Tarife kao oružje: Da li SAD pokušavaju da uspore kineski razvoj?

Uvođenje novih trgovinskih tarifa od strane američkog predsednika Donalda Trampa izazvalo je talas uznemirenosti na globalnim tržištima. Snažan pad berzanskih indeksa i oštre reakcije iz Pekinga i Brisela podstakle su spekulacije da iza ovog ekonomskog poteza ne stoji samo zaštita američke privrede, već mnogo šira geopolitička strategija — usporavanje kineskog razvoja.

Nova runda ekonomskog sukoba

Američke tarife, koje uključuju osnovnu stopu od 10% na sve uvozne proizvode, ali i znatno više stope na robu iz Kine (čak 34%), signaliziraju povratak agresivnog protekcionizma. Zvanično obrazloženje Bele kuće je “zaštita američke radne snage i proizvodnje”. Međutim, mnogi analitičari smatraju da je pravi cilj — strateško slabljenje kineskog ekonomskog tempa.

Trampova administracija je dodatno ukinula i tzv. „de minimis“ izuzeće za kineski uvoz, što će posebno pogoditi popularne e-komerc platforme poput Temu, Shein i AliExpress, koje su do sada mogle da šalju robu u SAD bez dodatnih tarifa zahvaljujući ovoj olakšici.

Kineski tehnološki uspon kao pretnja

Kina već godinama ulaže milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, kvantne tehnologije, obnovljivih izvora energije i svemirskog programa. Peking otvoreno teži tome da do 2030. postane vodeća tehnološka sila sveta. To za SAD ne predstavlja samo ekonomsku konkurenciju, već i geopolitičku pretnju.

Tarife, posebno na elektroniku, poluprovodnike, baterije i komponente za EV vozila — srž kineskog izvoza — mogu usporiti te ambicije. Ako američke i evropske kompanije počnu da izbegavaju kineske dobavljače kako bi izbegle carine, to bi moglo znatno smanjiti obim kineskog izvoza i ugroziti ključne sektore kineske privrede.

Kina je reagovala uvođenjem recipročnih tarifa od 34% na sav američki uvoz, ali i nizom dodatnih mera. Na listu „nepouzdanih entiteta“ dodato je 11 američkih firmi, među kojima su proizvođači dronova i kompanije iz vojne industrije. Ovim firmama se zabranjuje poslovanje sa kineskim partnerima.

Globalni efekti: udar na lance snabdevanja

Ovakve mere, međutim, ne pogađaju samo Kinu. Mnoge multinacionalne kompanije — od Epl-a i Najk-a do velikih proizvođača automobila — zavise od kineskih komponenti. Rezultat bi mogao biti rast cena proizvoda, poremećaj lanaca snabdevanja i domino efekat u celokupnoj svetskoj ekonomiji. Evropske zemlje, već pogođene inflacijom i usporenjem rasta, mogle bi se naći u još nepovoljnijoj poziciji.

Australijski S&P/ASX 200 indeks pao je za 2,4%, čime je obrisano oko 57 milijardi dolara vrednosti tržišta. Američki indeksi poput S&P 500 i Nasdaq takođe beleže ozbiljne gubitke, a investitori sve glasnije upozoravaju na mogućnost globalne recesije.

Tarife kao geopolitički alat

Neki stručnjaci ovu taktiku upoređuju sa hladnoratovskom strategijom "obuzdavanja" iz 20. veka. Samo što je tada meta bio Sovjetski Savez, a danas Kina. Umesto vojnih blokova, koristi se ekonomski pritisak — kroz tarife, zabrane izvoza naprednih tehnologija i savezničke trgovinske dogovore koji isključuju Peking.

Kina je već podnela zvaničnu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), tvrdeći da su američke mere u suprotnosti sa pravilima međunarodne trgovine. Istovremeno, razmatra i uvođenje kontrola izvoza retkih zemnih elemenata — resursa od ključnog značaja za proizvodnju moderne tehnologije.

Iako se ove mere predstavljaju kao zaštita američke ekonomije, jasno je da imaju širu dimenziju. Tarife su postale oružje u globalnoj utakmici za tehnološku i ekonomsku dominaciju. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste — da li će svet platiti cenu ove igre velikih sila?

(Telegraf Biznis)