američki predsednik još pregovaraju. Britanac je rekao da pregovori teku dobro, ali da će najverovatnije biti carina.

- Niko ne želi trgovinski rat, ali ja moram da vodim računa o interesima nacije - rekao je Starmer.

Skaj njuz navodi da Tramp nije rekao da će uvesti nove carine Velikoj Britaniji i da su London i Vašington uglavnom ravnopravni trgovinski partneri.

Carina od 25 odsto na automobile uvezene u Ameriku stupiće na snagu 2. aprila, a najavljeno je da će u maju uvesti i carine na automobilske delove. Carine koje će nametnuti na delove automobila mogle bi ozbiljno da naškode američkim proizvođačima automobila jer ih nabavljaju iz celog sveta. Tramp je rekao da će ove tarife podstaći rast. Američki predsednik se pohvalio najavom južnokorejskog proizvođača automobila Hjundai da će u američkoj državi Luizijana graditi fabriku vrednu 5,8 milijardi dolara.

Ako Tramp uvede carine na automobile Britaniji, patiti će britanski proizvođači Jaguar Land Rover, Aston Martin i Rols-Rojs. Amerika je najveće inostrano tržište za britanske automobile, koje je proizvođačima donelo 6,4 milijarde funti (7,65 milijardi evra) u 2023. godini, 18,4 odsto ukupnog prihoda u inostranstvu.

Tramp je rekao da će uvesti carine od 25 odsto svim zemljama koje kupuju naftu i/ili gas iz Venecuele (uključujući Sjedinjene Države).

Američki predsednik je 12. marta uveo carine od 25 odsto na sav čelik i aluminijum koji se uvozi u SAD.

Kina je uvela carine od 20 odsto na sve proizvode koje izvozi u Ameriku.

Kanada i Meksiko će 2. aprila dobiti tarife od 25 odsto. U međuvremenu je Kanadi uveo carine od 10 odsto na energente.

Svet je u velikoj meri osudio Trampovu carinsku politiku, a posebno oštre reakcije stigle su iz Kanade i Meksika.

Neke zemlje su na Trampove tarife odgovorile svojim, a neke su mu samo zapretile

Kina je uvela niz carina Americi, od onih na ugalj i tečni naftni gas do onih na sirovu naftu i poljoprivredne proizvode.

Kanada je uvela carine na proizvode od čelika i aluminijuma, kao i na hranu i odeću.

Evropska unija je saopštila da će uvesti recipročne carine za SAD, ali nije rekla kolike će one biti. Unija je prvobitno rekla da će uvesti kontramere 1. aprila, pogodivši američku robu vrednu 26 milijardi evra, ali je kasnije rekla da će ih uvesti sredinom aprila.

Najveće nepoznanice

Bi-Bi-Si je istakao tri najveće nepoznanice uoči Trampove revolucionarne objave.

1. Koliko će biti visoke carine?

Bela kuća nije objavila koliko bi mogle biti visoke tarife, iako analitičari spekulišu o različitim mogućim stopama. Tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, Tramp je zagovarao carinu od 10% na sav uvoz u SAD, ponekad sugerišući da bi stopa mogla biti 20% pa čak i 60% za uvoz iz Kine. Nakon preuzimanja dužnosti, uveo je koncept "recipročnih" tarifa, sugerišući da će se stope razlikovati od zemlje do zemlje.

- Vrlo jednostavno, ako oni nama naplate, mi ćemo im naplatiti - rekao je on u februaru, neposredno pre nego što je naredio zvaničnicima da razviju takav plan.

Bela kuća je tada dodatno zakomplikovala situaciju, napominjući da bi njihove preporuke, pored tarifa, uključivale i druge politike koje smatraju nepravednim prema američkom biznisu, poput poreza na dodatu vrednost (PDV).

To je izazvalo paniku među preduzetnicima i političarima koji pokušavaju da procene koliko će poresko opterećenje pasti na njihove proizvode i kako će se najavljene tarife uklopiti sa postojećim, poput onih na čelik i aluminijum koje je Tramp već uveo. Na primer, evropski zvaničnici se pripremaju za dvocifrene carine na svoj izvoz. Tramp je ranije ove godine rekao da planira da uvede uvoznu carinu od 25 odsto na robu iz Evropske unije.

2. Koje zemlje bi mogle biti pogođene?

Trampova administracija još nije zvanično potvrdila koje će zemlje biti pogođene, iako se najavljuje da će sreda doneti širok spektar mera.

Predsednik je u nedelju rekao da bi se nove tarife mogle primeniti na "sve zemlje", sugerišući mogući povratak ideji paušalne tarife koju je zastupao tokom kampanje. Ovo je uništilo nade nekih zemalja, poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje su mislile da mogu da izbegnu udarac, iako mnoge još uvek pokušavaju da pregovaraju o rešenju. Međutim, još je nejasno da li će se tarife primenjivati univerzalno ili će biti usmerene na određene zemlje.

Prošlog meseca, američki ministar finansija Skot Besent rekao je da su napori usmereni na "prljavih 15" - 15 odsto zemalja koje čine najveći deo američke trgovine i za koje SAD veruju da svojim tarifama i pravilima štete američkim preduzećima.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika je, pripremajući preporuke, identifikovala zemlje koje su za njih bile od "posebnog interesa". To su Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Evropska unija, Indija, Indonezija, Japan, Koreja, Malezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Švajcarska, Tajvan, Tajland, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Vijetnam.

Sam Tramp je neke od svojih najoštrijih kritika uputio istorijskim saveznicima i glavnim trgovinskim partnerima kao što su Kanada i Evropska unija.

- Prijatelj je često bio mnogo gori od neprijatelja - izjavio je prošle nedelje.

3. Kakav će biti uticaj tarifa?

Carine su porezi na uvoz. Ključno pitanje je: ko će ih platiti?

Tehnički, odgovor je jednostavan: američke kompanije koje uvoze robu suočiće se sa računom, posebno ako Bela kuća odluči da uvede carine "odmah", kao što je u utorak sugerisala portparolka Karolin Livit. Ali što su tarife veće, to će više kompanija tražiti načine da nadoknade te troškove – bilo promenom dobavljača, pritiskom na poslovne partnere da preuzmu deo tereta ili podizanjem cena za američke potrošače.

Mnoge kompanije su već najavile da se spremaju da podignu cene. Ali ovo nosi rizike, jer ako cene previše porastu, kupci bi mogli odustati od kupovine.

Ova dinamika povećava rizik od ekonomske recesije, kako u SAD tako iu ostatku sveta, gde mnoge kompanije zavise od američkog tržišta.

Tramp tvrdi da kompanije koje žele da izbegnu carine mogu jednostavno da presele operacije u SAD. Ali ovo nije ni brzo ni lako rešenje, s obzirom na visoke troškove angažovanja i izgradnje fabrika.

Ako se kursevi valuta i mogući uzvratni potezi drugih zemalja uračunaju u celu priču, posledice Trampovog pokušaja da resetuje globalnu trgovinu mogle bi da ostanu nepredvidive dugo posle srede.

(Telegraf.rs/Jutarnji)