"Ugrožen privredni rast Zapadnog Balkana!" Ekonomista analizira kako Trampove carine utiču na region

Trampove carine bi mogle da uspore privredni rast Zapadnog Balkana, a vlade u regionu treba da preduzmu korake kako bi sprečile ozbiljnije posledice, navodi se u analizi ekonomiste Branimira Jovanovića sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

Prema njegovom mišljenju, region Zapadnog Balkana će indirektno osetiti posledice Trampovih carina kroz smanjenje izvoza u Evropsku uniju, a posledice mogu da budu relativno blage - usporavanje rasta BDP-a na Zapadnom Balkanu za 0,4 do 0,9 odsto.

Teme za vas

Jovanović upozorava da bi uticaj carina na Zapadni Balkan mogao da bude i veći pošto se radi o svojevrsnom "crnom labudu", nepredvidivom šoku koji nije moguće u potpunosti objasniti postojećim modelima.

Analiza

U analizi objavljenoj na portalu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) se podseća da je ceo region Zapadnog Balkana veoma izložen tržištu Evropske unije.

Foto: Shutterstock

Posledice trgovinskog rata će pogoditi proizvodnju na Zapadnom Balkanu koja je povezana sa automobilskom industrijom, dok bi privrede koje zavise od turizma kao što su Albanija i Crna Gora mogle da se suoče sa manjim brojem turista iz EU, dodaje Jovanović.

Verovatno je i smanjenje direktnih stranih investicija (FDY) za ceo region Zapadnog Balkana zbog neizvesnosti i pogoršanih izgleda za ulagače iz Evropske unije.

Vlade Zapadnog Balkana, navodi Jovanović, imaju kako sredstva, tako i odgovornost da preduzmu korake koje će sprečiti ozbiljnije posledice carina i treba da iskoriste ovu krizu da bi smanjile svoje slabosti zbog kojih su njihove ekonomije ranjive na dodatne šokove.

Potencijalno rešenje problema

Prema njegovim rečima, region Zapadnog Balkana treba da smanji svoju zavisnost od tržišta Evropske unije i auto-industrije, diverzifikuje izvozne destinacije i više se usresredi na regionalne partnere, Bliski istok, Severnu Afriku i druga brzorastuća tržišta.

Pored toga, neophodno je promeniti postojeći model rasta koji u velikoj meri zavisi od direktnih stranih investicija i jeftine radne snage kako bi se prešlo na model koji pokreću inovacije, zasnovan na domaćim firmama i podržan koherentnom i proaktivnom industrijskom politikom.

Jovanović zaključuje da vlade Zapadnog Balkana moraju da nađu druge pokretače rasta osim izvoza, što znači podsticanje domaće potrošnje, na primer, kroz veće plate i efikasnije korišćenje fiskalne politike za povećanje javnih investicija, posebno kroz infrastrukturne projekte i projekte zelene tranzicije koji mogu da daju kratkoročni stimulans i dugoročnu otpornost na potrese.

(Telegraf Biznis/Tanjug)