Najveći bum u međunarodnoj trgovini od kraja Drugog svetskog rata: Ovih 5 ključnih stvari treba da znate

Donald Tramp je otkrio planove za nametanje velikih trgovinskih carina u rasponu od 10 do 50 odsto na brojne zemlje. Nazivajući 2. april "Danom oslobođenja", američki predsednik već nedeljama najavljuje nove tarife za trgovinske partnere SAD, što je uzdrmalo svetska tržišta. Ovo je najveći preokret u međunarodnom trgovinskom poretku od kraja Drugog svetskog rata.

Evo pet ključnih tačaka iz dugo očekivane objave:

1. Carine prema Evropskoj uniji

Teme za vas

Tramp je najavio da će Evropska unija biti pogođena carinom od 20 odsto na uvoz svih roba, nazivajući Brisel "veoma teškim trgovcem".

Američki predsednik je naveo da EU naplaćuje efektivnu stopu od 39 odsto na američki uvoz, pa će SAD uzvratiti sa 20 odsto.

- Kada pomislite na Evropsku uniju, mislite o njima kao o veoma prijateljskim. A oni viču na nas. To je tako patetično - rekao je Tramp: "Naplatićemo im oko pola".

Tramp je kao razlog svoje ciljane tarifne politike prema EU naveo "prekomerni" PDV od 20 odsto, što, kako tvrdi, "dovodi američke proizvode u nepovoljan položaj".

Foto: Tanjug/AP

Predsednik SAD je takođe istakao zabranu EU na uvoz piletine i ograničenja na auto delove.

- Evropska unija zabranjuje uvoz većine američke živine. Kažu nam da žele da pošalju svoje automobile, žele da nam pošalju sve, ali nisu voljni da uzmu ništa što mi nudimo - rekao je on.

2. Osnovna carina od 10 odsto

Tramp je najavio da će se osnovna tarifa od 10 odsto primenjivati na sve zemlje, uz povećanje iznosa za zemlje koje je opisao kao "loše aktere".

- Ovo je naša deklaracija o nezavisnosti. Ustanovićemo minimalnu osnovnu tarifu od 10 odsto - rekao je Tramp tokom govora u Ružinom vrtu u Beloj kući, proglašavajući "Dan oslobođenja".

Neke zemlje su takođe pogođene višim carinama: Japan sa 24 odsto, Južna Koreja sa 25 odsto i Indija sa 26 odsto.

Da bi uveo carine, Tramp je proglasio nacionalnu ekonomsku vanrednu situaciju. On tvrdi da će tarife doneti stotine milijardi dolara godišnjeg prihoda.

Iako je Tramp obećao povratak fabrika i radnih mesta u SAD kao rezultat ovih mera, njegovi potezi nose rizik od oštrog ekonomskog usporavanja i besa među potrošačima i preduzećima.

3. Automobili i auto delovi

Neposredno pre govora ispred Bele kuće, Trampova administracija je potvrdila da će globalna carina od 25 odsto na automobile stupiti na snagu u ponoć po vašingtonskom vremenu.

Tarife na automobile će stupiti na snagu u 12.01 po istočnom vremenu, dok će tarife na auto delove biti uvedene 3. maja, navodi se u zvaničnom registru SAD.

Foto: Telegraf.rs

Bela kuća je naložila Ministarstvu trgovine da u roku od 90 dana uspostavi proces za dodavanje novih auto delova na listu proizvoda koji podležu tarifama. Neke od ovih dodataka su tražili sami američki proizvođači.

Trenutna lista uključuje desetine tarifa za delove kao što su motori, menjači, pogoni i električne komponente, kao i drugi delovi poput kočionih creva.

Domaći proizvođači će moći da podnesu zahteve za dodavanje novih delova na listu, navodi se u saopštenju.

4. Kina, Vijetnam i Tajvan

Tramp je rekao da će kao odgovor na kinesku carinu od 67 odsto na američke proizvode, SAD uvesti carinu od 34 odsto na kineski uvoz.

Predsednik je objasnio da su nove carine za Kinu uvedene kako bi se suprotstavile trgovinskim barijerama, poput onih na meso, žitarice i mlečne proizvode, kao i manipulacije valutama.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je optužio Peking da namerno devalvira svoju valutu kako bi stekao konkurentsku prednost.

Objašnjavajući odluku da se Kini naplati polovinu efektivne stope koju Peking primenjuje na američke proizvode, Tramp je rekao: "Oni naplaćuju nama, mi njima, ali mi njima naplaćujemo manje. Kako bi neko mogao da bude ljut?"

Tramp je tada pohvalio kineskog predsednika Si Đinpinga , rekavši da je "iskoristio prednosti svojih prethodnika".

- Neverovatno su nas iskoristili i ja ih cenim zbog toga. Oni tačno znaju šta se dešava i... većina njih kaže da je krajnje vreme da SAD nešto urade - rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Vijetnam, čiji su ljudi, prema Trampovim rečima, "veliki pregovarači", pogođen je jednom od najstrožih carina - 46 odsto, oko polovine efektivne stope od 96 odsto koju Vijetnam naplaćuje na američke proizvode.

Tramp je takođe najavio carinu od 32 odsto za Tajvan, upola manje od stope koju Tajvan primenjuje na SAD. On je istakao dominaciju Tajvana u industriji mikročipova kao glavni razlog za zabrinutost.

- Ranije smo imali 100 odsto tržišta čipova, a sada je sve na Tajvanu - rekao je on, dodajući da njegov ministar životne sredine radi na dogovoru koji bi tajvanskom proizvođaču čipova omogućio otvaranje fabrike u Sjedinjenim Državama.

5. 10 odsto najbližim saveznicima

Tramp je uveo carinu od 10 odsto na svu robu uvezenu iz Velike Britanije u SAD.

Američki predsednik je objasnio da će nametnuti recipročnu carinu svakoj zemlji koja je jednaka otprilike polovini efektivne carinske stope koju te zemlje primenjuju na uvoz iz SAD.

Međutim, Tramp je postavio minimalnu carinsku stopu od 10 procenata na uvoz iz inostranstva, što znači da će britanska roba biti oporezovana po 10 procenata - isto kao efektivna tarifna stopa koju Velika Britanija naplaćuje na američku robu.

- Velika Britanija, 10 odsto, idemo sa 10 odsto, tako da radimo isto - rekao je Tramp, pokazujući ogroman grafikon.

Džonatan Rejnolds, britanski sekretar za ekonomiju, rekao je da su SAD "najbliži saveznik" i da će britanska vlada "ostati mirna i posvećena" dogovoru koji će ublažiti efekte tarifa koje je najavio Tramp.

Šta kažu stručnjaci, analitičari i politički protivnici?

U tradiciji rijaliti televizije, pobednici i gubitnici Trampovog "Dana izbavljenja" su do poslednjeg trenutka držani u tajnosti, piše analitičarka Dženet Dejli za britanski Telegraf. I pored toga što se odnosi na nove tehnologije, ovo je, u stvari, obećanje da će se oživeti Rust Belt (industrijski region na severoistoku i srednjem zapadu Sjedinjenih Država, koji je nekada bio srce američke teške industrije, a kasnije doživeo ekonomski pad), a posebno automobilske industrije, čiji je neuspeh, po Trampu, uzrokovan nelojalnom konkurencijom i činjenicom da mnogi američki automobili više vole da američki automobili.

Odgovor mora biti jednostavan - prisiliti strane proizvođače da presele proizvodnju u SAD. To je proces koji će trajati godinama, uključivaće izgradnju novih objekata i uspostavljanje novih lanaca snabdevanja, zaključuje Dejli.

"Čini se da Tramp namerno napušta američku hegemoniju, prepuštajući drugima, prvenstveno Kini, da zauzmu mesto SAD u svetu. Verovatnoća pune globalne recesije je upravo porasla za nekoliko stepenica", pisaće analitičar Džeremi Vorner .

Ali takođe ima mnogo u SAD koji misle da su carine odlična stvar. Za apologete, Trampova tarifna politika ima za cilj da obnovi ekonomsku otpornost i udahne novi život američkoj proizvodnji. Radi se o preokretanju korozivnog efekta decenija globalizacije na visoko plaćene američke poslove i ubeđivanju stranih proizvođača da umesto toga otvore radnje u SAD.

Tramp već može da ukaže na uspehe po ovom pitanju. Epl, čiji su se proizvodi do sada uglavnom proizvodili u Kini, najavio je ulaganja od 500 milijardi dolara u narednih pet godina, uključujući nove fabrike u Teksasu. Brojni drugi tehnološki giganti takođe su se obavezali da će uložiti 500 milijardi dolara u program pod nadimkom "Zvezdana kapija" kako bi SAD zadržale na čelu razvoja veštačke inteligencije.

Taivan Semiconductor Manufacturing Compani, vodeća multinacionalna kompanija za proizvodnju i dizajn poluprovodnika, u međuvremenu je obećala ulaganje od 130 milijardi dolara u najsavremenije proizvodne pogone u SAD. A u potezu koji je jasno povezan sa Trampovom carinom od 25 odsto na sve uvezene automobile, južnokorejski Hiundai će uložiti 21 milijardu dolara u uspostavljanje proizvodnih pogona u SAD, uključujući skoro 6 milijardi dolara za novu čeličanu u Luizijani.

S druge strane, mnogi u Demokratskoj stranci ne napuštaju narativ "Donald Tramp je Adolf Hitler" i veruju da je ovaj potez namerno osmišljen da stvori haos i recesiju i da postavi teren za tranziciju američkog društva iz demokratije u autokratiju.

- Tramp stvara nestabilnost kako bi mogao da opravda izdavanje vanrednih ovlašćenja - kaže senator Kris Marfi.

(Telegraf.rs/Jutarnji)