U ovim zemljama bogati ne plaču, jer su za njih POREZI prava sitnica, mnoge zemlje se takmiče da ih ZADRŽE!

Brojne zemlje, željne investicija i poreskih prihoda, nadaju se da će postati magenti za bogate.

Evropske vlade suočavaju se sa budžetskim ograničenjima. Slab privredni rast, trgovinski šokovi i starenje stanovništva nastavljaju da pogađaju državne kase – dok zemlje u isto vreme žure da povećaju izdvajanja za odbranu.

Teme za vas

U tom kontekstu, evropske države se nadmeću kako bi privukle i zadržale bogate, u nadi da će doneti investicije i poreske prihode.

Italija

Foto: Pixabay/Simon

Italija je popularna destinacija među iseljenicima ne samo zbog svoje kulture i klime, već i zbog poreskih pogodnosti.

Na prvi pogled, zemlja ima relativno visoke poreze na lični i korporativni prihod, iako postoje poreski podsticaji za strance.

Jedan od najpoznatijih je režim paušalnog poreza, koji omogućava bogatim pojedincima da plaćaju fiksni iznos na sav prihod ostvaren iz inostranstva – bez obzira na njegovu visinu.

Godišnja fiksna taksa nedavno je povećana na 200.000 evra, sa prethodnih 100.000 evra.

Ova pogodnost dostupna je do 15 godina, i važi samo za one koji u Italiji nisu bili poreski rezidenti najmanje 9 od poslednjih 10 godina.

Zbog visine ovog paušalnog poreza, zanimljiv je samo za veoma bogate pojedince.

„Italija je veoma popularna“, rekao je za Euronews Business savetnik za poreze i imigraciju Dejvid Lesperans (David Lesperance).

„Kada je paušal bio 100.000 evra, jedan moj klijent mi je rekao da je toliko plaćao svom knjigovođi godišnje. Morate imati na umu da sa ovim sistemom nema troškova poreskog planiranja.“

Švajcarska

Foto: Shutterstock

Švajcarska takođe ima vrstu paušalnog sistema (forfe fiskal), iako je švajcarska država prošle godine saopštila da manje od 0,1% njenih poreskih obveznika plaća porez po tom osnovu.

Sistem funkcioniše tako što se porez ne obračunava na osnovu prihoda ili bogatstva, već pojedine švajcarske regije izračunavaju stopu na osnovu ličnih troškova pojedinca.

Iako ovaj paušalni porez može biti zanimljiv za izuzetno bogate, država je uvela minimalnu poresku osnovicu.

Ona je viša od dve vrednosti: ili sedam puta vaša godišnja kirija ili procenjena vrednost vašeg glavnog prebivališta, ili više od 429.100 švajcarskih franaka (oko 455.000 evra) – od 2024. godine.

Ovi pragovi važe na saveznom nivou, iako određene regije mogu povećati minimalni iznos.

Za forfe fiskal kvalifikuju se oni koji nemaju švajcarsko državljanstvo i koji dolaze da žive u zemlji po prvi put – ili posle odsustva od 10 ili više godina.

Korisnicima je takođe zabranjeno da rade ili vode biznis u Švajcarskoj.

Ovaj sistem je namenjen privlačenju manjeg broja bogatih iseljenika koji imaju pasivne prihode.

Portugalija

Foto: Pixabay/cmm7122

Poreske pogodnosti postale su politička tema u Portugaliji zbog vrtoglavog rasta troškova života, koji je delimično izazvan dolaskom bogatih stranaca.

Ipak, nakon što su 2023. godine umanjene beneficije, portugalska vlada sada je ponovo uvela poreske olakšice za iseljenike (Nerezidentni poreski režim 2.0).

„Portugalija je imala režim NHR koji vam je omogućavao da živite u zemlji do 10 godina i da ne plaćate mnogo poreza na prihode iz inostranstva“, objasnio je Grigori Gusens (Gregory Goossens), poreski advokat u firmi Taxpatria.

Ovo je privuklo veliki broj penzionera koji su odlučili da se presele u Portugaliju i ne plaćaju porez na strane penzije.

Za one koji su ostvarivali prihod u Portugaliji, određene delatnosti bile su oporezovane po povlašćenoj stopi od 20%. Sistem NHR je, osim što je izazvao negodovanje lokalnog stanovništva, doveo i do kritika iz nordijskih zemalja koje su beležile masovni odlazak svojih starijih građana.

Finska i Švedska posebno su uputile zvanične zahteve za izmenu pravila dvostrukog oporezivanja sa Portugalijom.

To bi im omogućilo da oporezuju penzije svojih građana koji su se preselili u Portugaliju.

Kao odgovor na pritisak, Portugalija je sada izmenila poreske olakšice kako bi se „fokusirala na ljude sa obrazovanjem koji mogu zaista da doprinesu portugalskoj ekonomiji“, objasnio je Gusens.

Prema pravilima NHR 2.0, visoko kvalifikovani profesionalci mogu ostvariti stopu poreza na dohodak od 20% u trajanju od 10 uzastopnih godina, kao i poreske olakšice na određene prihode iz inostranstva.

Strane penzije su izuzete iz ove olakšice, što znači da podležu standardnim poreskim stopama.

Ofšor kompanije

Drugi način na koji bogati mogu uživati niske efektivne poreske stope jeste korišćenje tzv. ofšor (fiktivnih) kompanija, prema navodima EU Poreske opservatorije.

Ova institucija navodi da su takve firme „u sivoj zoni između izbegavanja i utaje poreza“, jer su dizajnirane da izbegnu porez na dohodak.

Pojedinci koji na taj način štite imovinu odlučuju da svoje bogatstvo upišu na firmu koju kontrolišu, umesto da ga vode kao lični prihod. Ključna karakteristika ofšor kompanije je da nema aktivne poslovne operacije.

Isplate iz firme se oporezuju po uobičajenim stopama, iako poreski obveznik može da zadrži višak sredstava u toj firmi.

Formiranje ovakve strukture posebno je isplativo u zemljama sa niskom stopom poreza na dobit.

Zanimljive zemlje u tom smislu su Irska (12,5%), Mađarska (9%), Bugarska (10%) i Kipar (12,5%).

Iako OECD sarađuje sa članicama na uvođenju globalne minimalne stope poreza na dobit od 15%, to se odnosi samo na firme sa prihodima većim od 750 miliona evra.

Više od 140 zemalja potpisalo je ovaj sporazum, ali primena je još u toku.

Poreski raj za jednog nije raj za sve

Poresko planiranje ne može se oslanjati samo na jednu ili dve vrste stope, već mora obuhvatiti čitav niz faktora, rekli su stručnjaci za Euronews.

Pored poreza na lični i korporativni dohodak, tu su i porezi na kapitalnu dobit, nasleđe, bogatstvo – kao i doprinosi za socijalno osiguranje.

Pored gore navedenih zemalja, i Malta i Monako se mogu smatrati fiskalno povoljnim, ali sve zavisi od prirode prihoda.

U nekim slučajevima, čak se i zemlje poznate po visokim porezima, poput Belgije, mogu smatrati poreskim rajevima.

Kako OECD nastavlja da radi na povećanju poreza na dobit, ostaje da se vidi da li će to podstaći razgovore o drugim poreskim stopama i smanjiti poreske pogodnosti.

„Države ne bi nudile poreske olakšice ili specijalne vize bogatima da one ne donose veću ukupnu korist državi nego što koštaju“, rekao je Džejson Porter (Jason Porter), direktor razvoja poslovanja u firmi Blevins Franks Financial Management.

„Može se reći da će porez koji se prikupi biti veći nego što bi bio bez podsticaja, jer ti pojedinci verovatno ne bi ni došli bez olakšica.“

„Važno je shvatiti i širu korist, uključujući tržište nekretnina, potrošnju u lokalnim biznisima i potencijal za lokalne preduzetničke investicije.“

Kompenzacije koje donosi privlačenje bogatih stranaca ostaju tema žustrih političkih debata – i to će se, po svemu sudeći, nastaviti.

(Telegraf Biznis)