STRAVIČAN pad na Volstritu: Trampove carine zbrisale više od 5.000 milijardi dolara za dva dana

Stručnjaci predviđaju da postoji 60 odsto šanse da će svetska ekonomija do kraja godine ući u recesiju.

Na Volstritu je S&P 500 indeks oštro pao i u petak, drugi dan zaredom, a za ta dva dana izgubio je više od 10 odsto, čime je obrisano više od 5.000 milijardi dolara tržišne vrednosti kompanija i banaka. Dau Džons indeks potonuo je u petak 5,5 odsto, na 38.314 poena, S&P 500 gotovo 6 odsto, na 5.074 poena, a Nasdak indeks 5,8 odsto, na 15.587 poena.

Otkako je u sredu uveče predsednik SAD Donald Tramp najavio drastične uvozne carine, najveća svetska berza je pod velikim pritiskom. U dva dana Dau Džons je potonuo 9,3 odsto, dok je S&P 500 izgubio 10,5, a Nasdak indeks 11,4 odsto.

To je najveći dvodnevni pad tih indeksa od 2020. godine, kada je na tržištima vladala panika zbog pandemije koronavirusa.

U četvrtak je Volstrit oštro pao nakon što je Tramp najavio carine od 10 odsto na sav uvoz u SAD, kao i dodatne recipročne carine mnogim zemljama s kojima SAD ima trgovinski deficit. Takve drastične mere niko nije očekivao, pa su tog dana oštro pale sve najveće svetske berze – od Azije, preko Evrope, do SAD-a.

Kina uzvratila

U petak je pritisak na berze dodatno pojačan nakon što je Kina najavila protivmere – carine od 34 odsto na sav uvoz iz SAD-a, tačno koliko je Tramp odredio carine na kinesku robu.

Peking tako u stopu prati poteze Vašingtona. Tramp je već ranije uveo carine od 20 odsto na kinesku robu, a Kina je odmah odgovorila istom merom.

Ta eskalacija trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomije mogla bi, strahuju investitori, da izazove poremećaje u lancima snabdevanja i međunarodnoj trgovini, rast inflacije i usporavanje rasta globalne ekonomije, pa i recesiju.

Analitičari banke JP Morgan procenjuju da postoji 60 odsto šanse da će svetska ekonomija do kraja godine ući u recesiju.

Fed čeka razvoj situacije

Investitori su se nadali da bi predsednik američke centralne banke Džerom Pauel mogao smiriti tržišta najavom smanjenja kamatnih stopa – tim pre što je Tramp pozvao Fed da ih smanji.

Međutim, Pauel je ignorisao Trampove pozive i poručio da će centralna banka sačekati dok ne bude jasniji uticaj Trampovih poteza na ekonomiju.

Pauel je rekao da su najavljene carine znatno veće nego što se očekivalo, pa će takvi biti i ekonomski uticaji, uključujući višu inflaciju i usporavanje rasta.

- Koliko će ti uticaji biti snažni i koliko će trajati – neizvesno je - rekao je Pauel i istakao da je centralna banka dobro pozicionirana da može da sačeka jasniju sliku kako bi prilagodila svoje politike.

Zbog svega toga, u protekla dva dana na Volstritu je obrisano više od 5.000 milijardi dolara tržišne vrednosti kompanija koje ulaze u S&P 500 indeks, dok je od Trampove inauguracije u januaru 'isparilo' gotovo 8.000 milijardi dolara.

Jučerašnjim padom indeksi Dau Džons i S&P 500 duboko su zaronili u područje korekcije – više od 10 odsto ispod svoje rekordne vrednosti iz februara.

Nasdak indeks je, pak, pao u „medveđu“ zonu – više od 20 odsto ispod svoje rekordne vrednosti.

Indeks straha na najvišem nivou od korona krize

Dok su svi najvažniji indeksi na Volstritu juče pali, VIX indeks „straha“ skočio je na najviši nivo od 2020. godine i pandemije korone. To znači da investitori pojačano osiguravaju svoje portfelje od mogućeg daljeg pada cena akcija.

- Tržište bikova je mrtvo, uništili su ga ideolozi i samopovređivanje. Možda se tržište približilo svom kratkoročnom dnu, ali zabrinjava nas uticaj globalnog trgovinskog rata na dugoročni ekonomski rast - kaže Emili Bowersok Hil, direktorka kompanije Bowersock Capital Partners.

I na svim ostalim najvećim svetskim berzama cene akcija su juče oštro pale. Tako je, na primer, STOXX 600 indeks najvažnijih evropskih akcija potonuo 5 odsto.

Pritom je londonski FTSE indeks pao 4,95 odsto, na 8.054 poena, frankfurtski DAX potonuo je 4,95 odsto, na 20.641 poen, dok je pariski CAC pao 4,26 odsto, na 7.274 poena.

(Telegraf Biznis/Poslovni)