Tramp pretvara Ameriku u najveći poreski raj u istoriji: Žestoka analiza najčuvenijeg svetskog ekonomiste!

Donald Tramp ubrzano pretvara Sjedinjene Američke Države u najveći poreski raj u istoriji. Dovoljno je pogledati naređenje Ministarstva finansija da se povuče iz režima transparentnosti koji otkriva prave vlasnike kompanija; povlačenje administracije iz pregovora o uspostavljanju Okvirne konvencije UN o međunarodnoj poreskoj saradnji; odbijanje sprovođenja Zakona o stranom koruptivnom ponašanju (FCPA); kao i masovnu deregulaciju kripto tržišta, piše u autorskom tekstu za Prodžekt sindikejt Džozef E. Stiglic, bivši glavni ekonomista Svetske banke, bivši predsednik Saveta ekonomskih savetnika predsednika SAD, univerzitetski profesor na Kolumbija univerzitetu i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju.

Ovo izgleda kao deo šire strategije podrivanja 250 godina institucionalnih garancija. Trampova administracija je kršila međunarodne ugovore, ignorisala sukobe interesa, rušila mehanizme kontrole vlasti i zadržavala sredstva koja je odobrio Kongres. Ova administracija ne vodi raspravu o politici – ona gazi pravnu državu.

Teme za vas

Ipak, postoji jedna vrsta poreza koju Tramp voli: carine na uvoz. Izgleda da veruje kako stranci plaćaju te carine, što navodno stvara prostor za smanjenje poreza milijarderima. Takođe veruje da će carine ukinuti trgovinske deficite i vratiti proizvodnju u SAD. Međutim, carine plaćaju uvoznici, što podiže domaće cene, i one dolaze u najgorem mogućem trenutku – dok se SAD oporavlja od inflacije.

Osnovna makroekonomija pokazuje da multilateralni trgovinski deficiti odražavaju nesrazmeru između domaće štednje i domaćih investicija. Trampovi poreski rezovi za milijardere dodatno će produbiti taj jaz, jer deficiti smanjuju nacionalnu štednju. Paradoksalno, politike poput poreskih olakšica za bogate i korporacije zapravo povećavaju trgovinski deficit.

Od vremena Ronalda Regana, konzervativci tvrde da se poreski rezovi sami isplate podsticanjem ekonomskog rasta. Ali to nije funkcionisalo ni za Regana, niti za Trampa u njegovom prvom mandatu. Empirijska istraživanja potvrđuju da poreski rezovi za bogate nemaju merljiv uticaj na ekonomski rast ili nezaposlenost, ali odmah i trajno povećavaju dohodovnu nejednakost. Predloženo produženje Trampovog Zakona o poreskim rezovima i zapošljavanju iz 2017. – najvećeg smanjenja poreza za korporacije u istoriji SAD – dodalo bi oko 37 biliona dolara američkom državnom dugu u narednih 30 godina, bez ispunjavanja obećanog ekonomskog efekta.

Foto: akg-images / Profimedia

Na mikroekonomskom nivou, Tramp takođe pogoršava trgovinski deficit. SAD su postale ekonomija zasnovana na uslugama. Među najvećim izvoznim sektorima su turizam, obrazovanje i zdravstvo. Tramp je sistematski podrivao svaki od njih. Koji turista, student ili pacijent bi želeo da dođe u SAD znajući da može biti proizvoljno zadržan nedeljama? Uništavanje vodećih američkih obrazovnih institucija, proizvoljno ukidanje studentskih viza i ukidanje finansiranja naučnih istraživanja bacili su senku na ove ključne sektore.

Trampov strateški pogrešan pristup već ima posledice. Kina je jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD, i SAD zavise od nje za ključne uvoze. Kina je već uzvratila. Strah od stagflacije – kombinacije visoke inflacije i slabe privredne aktivnosti – pogodio je berzanska i obveznička tržišta. A ovo je tek početak.

Zahvaljujući „Ministarstvu za efikasnost vlade“ Ilona Maska, poreski prihodi bi ove godine mogli pasti za više od 10% zbog slabije kontrole i slabije poreske discipline. Smanjenje broja radnika u Poreskoj upravi (IRS) za oko 50.000 rezultiralo bi gubitkom prihoda od 2,4 biliona dolara u narednih deset godina, u poređenju s projektovanim povećanjem od 637 milijardi dolara po odredbama Zakona o smanjenju inflacije, koji je predviđao jačanje IRS-a. Plan je jasan: ne samo niži porezi za bogate, već i slabije sprovođenje zakona.

Foto: Shutterstock

U svetu gde kapital i bogati pojedinci slobodno prelaze granice, međunarodna saradnja je jedini način da se obezbedi da multinacionalne kompanije i ultrabogati budu pošteno oporezovani. U tom kontekstu, zaustavljanje sprovođenja zakona o stvarnim vlasnicima firmi, tolerisanje kripto tržišta koja čuvaju anonimnost, i napuštanje procesa zaključivanja nove poreske konvencije UN i globalnog minimalnog poreza pokazuju jasan obrazac: demontažu multilateralnih okvira za borbu protiv izbegavanja poreza i pranja novca. „Pauziranje“ sprovođenja Zakona o stranom koruptivnom ponašanju znači da SAD više ne mare ni za mito i korupciju.

Svedočimo pokušaju Trampa, Maska i njihove mreže milijardera da oblikuju novi kapitalizam po uzoru na neregulisane ofšor zone. Ovo nije samo poreska pobuna – ovo je napad na svaki zakon koji preti ekstremnoj akumulaciji bogatstva i moći.

To je najvidljivije u njihovom prihvatanju kriptovaluta. Eksplozija slabo regulisanih kripto berzi, onlajn kazina i kladioničarskih platformi podstakla je globalnu sivu ekonomiju. Pod Trampom, Ministarstvo finansija ukinulo je sankcije i propise za platforme koje prikrivaju transakcije. Tramp je čak potpisao uredbu o uspostavljanju „strateške kripto rezerve“ i organizovao prvi kripto samit u Beloj kući. Senat SAD je potom uklonio odredbu koja je zahtevala da kripto platforme identifikuju i prijave korisnike.

Tramp, koji je sam izdao kontroverzni meme coin i možda uskoro lansira kripto-igricu zasnovanu na „Monopolu“, sada je na čelo Komisije za hartije od vrednosti postavio osobu iz same kripto industrije – Pola Atkinsa, člana grupe za zagovaranje kripto imovine i neregulisanih finansijskih sistema.

Foto-ilustracija: Društvene mreže, Shutterstock

Kriptovalute su, suštinski, o tajnosti. Imamo funkcionalne valute – dolar, jen, evro. Imamo efikasne platforme za trgovinu robom i uslugama. Potražnja za kriptom dolazi iz želje da se sakrije novac. Ljudi umešani u pranje novca, izbegavanje i utaju poreza ne žele da im se tragovi lako prate.

Ostatak sveta ne može da stoji po strani. Videli smo da globalna saradnja može funkcionisati – primer je globalni minimalni porez od 15% na profite multinacionalnih kompanija, koji sada uvodi više od 50 zemalja. U okviru G20, konsenzus postignut prošle godine pod vođstvom Brazila poziva na to da superbogati plate svoj pravični deo.

SAD su se distancirale od međunarodnih sporazuma, ali paradoksalno, njihovo odsustvo moglo bi pomoći u jačanju multilateralnih pregovora koji će doneti ambicioznije rezultate. U prošlosti bi SAD zahtevale da se sporazum oslabi (obično u korist nekog posebnog interesa), a zatim ga ne bi ni potpisale. To se dogodilo tokom OECD pregovora o oporezivanju multinacionalnih kompanija. Sada ostatak sveta može da nastavi sa zadatkom dizajniranja poštene i efikasne globalne poreske arhitekture.

Suočavanje s ekstremnom nejednakošću kroz međunarodnu saradnju i inkluzivne institucije pravi je odgovor na uspon autoritarizma. Američka samodovoljnost otvara mogućnost da se globalizacija obnovi na istinski multilateralnim osnovama – G-minus-jedan za XXI vek.

(Telegraf Biznis)