Nakon poplava koje su uništile hiljade kuća, stiže zakon koji udara po džepu: Nemci sada moraju ovo da plaćaju

Dok CDU, CSU i SPD još uvek raspravljaju o temama poput poreza, penzija i migracija, postoje već neka područja u kojima su budući koalicioni partneri postigli saglasnost.

Tako Unija i SPD planiraju da uvedu obavezno elementarno osiguranje za vlasnike kuća u Nemačkoj. Ova mera trebalo bi da odgovori na sve veću pretnju od prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama. Još tokom leta 2024. godine, Bundesrat je zatražio uvođenje takvog obaveznog osiguranja.

Mnogi vlasnici kuća nemaju elementarno osiguranje: Merc želi da ono postane obavezno

Bundesrat je reagovao na poplave u Bavarskoj tokom leta 2024. godine, koje su bile posledica dugotrajnih obilnih kiša. U svojoj odluci, gornji dom nemačkog parlamenta (Länderkammer) naveo je: „99 odsto nekretnina u Nemačkoj ima osiguranje od požara i štete na objektima, ali manje od polovine ima osiguranje i od elementarnih nepogoda. To je uglavnom zbog visokih premija u rizičnim područjima.“ Zbog toga bi savezna vlada trebalo da izradi zakon o uvođenju obaveznog osiguranja od elementarnih šteta.

Od katastrofe u dolini Ahr (Ahrtal) u julu 2021. godine, kada je 9.000 kuća uništeno poplavama, intenzivno se raspravlja o uvođenju elementarnog osiguranja.

Mnogi tada pogođeni nisu bili osigurani i izgubili su sve. Nemačko udruženje osiguravača (GDV) je 2023. godine bilo skeptično prema takvim predlozima. Anja Kefer-Rorbah, zamenica generalnog direktora GDV-a, izjavila je za SWR: „Obavezno osiguranje ne rešava nijedan problem, ono ne sprečava štetu.“ U narednim godinama, troškovi tog osiguranja mogli bi se udvostručiti.

Troškovi osiguranja zavise od lokacije

Ali koliki su trenutni troškovi osiguranja za porodičnu kuću? To u velikoj meri zavisi od lokacije i rizika od poplava. Finanztip je početkom godine uporedio cene osiguranja na 16 različitih lokacija u Nemačkoj. Troškovi se kreću od 300 do 1.300 evra godišnje za kuću površine 150 m². Pored lokacije, važni su i veličina kuće, godina izgradnje, kvalitet opreme, postojanje bazena ili toplotne pumpe.

Klasa rizika je ključna za cenu osiguranja, a koristi se sistem ZÜRS Geo (Zoniranje rizika od poplava i procena ekoloških rizika), koji objekte svrstava u četiri klase:

GK 1: Trenutno bez rizika od poplava

GK 2: Poplava se javlja ređe od jednom u 100 godina

GK 3: Poplava se javlja svakih 10 do 100 godina

GK 4: Poplava se javlja najmanje jednom u 10 godina

Prema GDV-u, većina zgrada se nalazi u GK 1, zatim sledi GK 2. U većini slučajeva, osiguranje bi zato bilo relativno povoljno.

Rizik od jakih kiša takođe utiče na cenu osiguranja

Pored poplava, u obzir se uzima i rizik od jakih kiša. I ovde postoje tri klase:

SKG 1: Zgrada se nalazi na uzvišenju ili padini

SKG 2: Zgrada se nalazi na ravnici ili nižem delu padine

SKG 3: Zgrada se nalazi u dolini ili blizu potoka

Prema GDV-u, 65 odsto svih zgrada nalazi se u SKG 2 i bile bi pogođene u slučaju jakih padavina. To bi moglo dodatno poskupeti osiguranje za mnoge vlasnike kuća.

(Telegraf Biznis/Fenix)