Analitičar o Trampovim carinama: "'Gore nego u najgorem scenariju"

Na azijskim berzama danas su cene akcija oštro pale jer se ulagači plaše eskalacije trgovinskog rata, recesije i rasta inflacije, nakon što je Vašington najavio veće carine nego što se očekivalo.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija bio je u 6:30 u minusu više od 1 posto. Pritom je japanski Nikkei indeks potonuo više od 3 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Australiji, Južnoj Koreji i Hong Kongu pale između 0,5 i 1,6 posto.

Teme za vas

Azijske berze uzdrmala je jučerašnja odluka predsednika SAD Donalda Trampa o uvođenju većih recipročnih carina nego što se očekivalo.

Tako će se od 5. aprila na gotovo sav uvoz u SAD naplaćivati carina od 10 posto, a na uvoz iz zemalja s kojima SAD ima najveći trgovinski deficit primenjivaće se i dodatne carine.

Na uvoz iz Kine, na koji se već naplaćuju carine od 20 posto, ubuduće će se primenjivati dodatne carine od 34 posto, na uvoz iz Japana 24 posto, iz Indije 26, iz Južne Koreje 25, iz Evropske unije 20 posto, iz Australije 10...

- Ovakve carine mogli bismo nazvati 'gore nego u najgorem scenariju' kojeg se Volstrit plašio - pišu analitičari Wedbush-a u osvrtu na situaciju na tržištima.

Eskalacija carinskog rata

Kako su mnoge zemlje, uključujući Kinu, Kanadu i EU, najavile protivmere, ulagači se plaše eskalacije carinskog rata, što bi moglo izazvati rast inflacije i usporavanje rasta najvećih ekonomija, pa i recesiju.

- Najavljene carine daleko nadmašuju osnovna očekivanja i ako se odmah ne počne pregovarati o njihovom smanjenju, dramatično će porasti očekivanja o recesiji u američkom gospodarstvu - kaže Toni Sikamore, analitičar u firmi IG.

Osnovna carina od 10 posto na snagu stupa 5. aprila, a dodatne recipročke carine od 9. aprila.

Mnogim zemljama preti recesija

To znači, prema istraživanju agencije Fitch, da će efektivna carinska stopa dosegnuti 22 posto, dok je lani iznosila samo 2,5 posto.

- Takva stopa poslednji put je viđena 1910. godine. Ovo je 'promena igre' ne samo za američku nego i svetsku ekonomiju. Mnoge zemlje će verovatno uroniti u recesiju. Sve dosadašnje procene možete baciti u vodu ako carinske stope ostanu na ovim nivoima duže vreme - piše Olu Sonola, analitičar u Fitchu, osvrćući se na novonastalu situaciju.

Očigledno je, kažu analitičari, da sledi težak dan na svetskim berzama. Danas popodne očekuje se oštar pad Volstrita jer je trenutno terminski Džou Džons indeks u minusu gotovo 2 posto, S&P 500 oko 2,7, a Nasdaq indeks 3,2 posto.

U minusu su i evropski berzanski indeksi, oko 2 odsto.

Dolar pod pritiskom

A na valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta oštro pala i skliznula na najniže nivoe od polovine oktobra prošle godine.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 103,13 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 104,20 bodova.

Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti potonuo s jučerašnjih 149,80 na 147,25 jena.

Američka valuta oslabila je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra dostigla 1,0915 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,0795 dolara.

I dok je dolar pod pritiskom, zbog nesigurnosti na finansijskim tržištima najviše su porasli tečajevi japanskog jena i švajcarskog franka, valuta koje se smatraju sigurnijim utočištem za kapital u nesigurna vremena.

Cene nafte oštro pale

Cene nafte oštro su pale jer se trgovci plaše usporavanja rasta ekonomija, a time i potražnje za crnim zlatom.

Cena barela na londonskom tržištu potonula je jutros 2,13 posto, na 73,35 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 2,25 posto, na 70,10 dolara.

Rekordna cena zlata

Cena zlata, koje se smatra sigurnim utočištem za kapital, dostigla je rekordne nivoe, više od 3160 dolara po unc,  prenos Index.

(Telegraf Biznis)