Ako se zatvore granice – za nedelju dana bićemo GLADNI: Hrvatska u PANICI, Srbiju može zadesiti isti PROBLEM

Prema rečima dekana Agronomskog fakulteta Aleksandra Mešića, jedan od ključnih problema jeste to što je hrvatska poljoprivreda i dalje strukturisana kao u vreme naših dedova i baka.

Uvoz hrane u Hrvatsku je u poslednjih deset godina eksplodirao i danas premašuje 6,5 milijardi evra. Dok uvoz vrtoglavo raste, domaća proizvodnja ne uspeva da drži korak, a stanje u poljoprivredi postaje sve alarmantnije. Upravo o tim izazovima raspravljalo se na konferenciji o hrani održanoj u Zagrebu.

Teme za vas

Kako prenosi HRT, prehrambenu samodovoljnost Hrvatske najbolje oslikava rečenica – "kada bi se zatvorile granice, za nedelju dana ostali bismo bez hrane." Domaćih proizvoda ima veoma malo, dok količina uvoznih iz godine u godinu raste. Uvozni proizvodi dominiraju rafovima u prodavnicama, ali problem je dublji nego što izgleda. Trgovci nisu jedini koje se može optužiti za prekomeran uvoz – i hrvatski proizvođači često uvoze gotove proizvode ili sirovine, pa ih tek potom plasiraju pod domaćim brendovima.

- Mislim da se svi trgovci trude da sve što može da se nabavi u Hrvatskoj – tu i nabave, ali jednostavno ne možete nabaviti dovoljno voća, povrća, svinjetine, govedine – apsolutno ne - rekao je Martin Evačić, predsednik izvršnog odbora HUP – Udruženja trgovine.

Na listi najčešće uvoznih namirnica, pored mesa, ističe se i mleko. „Mleka nam nedostaje izuzetno mnogo. Nikad nismo bili u goroj situaciji. Verovatno smo na 40, možda 45 odsto, pogotovo kad je reč o dugotrajnim mlečnim proizvodima“, upozorio je Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

Izvozimo sirovine, uvozimo proizvode

Najpozitivniji primer u domaćoj poljoprivredi jeste proizvodnja žitarica i uljarica. Hrvatska izvozi kukuruz, pšenicu i soju – ali ono što se od njih proizvodi, poput brašna i gotovog testa, u velikoj meri se uvozi.

- Uvozimo poboljšivače pšenice, brašno, gotovo testo… U tom segmentu planiramo ulaganja u mlinarske kapacitete - rekao je Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, piše Poslovni.hr.

Nedostaju znanje i pravac

Prema dekanu Agronomskog fakulteta Aleksandru Mešiću, jedan od glavnih problema jeste to što je hrvatska poljoprivreda i dalje zastarela i neprilagođena savremenom tržištu.

- Očigledno je da način na koji smo do sada radili nije dao rezultate. Možemo imati kvalitet i konkurentnost, ali nedostaje nam znanje - naglasio je Mešić.

Zaključak konferencije bio je jasan: hrvatska poljoprivreda ima potencijal, ali mora da ga počne ozbiljno razvijati – u suprotnom, postaće potpuno zavisna od hrane iz zemalja poput Nemačke, Danske i Holandije.

Može li se ovo odnositi i na Srbiju? Nažalost – da.

Većina problema koji su opisani u hrvatskom kontekstu direktno se odnosi i na Srbiju:

Zastarela struktura poljoprivrede: Kao i u Hrvatskoj, srpska poljoprivreda se oslanja na male porodične farme sa tradicionalnim metodama, bez dovoljno modernizacije i mehanizacije.

Ogroman uvoz hrane: Srbija uvozi značajne količine prerađene hrane, mlečnih proizvoda i mesa, dok izvozi sirove poljoprivredne proizvode.

Nedostatak finalizacije proizvoda: Pšenicu i kukuruz izvozimo, a brašno i testenine – uvozimo. Investicije u preradu su nedovoljne.

Slaba samodovoljnost: Samostalna proizvodnja nije dovoljna ni za mleko, ni za meso, ni za povrće. Rafovi su puni stranih brendova.

Manjak znanja i strategije: Nedostaje sistemska podrška obrazovanju u agraru, podsticajima za digitalizaciju, kao i jasna nacionalna strategija razvoja poljoprivrede.

Ukratko – i Srbija i Hrvatska se nalaze pred istim izborom: da ulažu u znanje, tehnologiju i domaću proizvodnju, ili da postanu potpuno zavisne od tuđe hrane.

(Telegraf Biznis)