ISTRAŽILI SMO: Šta obični ljudi širom sveta i Čomski kažu o Trampovim carinama - "Čemu sve to vodi?!"

Otkako je administracija Donalda Trampa započela uvođenje novih tarifa i povela ono što se često naziva "trgovinskim ratom", reakcije širom sveta nisu izostale.

I dok političari i ekonomski analitičari vode debate na visokom nivou, obični ljudi — radnici, mali preduzetnici, potrošači i poljoprivrednici - imaju vrlo konkretne brige koje se tiču svakodnevnog života.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Šira slika je složenija

U Sjedinjenim Američkim Državama, neki radnici u industrijama koje su dugo bile ugrožene jeftinim uvozom (poput čelika ili aluminijuma) videli su u carinama priliku za povratak proizvodnje i novih radnih mesta. Međutim, šira slika je složenija. Za mnoge američke farmere i izvoznike, posebno u sektoru soje, svinjetine i vinske industrije, odmazdne carine koje su uvele zemlje pogođene američkim merama značile su gubitak tržišta i neizvesnu budućnost.

U Evropi, Aziji i drugim delovima sveta, ljudi se pitaju zašto su ponovo uvučeni u trgovinske sukobe velikih sila. Potrošači osećaju posledice kroz rast cena uvozne robe, dok se proizvođači suočavaju s višim troškovima sirovina i otežanim pristupom globalnim tržištima. Sve češće se čuje pitanje: "Čemu sve ovo vodi?"

Šta kaže Čomski, a šta ekonomisti

Foto: Profimedia/Heuler Andrey/AFP

Noam Čomski, poznati lingvista i društveni kritičar, nije ostao nem na ovu temu. Iako se nije detaljno bavio isključivo Trampovim carinama, generalno je isticao da su trgovinski ratovi oblik ekonomske manipulacije koji koristi bogatima i moćnima da oblikuju svetski poredak u svoju korist. Čomski često naglašava da se međunarodna ekonomija koristi kao alat za očuvanje dominacije i da su obični ljudi, bilo na američkoj farmi ili u evropskoj fabrici, ti koji najčešće snose troškove ovih ekonomskih igara.

Predviđanja u vezi sa trgovinskim ratovima su podeljena. Neki ekonomisti veruju da bi carine mogle da podstaknu određene domaće industrije na kratke staze, ali većina upozorava da dugoročno vode ka smanjenju globalne trgovine, povećanju troškova za preduzeća i potrošače, pa čak i do potencijalne globalne recesije. Osim ekonomskih posledica, politički efekti uključuju porast tenzija među velikim silama i slabljenje međunarodnih trgovinskih saveza.

Foto:Telegraf/AI

Nastavak neizvesnosti

Na kraju, ostaje pitanje: da li će ovakve mere zaista doneti dugoročne koristi, ili ćemo svi platiti cenu ekonomskog izolacionizma? Globalna ekonomija je danas toliko međuzavisna da čak i lokalne promene imaju međunarodne posledice. Za mnoge obične ljude širom sveta, to znači nastavak neizvesnosti i svakodnevno prilagođavanje novim izazovima koje donose trgovinski ratovi.

(Telegraf Biznis)