Panika u Evropskoj uniji: Došao na naplatu PANDEMIJSKI KREDIT - ko će da vraća 350 milijardi evra?!

Evropska komisija razmatra uvođenje digitalnih poreza kako bi prikupila sredstva potrebna za otplatu zajedničkog duga od 350 milijardi evra, nastalog nakon pandemije kovida-19, navodi se u internom dokumentu do kog je došao Politico.

Ova kontroverzna ideja mogla bi, međutim, Evropu dovesti u sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, jer bi se mogla shvatiti kao osvetnički potez protiv globalne carinske ofanzive administracije predsednika Donalda Trampa.

Teme za vas

Digitalni porezi nerazmerno bi pogodili američke tehnološke gigante poput Apple-a i Google-a, a protive im se i članice Evropske unije poput Italije i Nemačke, koje u velikoj meri zavise od trgovine sa Vašingtonom. Evropska komisija je ovu mogućnost predstavila u susret raspravi u sredu među 27 evropskih komesara o novom budžetu Unije za period od 2028. do 2034. godine.

„Među opcijama je i digitalni porez/namet, s obzirom na teškoće postizanja sporazuma o predlogu zasnovanom na prvom stubu OECD sporazuma“, naveli su predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i komesar za budžet Pjotr Serafin uoči sastanka.

Evropska komisija Brisel / Foto: Shutterstock

Komisija je 2021. godine odustala od digitalnog poreza na nivou EU-a kako bi olakšala postizanje globalnog poreskog sporazuma, koji od tada nije stekao međunarodnu podršku. Međutim, fon der Lajen je takođe pomenula mogućnost uvođenja digitalnog poreza ako trenutni trgovinski pregovori sa SAD-om propadnu nakon 90-dnevne odgode, koja ističe u julu – što bi dodatno zakomplikovalo primenu ove mere.

Otplata duga trebalo bi da počne 2028. godine

Nezavisno od bilo kakvih osvetničkih motiva, u trenutku kada su nacionalni budžeti pod pritiskom, EU se suočava sa realnom potrebom da vrati zajednički dug od 350 milijardi evra, koji je finansirao evropski fond za oporavak nakon pandemije. Otplata bi trebalo da počne 2028. godine, a očekuje se da će godišnje koštati između 25 i 30 milijardi evra, što je 20% godišnjeg budžeta Komisije.

Razmatrane su brojne ideje kako prikupiti taj novac. Na primer, Komisija je 2021. predložila uvođenje poreza na uvoz ugljenika, emisije i profit multinacionalnih kompanija kao deo OECD sporazuma. Međutim, taj predlog su odbile članice EU, zbog čega su zvaničnici počeli da traže alternativna rešenja, prenosi Index.hr.

Komisija će 22. maja informisati nacionalne stručnjake o različitim opcijama, izjavio je jedan diplomata EU. U internom dokumentu Komisije navodi se da bi digitalni porez „mogao biti dopunjen porezom na elektronski otpad koji se ne prikuplja ili ne reciklira“, kao i carinama na male pakete i porezima na putnike koji ulaze u EU.

Borba za budžet: regije protiv centralizacije

Centralni fond EU, težak 1,2 bilijarde evra, obuhvata sve – od poljoprivrednih subvencija do spoljne pomoći, i politički je izuzetno osetljiv. Kako Komisija planira da predstavi novi budžetski predlog 16. jula, pregovori među ključnim akterima u izvršnoj vlasti EU postaju sve intenzivniji.

Komisija je u sredu ublažila svoje planove o radikalnoj reformi načina na koji funkcioniše budžet. U značajnoj promeni pristupa, izvršna vlast EU je nagovestila da će regije i dalje imati ključnu ulogu u sledećem višegodišnjem budžetskom okviru, stoji u još jednoj internoj prezentaciji pripremljenoj za sastanak.

Foto: Shutterstock

Ustupak parlamentu i članicama

Ova promena predstavlja ustupak Evropskom parlamentu i ključnim članicama, poput Poljske i Španije, koje su se protivile ranijim planovima jačanja nacionalnih vlada na štetu regija.

To je politički osetljivo pitanje, jer regije imaju važnu ulogu u upravljanju kohezijskim fondovima, namenjenim smanjenju nejednakosti među geografskim područjima – koji čine trećinu ukupnih sredstava EU. Kritičari tvrde da bi marginalizacija regija smanjila efikasnost potrošnje EU i potkopala demokratsku odgovornost.

„Umesto govora o ‘jedinstvenom nacionalnom planu’, radije treba govoriti o ‘nacionalnim i regionalnim partnerskim planovima’“, navodi se u prezentaciji Komisije.

To predstavlja odstupanje od ranijih namera Ursule fon der Lajen, koja je želela da se uspostavi „plan za svaku zemlju koji povezuje ključne reforme sa investicijama“, kako je to navela u pismu sa uputstvima komesaru Serafinu iz septembra prošle godine.

(Telegraf Biznis)