Da li je Kina bila razlog zašto je ova zemlja dobila veće Trampove carine?

Karipska država Gvajana odahnuće nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio pauzu od 90 dana u uvođenju viših tarifa na proizvode iz nekoliko zemalja. Gvajana, koja se nalazi između Venecuele i Surinama na južnoameričkom kontinentu, dovila je carinsku stopu na svoje proizvode od 38 odsto.

Nakon promene Trampove politike, sada se suočava sa tarifama od samo 10 odsto – isto kao i sve zemlje osim Kanade, Kine i Meksika.

Teme za vas

Ali zašto je Gvajana uopšte bila suočena sa višim porezima?

Politički komentator iz Gvajane, Fransis Bejli, kaže da se zemlja nalazi u geopolitičkom okruženju između SAD-a i Kine. Tačnije, Vašington se protivi "vrlo snažnoj prisutnosti" Pekinga u Gvajani.

Foto: Shutterstock

Poslednjih godina, kineska ulaganja u Gvajanu iznosila su milijarde dolara, u svim sektorima od puteva i bolnica, do hotela i tržnih centara. Takođe, trenutno se gradi ključni novi most koji povezuje prestonicu Džordžtaun sa zapadnim regionom Demerara-Mahajka, a izgradnju vrši firma iz Pekinga.

Sa svoje strane, SAD i dalje rado kupuje ključne izvozene proizvode Gvajane, kao što su sirova nafta, zlato i boksit, iz kojeg se dobija aluminijum. Ovi proizvodi bili su izuzeti od planirane tarife od 38 odsto, koja bi se umesto toga odnosila na ribarsku i šećernu industriju Gvajane.

SAD takođe podržava Gvajanu u njenom teritorijalnom sporu sa Venecuelom oko ogromne oblasti Eskvibo (Essequibo), koja čini dve trećine zapadne Gvajane. Tokom posete Džordžtaunu u martu, državni sekretar SADMarko Rubio upozorio je Venecuelu na "posledice" ako koristi silu protiv Gvajane.

Međutim, planirane visoke tarife pokazuju gnev Vašingtona, kaže komesar Bejli.

- Mislim da je razlog zašto su nam bile postavljene tako visoke tarife upravo da se izvrši pritisak na Gvajanu - navodi.

- SAD kaže: 'ako želite našu zaštitu, morate oterati Kineze iz svoje zemlje'. Tramp je vrlo transakcioni predsednik – a Gvajana je u veoma nesigurnom položaju zbog svojih prijetnji s Venecuelom, koja je pojačala svoje agresivne akcije - dodaje.

Zemlja, koja je nekada bila jedna od najsiromašnijih u zapadnoj hemisferi i bivša britanska kolonija, uživa u naglom porastu bogatstva otkako je 2015. otkrila naftu u svojim teritorijalnim vodama.

Prošle godine izvezla je 3,13 milijardi dolara (2,4 milijarde funti) sirove nafte u SAD, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Karipske zemlje već na muci

Karipske zemlje suočavaju se s 10 odsto tarifama na izvoz u SAD, dok je pravi problem uticaj Trampovih globalnih tarifa na proizvode koje uvoze iz SAD-a.

Mnoge karipske zemlje uvoze do 70 odsto svojih potrošačkih dobara iz Severne Amerike, a zbog povećanja cena američkih proizvoda, potrošači u regionu će osetiti poskupljenja. Takođe, proizvodi iz drugih zemalja koji dolaze preko SAD-a biće skuplji, a kineski proizvodi koji se ponovo izvoze na Karibe takođe će poskupeti.

Foto: Shutterstock

Povećani troškovi transporta i visoke uvozne takse dodatno pogoršavaju situaciju u regionu sa niskim platama.

Trampove tarife dolaze u vreme kada Karibi već imaju ekonomske poteškoće usled prirodnih katastrofa i pandemije.

Sir Ronald Sanders iz Antigve i Barbude napominje da je SAD imala trgovinski suficit sa Karibima decenijama, ali da zavisnost od američkog tržišta stvara probleme. Iako 10 odsto tarifa neće ozbiljno ugroziti izvoz karipskih proizvoda u SAD, dodatni porezi na brodove iz Kine mogli bi povećati troškove transporta.

Rešenje za prekomernu zavisnost od SAD leži u diversifikaciji tržišta, ali to nije jednostavan proces. Mnogi lideri Kariba smatraju da bi trebalo da pregovaraju kao blok kako bi ublažili štetu od tarifa, piše BBC.

(Telegraf Biznis)