Tramp ponavlja iste greške! Carinski rat od pre skoro 100 godina gotovo je uništio ekonomiju SAD

Smut-Houli tarifni akt (Smoot-Hawley Tariff Act), usvojen 1930. godine, ostaje jedan od najkontroverznijih primera protekcionističke politike u američkoj istoriji. Njegov cilj bio je da zaštiti američke poljoprivrednike i industriju od strane konkurencije tokom početka Velike depresije, ali je umesto toga izazvao globalni trgovinski rat koji je dodatno pogoršao ekonomsku krizu.

Posmatrajući postupke predsednika SAD Donalda Trampa od kada je ponovo preuzeo vlast u januaru ove godine, čini se da gotovo neverovatnim da ponavlja iste greške, koje su u prošlosti njegove sunarodnike dovele do ivice propasti.

Zakon i njegove posledice

Zakon su predložili senator Rid Smut i kongresmen Vilis Houli, a potpisao ga je predsednik Herbert Huver 17. juna 1930. godine. On je povećao carine na više od 20.000 uvoznih proizvoda, u proseku za oko 20 odsto.

Majka migrant tokom Velike depresije Foto: Shutterstock

Iako je zakon imao za cilj da zaštiti domaće proizvođače, izazvao je oštre reakcije trgovinskih partnera SAD. Više od 25 zemalja, uključujući Kanadu, Francusku i Nemačku, odgovorilo je kontracarinskim merama, što je dovelo do kolapsa međunarodne trgovine. Globalna trgovina opala je za oko 65 odsto u periodu od 1929. do 1934. godine.

Ekonomski uticaj

Smanjenje trgovine imalo je katastrofalne posledice po američku ekonomij. Izvoz SAD opao je sa 5,2 milijarde dolara u 1929. na 1,7 milijardi dolara u 1933. godini .

Posebno su pogođeni poljoprivrednici, čiji su proizvodi izgubili pristup stranim tržištima, što je dovelo do pada cena i prihoda. Zakon je takođe doprineo bankrotima i povećanju nezaposlenosti, posebno u poljoprivrednim regionima.

Iako ovaj zakon nije prouzrokovao Veliku depresiju, značajno je produbio. Na vrhuncu Velike depresije 1933. godine stopa nezaposlenosti u SAD je dostigla 25 odsto, trećina poljoprivrednika je izgubila svoju zemlju a 9.000 od 25.000 banaka je zatvoreno.

Nezaposleni u redu za hranu Foto: Shutterstock

Upozorenja i kritike

Pre usvajanja zakona Smut-Houli tarifni akt, više od 1.000 ekonomista potpisalo je peticiju kojom su pozvali predsednika Huvera da stavi veto na zakon, upozoravajući na moguće negativne posledice.

Međutim, politički pritisci i želja da se zaštite domaći proizvođači prevagnuli su nad ekonomskim savetima.

Lekcije iz prošlost

Smut-Houli tarifni akt se često navodi kao primer kako protekcionističke mere mogu imati suprotne efekte od željenh. Umesto da zaštiti domaću ekonomiju, zakon je doprineo produbljivanju Velike depresije i pogoršanju međunarodnih odnosa.

Foto: Tanjug/AP/Uncredited

Nakon ovog iskustva, SAD su promenile svoj pristup trgovinskoj politici, usmeravajući se ka liberalizaciji trgovine kroz bilateralne i multilateralne sporazume, počevši od Zakona o uzajamnim trgovinskim sporazumima iz 1934. godine.

Smut-Houli tarifni rat ostaje snažna opomena o rizicima protekcionizma i važnosti otvorene međunarodne trgovine za globalnu ekonomsku stabilnot.

(Telegraf Biznis)