Tramp je imao ovih pet tarifnih ciljeva: Da li je postigao neki od njih?

Američki predsednik Donald Tramp je prošle nedelje najavio ogroman tarifni plan koji bi preokrenuo globalni ekonomski poredak, kao i davno uspostavljene trgovinske odnose sa američkim saveznicima.

Ali taj plan ili barem njegov značajan deo je na ledu nakon što je predsednik suspendovao veće carine za većinu zemalja na 90 dana, dok se naginjao trgovinskom ratu sa Kinom.

Teme za vas

Dakle, sa ovim delimičnim preokretom, da li je Tramp bliži ostvarenju svojih ciljeva u trgovini? Evo kratkog pogleda na pet njegovih ključnih ambicija i gde one sada stoje.

1. Bolji trgovinski poslovi

Šta je Tramp rekao: "Decenijama su našu zemlju pljačkale, harale i otimale nacije bliže i dalje i prijatelji i neprijatelji"

Trampov prvobitni trgovinski plan zadao je veliki udarac koji je pao širom sveta, sa fiksnom osnovnom tarifom od 10% za sve (uključujući neka nenaseljena ostrva) i dodatnim "recipročnim" carinama za 60 zemalja za koje je rekao da su najgori prekršioci.

To je poslalo saveznike i protivnike da se bore, dok su zurili u izglede za oslabljujući udarac njihovim ekonomijama.

Bela kuća se brzo pohvalila svim svetskim liderima koji su se obratili predsedniku da sklope poslove i ponude trgovinske ustupke – "više od 75", kaže ministar finansija Skot Besent.

Iako administracija nije objavila spisak svih zemalja za koje je Tramp u utorak rekao da ga "ljube u stražnjicu" i obećavaju da će bilo šta učiniti, SAD su objavile da su u pregovorima sa Južnom Korejom i Japanom, između ostalih.

Zaključak: Američki trgovinski partneri imaju 90 dana da postignu neku vrstu sporazuma sa Trampom, a sat otkucava. Ali činjenica da se razgovori vode ukazuje da predsednik ima dobre šanse da dobije nešto za svoj trud.

2. Podsticanje američke industrije

Šta je Tramp rekao: "Poslovi i fabrike će se vratiti u našu zemlju… Mi ćemo pojačati našu domaću industrijsku bazu"

Tramp je decenijama govorio da su carine efikasan način obnove američke proizvodne baze štiteći je od nelojalne strane konkurencije. Iako neke fabrike mogu da povećaju proizvodnju u postojećim pogonima, za značajnije napore je potrebno vreme. A da bi poslovni lideri povukli okidač za "ponovno postavljanje" svojih proizvodnih linija i ulaganja u nove fabrike u SAD, želeće da znaju da su pravila igre relativno stabilna.

Međutim, predsednikovi tarifni potezi tokom protekle nedelje su sami po sebi nestabilni. U ovom trenutku, teško je predvideti gde će pasti konačni nivoi tarifa i koje će industrije dobiti najveću zaštitu. Danas bi to mogli biti proizvođači automobila i čelika, a sutra kompanije visoke tehnologije.

Zaključak: Kada se tarife primenjuju i ukidaju naizgled po predsednikovom hiru, mnogo je verovatnije da će kompanije, kako u SAD tako i u inostranstvu, sastati i čekati da se prašina slegne pre nego što preuzmu bilo kakve velike obaveze.

3. Suočavanje sa Kinom

Šta je Tramp rekao: "Imam veliko poštovanje prema kineskom predsedniku Siju, veliko poštovanje prema Kini, ali oni su nas izuzetno iskorišćavali"

Nakon Trampovih tarifa prošle srede, nekoliko zvaničnika Bele kuće, uključujući ministra finansija Besenta, brzo je reklo da je Trampov cilj da baci čekić na "pravog negativca", Kinu.

- Oni su najveći izvor američkih trgovinskih problema - rekao je Besent novinarima, pa dodao: "I zaista su problem za ostatak sveta".

Ako je Tramp želeo bitku volje sa Kinom, testirajući toleranciju svake strane na ekonomski i politički bol, dobio ju je, čak i ako su predsednik i njegovi pomoćnici nagovestili da traže izlaznu rampu.

Tramp je u sredu rekao da za trenutni trgovinski spor okrivljuje bivše američke lidere, a ne Kinu. Prethodnog dana, sekretar za štampu Bele kuće Karolin Livit rekla je da će predsednik biti "neverovatno ljubazan" ako Kina posegne za sklapanjem sporazuma.

Zaključak: Čak i ako je ovaj obračun ono što Tramp želi, izbor borbe sa drugom po veličini ekonomijom na svetu, sa vojnom snagom koja može da parira, predstavlja ogroman rizik. A usput je Amerika možda otuđila saveznike koji su joj najpotrebniji u takvoj konfrontaciji.

4. Povećanje prihoda

Šta je Tramp rekao: "Sada je naš red da prosperiramo i na taj način iskoristimo trilione i trilione dolara da smanjimo poreze i otplatimo državni dug i sve će se desiti vrlo brzo"

Tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje, Tramp je redovno govorio da će njegove predložene tarife doneti ogromne sume novih prihoda, koje bi SAD mogle da iskoriste za smanjenje svog budžetskog deficita, finansiranje smanjenja poreza i plaćanje novih vladinih programa.

Prošlogodišnja studija nestranačke Poreske fondacije procijenila je da bi univerzalna tarifa od 10%, na koju je Tramp sletio najmanje narednih 90 dana, generirala 2 milijarde dolara novih prihoda u narednih 10 godina.

Da to stavimo u kontekst, kako piše "Bi-Bi-Si", smanjenje poreza koje je Kongres nedavno uključio u svoj neobavezujući plan budžeta koštalo bi približno 5 milijardi dolara u narednih 10 godina, prema Bipartisan Polici Centeru.

Zaključak: Tramp je želeo više prihoda od carina i ako se drži svojih osnovnih tarifa, plus dodatne namete na određeni uvoz i veće na Kinu, dobiće to, barem dok Amerikanci ne pređu na veću domaću proizvodnju, kada bi se novac od carina mogao pretvoriti u curenje.

5. Niže cene za američke potrošače

Šta je Tramp rekao: "Na kraju, veća proizvodnja kod kuće značiće jaču konkurenciju i niže cene za potrošače. Ovo će zaista biti zlatno doba Amerike"

Analitičari i stručnjaci ponudili su niz drugih objašnjenja zašto je Tramp prošle nedelje napravio tako agresivan potez u trgovini. Da li je pokušavao da snizi kamatne stope ili da devalvira američki dolar ili da dovede svet za sto za novi, globalni sporazum o trgovini? Sam predsednik nije mnogo govorio o takvim razrađenim šemama.

Međutim, jedna stvar o kojoj je nemilosrdno govorio je njegova želja da smanji troškove za američke potrošače - i obećao je da će njegova trgovinska politika pomoći da se to reši. Iako su cene energije pale u sedmici otkako je Tramp objavio svoj tarifni plan, to je možda rezultat straha da bi trgovinski ratovi mogli da izazovu globalnu recesiju.

Konsenzus među ekonomistima je da će nove tarife dovesti do povećanja potrošačkih cena, pošto se tarife vezuju za cenu uvoza i, na kraju, kada bude manje konkurencije za proizvode proizvedene u SAD. Prošle godine, Poreska fondacija je procenila da bi univerzalna tarifa od 10% povećala troškove američkih domaćinstava u proseku za 1.253 dolara u prvoj godini. Ekonomisti takođe upozoravaju da će najteže biti pogođeni Amerikanci sa nižim primanjima.

Zaključak: Povećanje cena je strela koja se kreće u pogrešnom pravcu i predstavlja ogromnu potencijalnu odgovornost i za Trampov politički položaj i za buduće izborne izglede njegove stranke.

(Telegraf.rs/BBC)